Usvojena pravna shvatanja na Prvoj sednici svih sudija Prekršajnog apelacionog suda,
Beograd, 12.05.2017. godine


1. Pitanje:

Da li će se presudom kojom su oglašeni odgovornim pravno i odgovorno lice, ukoliko su ispunjeni uslovi za primenu člana 298. stav 3. Carinskog zakona, odnosno člana 54. stav 3. Zakona o prekršajima, odrediti da novčani iznos vrednosti predmeta prekršaja plate oba okrivljena ili samo pravno lice?

Pravno shvatanje:

Ukoliko su okrivljeno pravno i okrivljeno odgovorno lice oglašeni odgovornim za prekršaj iz Carinskog zakona za koji je predviđeno obavezno izricanje zaštitne mere oduzimanje predmeta, a u situaciji kada roba koja je predmet carinskog prekršaja u postupku nije pronađena ili se ne može oduzeti iz bilo kog razloga, odrediće se da novčani iznos vrednosti predmeta prekršaja plati samo pravno lice (član 298. stav 3. Carinskog zakona, odnosno 54. stav 3. Zakona o prekršajima).

O b r a z l o ž e nj e

U situaciji kada su okrivljeno pravno i okrivljeno odgovorno lice oglašeni odgovornim za prekršaje iz oblasti Carinskog zakona, za zauzimanje ovakvog pravnog shvatanja, Prekršajni apelacioni sud je pošao od koncepcije odgovornosti pravnog i odgovornog lica, kako je propisano u Zakonu o prekršajima. Pravno i odgovorno lice nisu u međusobnom saizvršilačkom odnosu u smislu člana 23. Zakona o prekršajima, već u posebnom odnosu gde posebna pravila važe za odgovornost pravnog, a posebna za odgovornost odgovornog lica predviđena članom 27., 28. i 30. navedenog Zakona, a pri tome se ne radi o zajedničkom delovanju posebnih i nezavisnih subjekata, kao kod saizvršilaštva. Naime, pravno lice čini prekršaj radnjom odgovornog lica, a odgovorno lice vrši poslove u ime i za račun pravnog lica, kao i da su posebne sankcije propisane za pravno, a posebne za odgovorno lice. Takođe, imovina pravnog lica je odvojena od imovine odgovornog lica, pa pravno lice odgovara svojom imovinom, radi čega se imovinske obaveze pravnog lica tiču njegove imovine. Pri tome odgovornost članova društva prema Zakonu o privrednim društvima treba razlikovati od odgovornosti odgovornog lica koje postupa u ime pravnog lica. Zato se zaštitne mere, posebno ako su imovinske prirode, koje se izriču za prekršaj pravnog i odgovornog lica, tiču pravnog lica i njegove imovine, pa se izriču pravnom, a ne i odgovornom licu. Isto tako, u slučaju prestanka pravnog lica, nije moguće kao zaštitnu meru od odgovornog lica naplatiti vrednost robe koja je predmet prekršaja, a koju nije bilo moguće oduzeti od pravnog lica. Jedino ako bi odgovorno lice preuzelo predmet ili novac ostvaren prodajom predmeta, tada postoji osnov da se od njega oduzme stečena imovinska korist, koja će se oduzeti od svakog učinioca, odnosno sticaoca takve koristi. Dakle, ako je odgovorno lice samovoljno otuđilo ili uništilo predmete ili na drugi način onemogućilo njihovo oduzimanje, o čemu govori član 54. stav 3. Zakona o prekršajima, ceni se da li je to učinilo u ime i za račun pravnog lica ili je tim radnjama lično steklo imovinsku korist, jer u ovom drugom slučaju od njega će se oduzeti tako stečena imovinska krist shodno članu 68-70. Zakona o prekršajima. U tom slučaju će podnosilac zahteva svoj zahtev usmeriti na oduzimanje stečene imovinske koristi od odgovornog lica, koja činjenica se u postupku mora utvrditi.

Izdvojeno zajedničko mišljenje, Ana Đurović, Milada Katić, Ana Kapor, Mirjana Tukar, Snežana Govedarica i Mirjana Đurić *

Izdvojeno mišljenje, Predrag Dimitrijević *


2. Pitanje:

Da li se kod prekršaja iz člana 331. stav 1. tačka 75. i člana 332. stav 1. tačka 106. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, korisnikom vozila smatra samo korisnik u smislu člana 316. istog zakona?

Pravno shvatanje:

Kod prekršaja iz člana 331. stav 1. tačka 75. i člana 332. stav 1. tačka 106. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, korisnikom vozila smatra se samo korisnik u smislu člana 316. istog zakona.

O b r a z l o ž e nj e

Članom 331. stav 1. tačka 75. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima je propisano da će se novčanom kaznom u iznosu od 15.000 do 30.000 dinara, ili kaznom zatvora u trajanju do 30 dana kazniti za prekršaj lice koje postupi suprotno odredbama člana 247 istog Zakona, dok je članom 247. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima da vlasnik, odnosno korisnik vozila je dužan da na zahtev policijskog službenika da podatke o identitetu lica kome je dao vozilo na upravljanje, odnosno korišćenje. Odredbom člana 332. stav 1. tačka 106. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima je propisano da će se novčanom kaznom u iznosu od 6.000 do 20.000 dinara kazniti za prekršaj lice koje postupi suprotno odredbi člana 320. stav 1. navedenog Zakona, a odredbom člana 320. je propisano da ukoliko je uređajima za utvrđivanje prekršaja u saobraćaju ili neposrednim opažanjem policijkog službenika ili drugog lica koje vrši neposredno regulisanje saobraćaja u skladu sa ovim zakonom dokumentovan, odnosno uočen neki od prekršaja predviđenim ovim zakonom, kada vozač tog vozila nije identifikovan, vlasnik, odnosno korisnik vozila je odgovoran što je omogućio da se njegovim vozilom učini prekršaj. Kako je članom 316. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koji se nalazi u poglavlju “posebne odredbe o odgovornosti za prekršaje” predviđeno sledeće: “ukoliko je motorno, odnosno priključno vozilo predmet ugovora o finansijskom lizingu, zakupu, odnosno poslovno-tehničkoj saradnji, a taj podatak je upisan u saobraćajnu dozvolu, odredbe o prekršajnoj odgovornosti vlasnika vozila predviđene ovim zakonom, shodno se primenjuju na lice koje koristi vozilo po navedenim osnovima, a stavom 2. istog člana je propisano: “ukoliko podatak o korišćenju finansijskog lizinga, zakupa, odnosno poslovno-tehničkoj saradnji nije upisan u saobraćajnu dozvolu u za to predviđenim slučajevima u skladu sa odredbama ovog zakona, odgovara fizičko, odnosno pravno lice koje je upisano u saobraćajnu dozvolu kao vlasnik, odnosno kao korisnik vozila.
Iz napred iznetog proizilazi da se korisnikom vozila kod navedenih prekršaja iz člana 331. stav 1. tačka 75. i člana 332. stav 1. tačka 106. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, smatra samo korisnik predviđen članom 316. navedenog Zakona, a ne faktički korisnik vozila, odnosno lice koje je u datoj situaciji upravljalo navedenim vozilom.

Izdvojeno mišljenje, Miroslav Janjetović *

* ćirilica