Usvojena pravna shvatanja na Trećoj sednici svih sudija Prekršajnog apelacionog suda,
Beograd, 14.10.2016. godine


1. Pitanje:

Da li će se u pogledu zastarelosti kod prekršaja iz Zakona o fiskalnim kasama u kojima je podnosilac zahteva Poreska uprava i koji se smatraju poreskim prekršajima, primeniti opšti rok zastarelosti propisan odredbom čl. 84. st. 1. i st. 7. Zakona o prekršajima (jedna godina za pokretanje i dve godine za vođenje prekršajnog postupka) ili poseban rok zastarelosti propisan odredbom čl. 114b st. 1. Zakona o poreskom postupku i poreksoj administraciji (pet godina za pokretanje i deset godina za vođenje prekršajnog postupka)?

Pravno shvatanje:

Kako Zakonom o fiskalnim kasama nije propisan duži rok zastarelosti u smislu čl. 84. st. 5. Zakona o prekršajima, primenjuje se opšti rok zastarelosti (jedna godina za pokretanje i dve godine za vođenje prekršajnog postupka).

O b r a z l o ž e nj e

Odredbom čl. 84. st. 1. Zakona o prekršajima je propisano da se prekršajni postupak ne može pokrenuti niti voditi ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen, a u stavu 4. istog člana Zakona da se izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, za prekršaje iz oblasti carinskog, spoljnotrgovinskog, deviznog poslovanja, javnih prihoda i finansija, javnih nabavki, prometa roba i usluga, životne sredine, sprečavanja korupcije i vazdušnog saobraćaja može posebnim zakonom propisati duži rok zastarelosti. Kako odredbama Zakona o fiskalnim kasama nije propisan duži rok zastarelosti, to se u odnosu na prekršaje iz tog zakona, primenjuje opšti rok zastarelosti koji je propisan Zakonom o prekršajima.

Izdvojeno mišljenje, Predrag Dimitrijević *


2. Pitanje:

Da li je područna policijska stanica dužna da protiv kažnjenog koji prekrši zaštitnu meru zabrane prisustvovanja sportskim priredbama podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ili je dovoljno da o tome samo dopisom obavesti sud?

Pravno shvatanje:

Da bi se primenile odredbe čl. 63. st. 4. Zakona o prekršajima potrebno je da policija podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i da se zatim utvrdi da li je okrivljeni prekršio zabranu prisustvovanja određenim sportskim priredbama, odnosno da nije izvršio obavezu iz čl. 63. st. 1. Zakona o prekršajima (zahtev policije će imati status bilo kod drugog zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i taj će se postupak voditi kao redovni).

O b r a z l o ž e nj e

Odredbom čl. 63. st. 1. Zakona o prekršajima predviđena je zaštitna mera zabrane prisustvovanja određenim sportskim priredbama koja se sastoji u obavezi učinioca prekršaja da se neposredno pre početka vremena održavanja određenih sportskih priredbi lično javi službenom licu u područnoj policijskoj upravi, odnosno policijskoj stanici na području na kojem se učinilac prekršaja zatekao i da boravi u njihovim prostorijama za vreme održavanja sportske priredbe. Stavom 2. istog člana je propisano da ova zaštitna mera može biti izrečena u trajanju od jedne godine do osam godina. Na osnovu st. 4. istog člana Zakona o prekršajima propisano je da se kažnjeni sankcioniše kaznom zatvora od trideset do šezdeset dana ukoliko ne izvrši obavezu predviđenu pravosnažnom presudom kojom je izrečena ova zaštitna mera, iz čega proizilazi da je navedena radnja propisana kao prekršaj. Da je reč o posebnom prekršajnom delu proizilazi i iz odredaba čl. 3. i 4. Zakona o prekršajima koji propisuju da delo mora biti propisano zakonom ili na zakonu zasnovanom propisu, kao i da sadrži činjenični opis dela i zaprećenu prekršajnu sankciju.
Iz koncipirane zaštitne mere proizilazi da presuda prekršajnog suda sadrži određene obaveze za učinioca prekršaja u pogledu zabrane prisustvovanja preciziranoj vrsti sportske priredbe, a to su da se neposredno pre njihovog održavanja javlja nadležnom službenom licu radi boravka u prostorijama nadležne policijske stanice dok sportska priredba traje. Takođe, potrebno je imati u vidu i to da li je kritičnom prilikom još važila, odnosno trajala predmetna zaštitna mera. Dakle, pravosnažnom presudom predviđa se način izvršenja ove mere, a ukoliko se ne postupi po toj obavezi predviđa se kazna zatvora kažnjenom u rasponu od trideset do šezdeset dana. To praktično znači da se mora podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka kako bi se u prekršajnom postupku, po pravilima dokazivanja, pouzdano utvrdilo da li je kritičnom prilikom zaista došlo do povrede izrečene zaštitne mere, imajući u vidu svaki konkretan slučaj.
Takođe, da bi se kažnjenom izrekla kazna zatvora u određenom trajanju moraju se, u skladu sa čl. 42. Zakona o prekršajima utvrditi okolnosti koje utiču da kazna bude veća ili manja, odnosno odmeriti adekvatna zakonska kazna, a što nije moguće ukoliko se ne vodi prekršajni postupak.

Izdvojeno zajedničko mišljenje, Milena Popović, Mirjana Đurić *

* ćirilica