Усвојена правна схватања на Првој седници свих судија Прекршајног апелационог суда,
Београд, 29.01.2018. године


1. Питање:

У ком случају се сматра да је за подношење захтева за покретање прекршајног поступка искључиво надлежан орган из члана 179. став 2. Закона о прекршајима?

Правно схватање:

За подношење захтева за покретање прекршајног поступка искључиво је надлежан орган из члана 179. став 2. Закона о прекршајима уколико је посебним законом одређен као подносилац.

О б р а з л о ж е њ е

Одредбама поједних посебних закона и других прописа одређени су органи који врше надзор над њиховим спровођењем, с тим што се не прописује који је орган надлежан за подношење захтева за покретање прекршајног поступка (нпр. Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја). У тој ситуацији оштећени јесте овлашћен на подношење захтева без обзира на активност органа који врши назор предузету у циљу прекршајног гоњења потенцијалног учиниоца. Међутим, уколико је посебним законом или другим прописом одређен орган овлашћен за подношење захтева (нпр. Закон о раду – члан 270.) оштећени захтев може поднети под условима из члана 180. став 3. Закона о прекршајима.


2. Питање:

Да ли је прекршајни суд стварно надлежан да води прекршајни поступак за прекршај за који је у моменту извршења законом била прописана казна у распону, а затим замењена казном у фиксном износу изменама тог закона до којих је дошло након извршења прекршаја?

Правно схватање:

Надлежност прекршајног суда за вођење поступка по поднетом захтеву за његово покретање одређује се према казни запрећеној за конкретну радњу у моменту извршења прекршаја.

О б р а з л о ж е њ е

За наведено правно схватање релевантна је одлука Уставног суда III У-9/2017 од 08.05.2017. године која је према члану 166. став 2. Устава Републике Србије општеобавезујућа, а по којој не постоји могућност накнадног издавања прекршајног налога за прекршај за који је у тренутку извршења била прописана казна у распону. Из наведеног разлога, а сходно одредбама Закона о прекршајима, за покретање и вођење прекршајног поступка по поднетом захтеву био би надлежан прекршајни суд, са изузетком прописаном у члану 100. став 2. Закона о прекршајима.

Издвојено заједничко мишљење, Предраг Димитријевић и Славица Спахић


3. Питање:

Да ли окривљеном кога је у прекршајном поступку заступао адвокат обвезник пореза на додату вредност треба досудити трошкове за пружене адвокатске услуге увећане за износ пореза на додату вредност?

Правно схватање:

Oкривљени кога је у прекршајном поступку заступао адвокат обвезник пореза на додату вредност, има право на накнаду трошкова на пружену адвокатску услугу, увећаних за износ пореза на додату вредност, под условом да уз захтев достави и доказ (приложи рачун) о чињеници да је приликом плаћања извршених адвокатских услуга платио трошкове увећане за износ пореза на додату вредност.

О б р а з л о ж е њ е

Окривљени који (лично или преко браниоца) поднесе захтев за досуђивање трошкова на име награде за рад адвоката, који спада у обвезнике пореза на додату вредност, у обавези је да уз захтев достави и рачун, као доказ о чињеници да је приликом плаћања извршених адвокатских услуга платио услуге увећане за износ пореза на додату вредност, како би првостепени прекршајни суд прилком обрачуна накнаде применио и одредбу члана 13. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката којом је прописано да "Адвокат који је обвезник пореза на додату вредност има право додати припадајући порез на додату вредност на извршени обрачун награде и трошкова".
Обавеза достављања рачуна ради остваривања права на накнаду трошкова увећаних за износ пореза на додату вредност произилази из чињенице да је адвокат који је обвезник ПДВ, по сопственом опредељењу, дужан да своју активност обавља у складу са одредбама Закона о порезу на додату вредност и Закона о пореском поступку и пореској администрацији, те да у том циљу испуњава прописане обавезе обрачунавања и плаћања ПДВ-а, подношење пореских пријава, издавање рачуна, вођење евиденција и др. као и да остварује своја права на одбитак претходног пореза, право на повраћај ПДВ-а, порески кредит и др.
Напомена: У вези спорног питања Врховни касациони суд је на седници Грађанског одељења одржаној дана 05.07.2016. године усвојио правни став.
Такође и Министарство финансија је у вези наведеног питања издало своја мишљења дана 12.06.2009. године и дана 10.05.2017. године.


Издвојено заједничко мишљење, Весна Адамовић, Горан Божић, Славица Бркић, Марија Вуковић Станковић, Ана Капор, Свјетлана Шобот Блажевић, Славица Спахић, Невенка Димитријевић, Невенка Панчић и Снежана Милошевић