Usvojena pravna mišljenja na Prvoj sednici svih sudija Prekršajnog apelacionog suda,
Beograd, 12.05.2017. godine

PRAVNO MIŠLJENJE BR. 1

Prekršaj iz člana 29. stav 1. tačka 2. Zakona o ličnoj karti, a u vezi člana 10. stav 4. i člana 11. navedenog Zakona ne čini maloletno lice, nego zakonski zastupnik maloletnika.

O b r a z l o ž e nj e

Članom 29. stav 1. tačka 2. Zakona o ličnoj karti je propisano da novčanom kaznom do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana će se kazniti za prekršaj lice koje u određenom roku ne podnese zahtev za izdavanje lične karte (član 11. i 20. stav 2.).
Članom 11. istog Zakona je propisano da lica koja su po odredbama ovog zakona dužna da imaju ličnu kartu zahtev za izdavanje lične karte podnose najkasnije u roku od 15 dana po navršenoj 16. godini života, odnosno u roku od 15 dana po ispunjavanju uslova iz člana 3. ovog zakona.
Imajući u vidu napred navedeno odredba člana 11. Zakona o ličnoj karti se odnosi na rokove za podnošenje zahteva, (a i članom 29. stav 1. Zakona o ličnoj karti je sankcionisano nepodnošenje zahteva u određenom roku), dok je članom 10. Zakona o ličnoj karti koji nosi naslov "Zahtev. Podnošenje zahteva" bliže propisana sama obaveza i način podnošenja zahteva za izdavanje lične karte, pa je u stavu 4. propisano da za maloletna ili poslovno nesposobna lica zahtev podnosi jedan od roditelja uz pismenu saglasnost drugog roditelja, odnosno drugi zakonski zastupnik ili staratelj.
Prema navedenom maloletno lice nema obavezu podnošenja zahteva, već je ta obaveza na roditelju ili staratelju (isti je slučaj i sa poslovno nesposobnim licima) i shodno iznetom maloletnik ne može odgovarati za nepodnošenje zahteva za izdavanje lične karte, obzirom da je ta obaveza propisana zakonom kao obaveza roditelja, odnosno zakonskog zastupnika ili staraoca. Takođe, treba imati u vidu i odredbu člana 10 Zakona o prekršajima, koji se odnosi na radnju izvršenja prekršaja, u konkretnom slučaju "nečinjenja" koja se može odnositi samo na roditelje maloletnika (zakonskog zastupnika ili staraoca).

PRAVNO MIŠLJENJE BR. 2

U predmetima u kojima prvostepeni sud nije doneo rešenje o pokretanju prekršajnog postupka ili isto ne sadrži sve podatke predviđene članom 185. Zakona o prekršajima, a u međuvremenu je nastupila zastarelost za pokretanje prekršajnog postupka, učinjena je povreda materijalnog prava na štetu okrivljenog iz člana 265. stav 1. tačka 3. Zakona o prekršajima.

O b r a z l o ž e nj e

Ukoliko prvostepeni sud nije doneo rešenje o pokretanju postupka (isto se ne nalazi u spisima predmeta), usled čega je nastupila zastarelost prava na pokretanje postupka, daljim vođenjem postupka prvostepeni sud čini povredu materijalnog prava iz člana 265. stav 1. tačka 3 ZOP-a na štetu okrivljenog. Sa ovom situacijom izjednačava se i slučaj kada se u spisima predmeta nalazi rešenje o pokretanju postupka koje nije popunjeno, odnosno koje ne sadrži sve elemente propisane članom 185. Zakona o prekršajima. Tada se smatra da rešenja nema, pa ako je nastupila zastarelost prava na pokretanje postupka, a prvostepeni sud ipak postupak vodi, on takođe čini povredu materijalnog prava iz člana 265. stav 1. tačka 3. ZOP-a. Naime, odredbom člana 185. stav 1. Zakona o prekršajima je propisano da ako sud ne odbaci zahtev za pokretanje prekršajnog postupka doneće rešenje o pokretanju prekršajnog postupka, a u stavu 2. da rešenje iz stava 1. ovog člana sadrži označenje lica protiv koga se pokreće prekršajni postupak i pravnu kvalifikaciju prekršaja, pa kako se prema odredbi stava 4. istog člana Zakona o prekršajima postupak vodi samo u pogledu onog prekršaja i protiv onog okrivljenog na koje se odnosi rešenje o pokretanju prekršajnog postupka, donošenjem prvostepene presude bez prethodno donetog rešenja koje sadrži sve elemente predviđene članom 185. stav 2. Zakona o prekršajima prvostepeni sud čini povredu materijalnog prava na štetu okrivljenog predviđenu članom 265. stav 1. tačka 3. Zakona o prekršajima na koju Prekršajni apelacioni sud pazi po službenoj dužnosti.