Правне норме из области прекршајног права налазимо још у римском приватном праву. Такве норме су се доносиле за чување јавног реда и мира, против насиља, самовоље, сметања поседа и сл. Доносио их је Курилски едил, који је био шеф полиције и имао је, између осталог, задатак да осигура ред на трговима, пијацама и другим јавним местима. Ступањем на дужност Курилски едил је издавао проглас о томе како ће поједине случајеве решавати који дођу код њега. Ове правне норме називане су едикти и за њих је био поступак бржи и са много мање формалности, него што је био у кривичном и грађанском поступку.
У старој Југославији прекршаји су били предмет кривичног права, а само на територији Војводине важио је посебан Закон о прекршајима који је донет 1879. године, за време Угарске. Десетог јуна 1926. године направљен је пројекат Закона о иступима за краљевину Срба, Хрвата и Словенаца (Уводне одредбе 1. Иступи су она кривична дела, за која закон прописује затвор од тридесет дана или новчану казну до девет стотина динара.)
Кривични закон који је донет 1929 године није предвидео прекршаје, јер је исте требало да регулише горе поменути Закон, за који је био припремљен преднацрт, међутим није дошло до доношења тог закона.
Основни Закон о прекршајима у ФНРЈ донет је 1947. године. Он је као савезни закон, потпуно уредио основне институте прекршаја: услове и основе прекршајне одговорности, прекршајне казне, застарелост, организацију и надлежност прекршајних органа, прекршајни поступак, као и остале одредбе, укључујући и извршење решења о прекршајима.
Нови Основни Закон о прекршајима донет је 1951. године у форми пречишћеног текста, док су измене и допуне Основног Закона о прекршајима извршене 1965. године и садрже битне новине у погледу система прекршајног поступка. За вођење прекршајног поступка надлежан је Општински судија за прекршаје, а у другом степену надлежно је Среско веће за прекршаје, ако законом није одређено да у другом степену води поступак Републичко веће за прекршаје. Значајне новине састоје се и у томе што се окривљеном дозвољава да у прекршајном поступку може узети браниоца, а уведен је и правни институт судске заштите и инсититут обнове поступка.
У времену од 1972. до 1974. године наступио је период доношења републичких и покрајинских Закона о прекршајима. Као и у већини других области и у области прекршаја добили смо 9 законодавних подручја, која се уређују савезним, републичким и покрајинским законима.
У СР Србији, ван покрајина, у првом степену прекршајни поступак воде судије за прекршаје, односно Градски судија за прекршаје града Београда, а у другом степену Градско веће за прекршаје града Београда, односно већа за прекршаје која су лоцирана у седиштима међуопштинских регионалних заједница. У САП Косово конституисани су судови за прекршаје, док у САП Војводини у првом степену поступак воде судије за прекршаје, а у другом степену покрајинско Веће за прекршаје.
Коначно, 2005.године донет је нови Закон о прекршајима, објављен у "Службеном гласнику РС", број 101 од 25.11.2005. године, који је након више одлагања почео да се примењује 01.01.2010. године. Установљавањем посебних прекршајних судова и превођењем судија за прекршаје из управне сфере у правосудни систем, Законом о судијама, Законом о уређењу судова и Законом о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава ("Сл. гласник РС" бр. 116/08) решено је једно од најважнијих и најконтроверзнијих питања нашег прекршајног права и тиме је удовољено уставноправном и међународноправном захтеву да о правима и дужностима грађана, посебно о њиховом кажњавању може коначно да одлучује само суд.
На основу члана 11. Закона о уређењу судова ("Сл. гласник РС" бр. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11, 101/11 и 101/13) од 01.01.2014. године Виши прекршајни суд мења назив у Прекршајни апелациони суд. Тиме се назив суда уподобљује са његовом основном делатношћу - поступању у жалбеном поступку поводом одлука донетих од стране прекршајних судова и органа управе.
Прекршајни апелациони суд одлучује о жалбама на одлуке прекршајних судова, одлучује о сукобу и преношењу надлежности прекршајних судова и врши друге послове предвиђене законом.
Такође, Прекршајни апелациони суд прегледа и прати рад прекршајних судова, прибавља од судова податке и извештаје потребне за праћење прекршајне праксе, примену закона и других прописа, праћење и проучавање друштвених односа и појава и податке о другим питањима од интереса за остваривања њихове функције.
надлежно је за подручја прекршајних судова у Београду, Обреновцу, Младеновцу, Лазаревцу, Лозници, Ваљеву, Панчеву, Пожаревцу и Смедереву.
Чланом 7. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, одређена су одељења Прекршајног апелационог суда и то:
за подручја прекршајних судова у Аранђеловцу, Горњем Милановцу, Јагодини, Крагујевцу, Краљеву, Крушевцу, Новом Пазару, Параћину, Пожеги, Пријепољу, Рашки, Сјеници, Трстенику,Чачку и Ужицу.
за подручја прекршајних судова у Врању, Зајечару, Лесковцу, Косовској Митровици, Неготину, Нишу, Пироту, Прешеву и Прокупљу.
за подручја прекршајних судова у Бачкој Паланци, Бечеју, Вршцу, Зрењанину, Кикинди, Новом Саду, Руми, Сенти, Сомбору, Сремској Митровици, Суботици и Шапцу.
