Усвојена правна схватања на Првој седници свих судија Прекршајног апелационог суда,
Београд, 12.05.2017. године


1. Питање:

Да ли ће се пресудом којом су оглашени одговорним правно и одговорно лице, уколико су испуњени услови за примену члана 298. став 3. Царинског закона, односно члана 54. став 3. Закона о прекршајима, одредити да новчани износ вредности предмета прекршаја плате оба окривљена или само правно лице?

Правно схватање:

Уколико су окривљено правно и окривљено одговорно лице оглашени одговорним за прекршај из Царинског закона за који је предвиђено обавезно изрицање заштитне мере одузимање предмета, а у ситуацији када роба која је предмет царинског прекршаја у поступку није пронађена или се не може одузети из било ког разлога, одредиће се да новчани износ вредности предмета прекршаја плати само правно лице (члан 298. став 3. Царинског закона, односно 54. став 3. Закона о прекршајима).

О б р а з л о ж е њ е

У ситуацији када су окривљено правно и окривљено одговорно лице оглашени одговорним за прекршаје из области Царинског закона, за заузимање оваквог правног схватања, Прекршајни апелациони суд је пошао од концепције одговорности правног и одговорног лица, како је прописано у Закону о прекршајима. Правно и одговорно лице нису у међусобном саизвршилачком односу у смислу члана 23. Закона о прекршајима, већ у посебном односу где посебна правила важе за одговорност правног, а посебна за одговорност одговорног лица предвиђена чланом 27., 28. и 30. наведеног Закона, а при томе се не ради о заједничком деловању посебних и независних субјеката, као код саизвршилаштва. Наиме, правно лице чини прекршај радњом одговорног лица, а одговорно лице врши послове у име и за рачун правног лица, као и да су посебне санкције прописане за правно, а посебне за одговорно лице. Такође, имовина правног лица је одвојена од имовине одговорног лица, па правно лице одговара својом имовином, ради чега се имовинске обавезе правног лица тичу његове имовине. При томе одговорност чланова друштва према Закону о привредним друштвима треба разликовати од одговорности одговорног лица које поступа у име правног лица. Зато се заштитне мере, посебно ако су имовинске природе, које се изричу за прекршај правног и одговорног лица, тичу правног лица и његове имовине, па се изричу правном, а не и одговорном лицу. Исто тако, у случају престанка правног лица, није могуће као заштитну меру од одговорног лица наплатити вредност робе која је предмет прекршаја, а коју није било могуће одузети од правног лица. Једино ако би одговорно лице преузело предмет или новац остварен продајом предмета, тада постоји основ да се од њега одузме стечена имовинска корист, која ће се одузети од сваког учиниоца, односно стицаоца такве користи. Дакле, ако је одговорно лице самовољно отуђило или уништило предмете или на други начин онемогућило њихово одузимање, о чему говори члан 54. став 3. Закона о прекршајима, цени се да ли је то учинило у име и за рачун правног лица или је тим радњама лично стекло имовинску корист, јер у овом другом случају од њега ће се одузети тако стечена имовинска крист сходно члану 68-70. Закона о прекршајима. У том случају ће подносилац захтева свој захтев усмерити на одузимање стечене имовинске користи од одговорног лица, која чињеница се у поступку мора утврдити.

Издвојено заједничко мишљење, Ана Ђуровић, Милада Катић, Ана Капор, Мирјана Тукар, Снежана Говедарица и Мирјана Ђурић

Издвојено мишљење, Предраг Димитријевић


2. Питање:

Да ли се код прекршаја из члана 331. став 1. тачка 75. и члана 332. став 1. тачка 106. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, корисником возила сматра само корисник у смислу члана 316. истог закона?

Правно схватање:

Код прекршаја из члана 331. став 1. тачка 75. и члана 332. став 1. тачка 106. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, корисником возила сматра се само корисник у смислу члана 316. истог закона.

О б р а з л о ж е њ е

Чланом 331. став 1. тачка 75. Закона о безбедности саобраћаја на путевима је прописано да ће се новчаном казном у износу од 15.000 до 30.000 динара, или казном затвора у трајању до 30 дана казнити за прекршај лице које поступи супротно одредбама члана 247 истог Закона, док је чланом 247. став 1. Закона о безбедности саобраћаја на путевима да власник, односно корисник возила је дужан да на захтев полицијског службеника да податке о идентитету лица коме је дао возило на управљање, односно коришћење. Одредбом члана 332. став 1. тачка 106. Закона о безбедности саобраћаја на путевима је прописано да ће се новчаном казном у износу од 6.000 до 20.000 динара казнити за прекршај лице које поступи супротно одредби члана 320. став 1. наведеног Закона, а одредбом члана 320. је прописано да уколико је уређајима за утврђивање прекршаја у саобраћају или непосредним опажањем полицијког службеника или другог лица које врши непосредно регулисање саобраћаја у складу са овим законом документован, односно уочен неки од прекршаја предвиђеним овим законом, када возач тог возила није идентификован, власник, односно корисник возила је одговоран што је омогућио да се његовим возилом учини прекршај. Како је чланом 316. став 1. Закона о безбедности саобраћаја на путевима који се налази у поглављу “посебне одредбе о одговорности за прекршаје” предвиђено следеће: “уколико је моторно, односно прикључно возило предмет уговора о финансијском лизингу, закупу, односно пословно-техничкој сарадњи, а тај податак је уписан у саобраћајну дозволу, одредбе о прекршајној одговорности власника возила предвиђене овим законом, сходно се примењују на лице које користи возило по наведеним основима, а ставом 2. истог члана је прописано: “уколико податак о коришћењу финансијског лизинга, закупа, односно пословно-техничкој сарадњи није уписан у саобраћајну дозволу у за то предвиђеним случајевима у складу са одредбама овог закона, одговара физичко, односно правно лице које је уписано у саобраћајну дозволу као власник, односно као корисник возила.
Из напред изнетог произилази да се корисником возила код наведених прекршаја из члана 331. став 1. тачка 75. и члана 332. став 1. тачка 106. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, сматра само корисник предвиђен чланом 316. наведеног Закона, а не фактички корисник возила, односно лице које је у датој ситуацији управљало наведеним возилом.

Издвојено мишљење, Мирослав Јањетовић