Usvojena pravna shvatanja na Prvoj sednici svih sudija Prekršajnog apelacionog suda,
Beograd, 29.01.2018. godine


1. Pitanje:

U kom slučaju se smatra da je za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka isključivo nadležan organ iz člana 179. stav 2. Zakona o prekršajima?

Pravno shvatanje:

Za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka isključivo je nadležan organ iz člana 179. stav 2. Zakona o prekršajima ukoliko je posebnim zakonom određen kao podnosilac.

O b r a z l o ž e nj e

Odredbama pojednih posebnih zakona i drugih propisa određeni su organi koji vrše nadzor nad njihovim sprovođenjem, s tim što se ne propisuje koji je organ nadležan za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka (npr. Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja). U toj situaciji oštećeni jeste ovlašćen na podnošenje zahteva bez obzira na aktivnost organa koji vrši nazor preduzetu u cilju prekršajnog gonjenja potencijalnog učinioca. Međutim, ukoliko je posebnim zakonom ili drugim propisom određen organ ovlašćen za podnošenje zahteva (npr. Zakon o radu – član 270.) oštećeni zahtev može podneti pod uslovima iz člana 180. stav 3. Zakona o prekršajima.


2. Pitanje:

Da li je prekršajni sud stvarno nadležan da vodi prekršajni postupak za prekršaj za koji je u momentu izvršenja zakonom bila propisana kazna u rasponu, a zatim zamenjena kaznom u fiksnom iznosu izmenama tog zakona do kojih je došlo nakon izvršenja prekršaja?

Pravno shvatanje:

Nadležnost prekršajnog suda za vođenje postupka po podnetom zahtevu za njegovo pokretanje određuje se prema kazni zaprećenoj za konkretnu radnju u momentu izvršenja prekršaja.

O b r a z l o ž e nj e

Za navedeno pravno shvatanje relevantna je odluka Ustavnog suda III U-9/2017 od 08.05.2017. godine koja je prema članu 166. stav 2. Ustava Republike Srbije opšteobavezujuća, a po kojoj ne postoji mogućnost naknadnog izdavanja prekršajnog naloga za prekršaj za koji je u trenutku izvršenja bila propisana kazna u rasponu. Iz navedenog razloga, a shodno odredbama Zakona o prekršajima, za pokretanje i vođenje prekršajnog postupka po podnetom zahtevu bio bi nadležan prekršajni sud, sa izuzetkom propisanom u članu 100. stav 2. Zakona o prekršajima.

Izdvojeno zajedničko mišljenje, Predrag Dimitrijević i Slavica Spahić *


3. Pitanje:

Da li okrivljenom koga je u prekršajnom postupku zastupao advokat obveznik poreza na dodatu vrednost treba dosuditi troškove za pružene advokatske usluge uvećane za iznos poreza na dodatu vrednost?

Pravno shvatanje:

Okrivljeni koga je u prekršajnom postupku zastupao advokat obveznik poreza na dodatu vrednost, ima pravo na naknadu troškova na pruženu advokatsku uslugu, uvećanih za iznos poreza na dodatu vrednost, pod uslovom da uz zahtev dostavi i dokaz (priloži račun) o činjenici da je prilikom plaćanja izvršenih advokatskih usluga platio troškove uvećane za iznos poreza na dodatu vrednost.

O b r a z l o ž e nj e

Okrivljeni koji (lično ili preko branioca) podnese zahtev za dosuđivanje troškova na ime nagrade za rad advokata, koji spada u obveznike poreza na dodatu vrednost, u obavezi je da uz zahtev dostavi i račun, kao dokaz o činjenici da je prilikom plaćanja izvršenih advokatskih usluga platio usluge uvećane za iznos poreza na dodatu vrednost, kako bi prvostepeni prekršajni sud prilkom obračuna naknade primenio i odredbu člana 13. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata kojom je propisano da "Advokat koji je obveznik poreza na dodatu vrednost ima pravo dodati pripadajući porez na dodatu vrednost na izvršeni obračun nagrade i troškova".
Obaveza dostavljanja računa radi ostvarivanja prava na naknadu troškova uvećanih za iznos poreza na dodatu vrednost proizilazi iz činjenice da je advokat koji je obveznik PDV, po sopstvenom opredeljenju, dužan da svoju aktivnost obavlja u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost i Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, te da u tom cilju ispunjava propisane obaveze obračunavanja i plaćanja PDV-a, podnošenje poreskih prijava, izdavanje računa, vođenje evidencija i dr. kao i da ostvaruje svoja prava na odbitak prethodnog poreza, pravo na povraćaj PDV-a, poreski kredit i dr.
Napomena: U vezi spornog pitanja Vrhovni kasacioni sud je na sednici Građanskog odeljenja održanoj dana 05.07.2016. godine usvojio pravni stav.
Takođe i Ministarstvo finansija je u vezi navedenog pitanja izdalo svoja mišljenja dana 12.06.2009. godine i dana 10.05.2017. godine.


Izdvojeno zajedničko mišljenje, Vesna Adamović, Goran Božić, Slavica Brkić, Marija Vuković Stanković, Ana Kapor, Svjetlana Šobot Blažević, Slavica Spahić, Nevenka Dimitrijević, Nevenka Pančić i Snežana Milošević *

* ćirilica