Послови судске управе су послови који служе вршењу судске власти, којима се обезбеђују услови за правилан и благовремен рад и пословање суда и обухватају управне, административне, техничке, стручне, информативне, финансијске и остале пратеће послове значајне за судску власт.
Административни и технички послови у суду обављају се у судској писарници, у седишту суда.
Правноснажно решени предмети архивирају се и чувају у архиви која се налази у саставу писарнице.
Финансијско-материјални послови обављају се у рачуноводству суда које се налази у седишту суда.
Образује се за послове који се односе на успостављање и одржавање информационо-комуникационих технологија и електронску обраду података, складиштење и пренос информација у суду.
Председник одређује распоред просторија у судској згради, тако да се тим распоредом одређују просторије за пријем странака и њихово задржавање у згради, смештај председника, судске управе, судија, писарнице и осталих служби у суду.
Годишњим распоредом послова формирају се судска већа и одређују судије које их чине, председници одељења и судије које ће их замењивати, као и послови судијских помоћника и судског особља у седишту суда и одељењима изван седишта суда.
У складу са судским пословником, новопримљени предмети се најпре разврставају по хитности, врсти поступка, односно правној области, а затим распоређују према рачунању времена пријема, методом случајног одређивања судије.
Председник или лице које он одреди разматра притужбе странака и других учесника у судском поступку који сматрају да се поступак одуговлачи, да је неправилан или да постоји било какав утицај на његов ток, односно исход и предузима одређене мере у складу са законом.
У циљу праћења и проучавања судске праксе у суду са већим бројем судија образује се одељење судске праксе, а за руководиоца одељења судске праксе, судија кога поставља председник.
Судије и судско особље имају право и обавезу на стручно усавршавање и обуку.
Обавештења за медије о раду суда и појединим предметима даје председник, лице задужено за информисање јавности (портпарол) или посебна служба за информисање.
Писарница саставља редовне и повремене извештаје о раду суда, одељења и судија, по прописаној јединственој методологији.
Радно време Прекршајног апелационог суда је од 07.30h до 15.30h и одређено је од стране Врховног касационог суда.
Пословима судске управе руководи председник суда, судија Горица Секулић.
За заменике председника суда одређују се судије:
У седишту Суда распоређени су следећи судијски помоћници:
Александра Дробњаковић, Бојана Лушић Павловић, Братислава Станковић, Вера Јовановић, Весна Лазаревић, Весна Ловрић, Весна Ратковић, Вук Шекуларац, Данијела Арсенијевић, Драгица Спасојевић, Драгица Средојевић, Зоран Вукотић, Јасмина Павловић, Јелена Милетић, Љиљана Драговић, Магдалена Анђић, Марија Подунавац, Милена Жуњић, Наташа Симић, Петра Ђуковић, Сања Матијевић, Слађана Јовановић, Срнка Станишић и Стаменка Спаскова.
У Одељењу у Крагујевцу распоређени су следећи судијски помоћници:
Верица Петровић, Владимир Илић, Љиљана Тимотијевић, Марина Цалић, Миланка Гаљак, Невена Ђорђевић, Радмила Петковић и Светлана Савковић.
У Одељењу у Нишу распоређени су следећи судијски помоћници:
Андријана Петровић, Ивана Калаба, Љиљана Динчић, Марија Николић Ристић, Миланка Милосављевић, Нела Манић-Богдановић, Саша Стојковић и Слађана Здравковић.
У Одељењу у Новом Саду распоређени су следећи судијски помоћници:
Данијела Аужина, Зоран Марић, Јелена Гостојић Пајовић, Јована Атлагић Трбук, Јована Буха, Коста Радујковић, Маријана Ђокић, Милош Бељански, Сандра Жунић и Светлана Зарубац.
Послове управитеља суда обавља Љиљана Ерић.
011 635-2903
Послове секретара суда обавља Снежана Хаџи-Ђикић.
011 635-2902
Послове информисања и контакте са јавношћу и медијима и послове за пријем информације и вођење поступка у вези са узбуњивањем обавља Јасмина Павловић.
011 635-2815
Послове лица за заштиту података о личности обавља судијски помоћник Бојана Лушић Павловић
Послове админитративно техничког секретара обављају:
Милица Гајић (седиште суда)
011 635-2900
Драган Јовановић (Одељење у Крагујевцу)
034 619-6451
Милена Ђорђевић (Одељење у Нишу)
018 513-663
Дејана Алексић (Одељење у Новом Саду)
021 4896-185
Кадровске послове обављају Биљана Миленковић и Светлана Илић.
Послове управитеља судске писарнице обавља Гордана Деспотовић.
011 635-2908
Послове шефа одсека аутоматске обраде података обавља Гордана Рудак.
011 635-2856
Послове шефа oдсека писарнице обавља Ђурђа Ивановић.
011 635-2855
Послове шефа службе за финансијско-материјалне послове обавља Наташа Пајдаковић.
011 635-2906
Немања Апарац - систем администратор (Одељење у Новом Саду)
Стефан Мурганић - ИТ техничар (седиште суда)
Марко Ћопић - ИТ техничар (седиште суда)
Послове руководиоца техничке службе обавља Предраг Проковић.
011 635-2905
Послове шефа дактилобироа обавља Јасна Кузмановић.
011 635-2910
