Усвојена правна схватања на Трећој седници свих судија Прекршајног апелационог суда,
Београд, 30.11.2017. године


1. Питање:

Да ли апсолутна застарелост вођења прекршајног поступка наступа истог датума када је прекршај извршен или протеком онога дана последњег месеца, односно године, који по свом броју одговара дану када је рок отпочео?

Правно схватање:

Апсолутна застарелост вођења прекршајног поступка наступа истог датума када је прекршај извршен.

О б р а з л о ж е њ е

Одредбом чл. 84. ст. 7. Закона о прекршајима прописано је да покретање и вођење прекршајног поступка застарева у сваком случају када протекне два пута онолико времена колико се по закону тражи за застарелост (материјални рок). То значи да апсолутна застарелост наступа истог датума (у погледу дана и месеца) када се окривљеном ставља на терет извршење прекршаја, а застарелост почиње да тече онога дана када је радња учињена. Због тога се у конкретном случају приликом одлучивања о застарелости не може применити чл. 137. ст. 3. Закона о прекршајима јер су истим прописани процесни рокови (нпр. рокови за подношење захтева за покретање прекршајног поступка, жалбе, приговора итд.).

Издвојено заједничко мишљење, Мирјана Тукар, Златко Шкрипац, Милорад Вукајловић, Анђелка Кораћ Фелбаб и Милена Поповић


2. Питање:

Да ли другостепени суд преиначава првостепено решење којим је на основу чл. 175. ст. 2. Закона о прекршајима утврђена коначност и извршност прекршајног налога и обуставља поступак због застарелости прекршајног гоњења уколико је до дана одлучивања о жалби на то решење протекло више од две године од датума извршења радње описане у налогу?

Правно схватање:

У датој процесној ситуацији се не доноси решење о обустави поступка због застарелости.

О б р а з л о ж е њ е

Према одредби чл. 175. ст. 2. Закона о прекршајима сматра се да је окривљени одустао од захтева за судско одлучивање, па се поступак враћа у првобитно стање, као да захтев није ни поднет. У датој ситуацији не постоји иницијални акт по коме би суд поступао, те се предмет решавања првостепеног суда не би односио на прекршај већ на прекршајни налог, а другостепеног суда на правилност и законитост решења о налогу, тј правилност примене чл. 175. ст. 2. Закона о прекршајима. На предложено правно схватање указује и чл. 174. ст. 6. Закона о прекршајима којим је прописано да се, када суд донесе решење о покретању поступка, сматра да одлука о новчаној казни није ни изречена, осим у случају из чл. 175. тог Закона.

Издвојено заједничко мишљење, Горан Божић, Ана Капор, Мирослав Јањетовић, Ана Миловановић, Зорица Милосављевић, Снежана Миленковић, Весна Адамовић, Маја Вадњал, Зорка Добривојевић и Драга Шошкић

Издвојено заједничко мишљење, Златко Шкрипац, Милорад Вукајловић, Анђелка Кораћ Фелбаб и Милена Поповић


3. Питање:

Да ли блокада рачуна предузетника искључује његову одговорност за прекршај чије је битно обележје плаћање обавеза?

Правно схватање:

Блокада рачуна предузетника искључује његову одговорност за прекршај чије је битно обележје плаћање обавеза.

О б р а з л о ж е њ е

Физичка лица која обављају делатност ради стицања добити (предузетници) дужна су да воде средства и врше плаћања преко рачуна отвореног у банци. Блокада рачуна онемогућава предузетника да измирује своје обавезе и представља основ за искључење одговорности уколико се приложи доказ да се период неликвидности поклапа са временом извршења прекршаја. На искључење одговорности у датој ситуацији не утиче чињеница да предузетник за све обавезе настале у вези са обављањем делатности одговара целокупном својом имовином (на личној имовини предузетника, уколико је има, врши се наплата обавеза насталих у вези са обављањем делатности тек у поступку принудног извршења). Овакво схватање је заузето да би се предузетници као привредни субјекти изједначили са привредним друштвима.

Издвојено заједничко мишљење, Милада Катић, Гордана Гавриловић, Ана Ђуровић, Невенка Димитријевић, Свјетлана Шобот Блажевић, Радован Бјелобаба, Марија Џомбић, Драгица Миленковић и Слађана Крстић

Издвојено заједничко мишљење, Мирјана Тукар и Милена Поповић