Усвојени правни ставови на Првој седници свих судија Прекршајног апелационог суда,
Београд, 03.04.2015. године


1. Споразум о признању прекршаја

Питање:

Да ли споразум о признању прекршаја мора да садржи споразум о свим прекршајним санкцијама прописаним за прекршај који је предмет споразума?

Правни став:

(НАПОМЕНА: Стављен ван снаге на Другој седници свих судија Прекршајног апелационог суда одржаној дана 27.05.2016. године)

Када је за прекршај који је предмет споразума о признању прекршаја кумулативно приписано више прекршајних санкција, споразум мора да садржи споразум о свим прописаним санкцијама које морају бити изречене за конкретни прекршај, те закључен споразум који није у складу са одредбом члана 234 став 1 тачка 3 Закона о прекршајима, суд ће решењем одбити у складу са овлашћењима из члана 236 став 2 овог Закона.

О б р а з л о ж е њ е

Садржај споразума о признању прекршаја је прописан одредбама члана 234 став 1 тачка 1-7 Закона о прекршајима те поред осталог у тачки 3 је прописано да садржи споразум о врсти и висини казне, односно о другим прекршајним санкцијама које ће окривљеном бити изречене.
Када је за прекршај који је предмет споразума кумулативно прописано више прекршајних санкција као законом обавезних онда споразум мора да садржи сем споразума о врсти и висини казне и споразум о другим прописаним санкцијама (заштитној мери, казненим поенима и др.).
Чланом 234 став 2 Закона о прекршајима је прописано ограничење само код казне која по правилу не може бити испод законског минимума за прекршај који се окривљеном ставља на терет.
Ова одредба не говори о ограничењу за друге врсте санкција из чега само привидно произилази закључак да би споразум могао бити закључен уз изостављање неких других прекршајних санкција.
Но, ако се имају у виду одредбе члана 234 став 1 тачка 3 Закона о прекршајима, аналогно следи закључак да ограничење при изрицању казне важи и за друге врсте прекршајних санкција прописаних за конкретни прекршај као законом обавезних.
На овакав закључак упућују остале одредбе Закона о прекршајима, са којима одредбе главе XXVI које прописују споразум о признању прекршаја, морају бити у сагласности, при чему ове одредбе не прописују могућност споразумевања странака о неизрицању неке прекршајне санкције законом прописане као обавезне за предметни прекршај нити одредбе главе XXVI Закона о прекршајима могу искључивати материјалне и казнене одредбе посебних закона којима су прописани прекршаји.
У конкретном случају, ако је за прекршај прописана новчана казна у распону, заштитна мера у одређеном трајању и одређени број казнених поена, споразум мора да садржи како споразум о казни тако и о заштитној мери и казненим поенима, јер ако члан 234 став 2 Закона о прекршајима ограничава изрицање казне до законског минимума казне прописане за прекршај који је предмет споразума (иако би постојала могућност ублажавања из члана 43 Закона о прекршајима до општег законског минимума) онда се не може говорити о могућности не изрицања других прекршајних санкција нити њиховом ублажавању јер одредбе Закона о прекршајима не прописују могућност ублажавања ни заштитне мере ни казнених поена.
Поводом споразума о признању прекршаја је и Врховни касациони суд заузео правни став на седници Кривичног одељења 20.10.2014.године, те је предлог овог става у сагласности са истим.
Код питања какав је циљ споразума о признању прекршаја, извлачи се закључак да је исти у интересу подносиоца захтева да се по захтеву одлучи у што краћем року и новац од новчане казне уплати у корист буџета РС, а у интересу окривљеног уколико прекршај признаје, да му прекршајне санкције буду изречене у нивоу законског минимума тих врста санкција прописаних за конкретан прекршај као и ослобађање од трошкова поступка.

Издвојено мишљење, Зоран Пашалић.


2. Саопштење трајања изречене заштитне мере забране управљања моторним возилом

Питање:

Од када се рачуна моменат почетка трајања заштитне мере забране управљања моторним возилом?

Правни став:

Заштитна мера забрана управљања моторним возилом почиње да тече од дана када је од стране овлашћеног радника надлежног органа Министарства унутрашњих послова лично саопштена возачу.

О б р а з л о ж е њ е

Чланом 202 став 4 Закона о безбедности саобраћаја на путевима ("Службени гласник РС" број 41/09...101/11) је прописано да заштитна мера забране управљања моторним возилом почиње да тече од дана када је возачу саопштена.
Одредбе члана 6 став 1 Правилника о извршењу заштитних мера забране управљања моторним возилом (""Службени гласник РС" број 46/10) ближе регулишу ову материју те из напред наведених одредаба произилази да овлашћени радник надлежног органа Министарства унутрашњих послова возачу саопштава време трајања заштитне мере, при чему је саставни део овог Правилника писана форма саопштења у саставу којег је садржана и доставница са местом за потпис примаоца и бројем личне карте као и органа који је исту издао, што указује да се саопштење лично уручује возачу, те у смислу члана 202 Закона о безбедности саобраћаја на путевима од тренутка када окривљени лично потпише наведено саопштење, сматра се да је започело извршење предметне заштитне мере.
У прилог напред наведеног говори и пресуда Врховног касационог суда Кзз 1307/2014 од 29.01.2015.године.
Ваља напоменути да је чланом 210 раније важећег Закона о безбедности саобраћаја на путевима било прописано да се заштитна мера забране управљања моторним возилом уписује у возачку дозволу, што је подразумевало да возач возачку дозволу као личну исправу донесе у надлежни орган Министарства унутрашњих послова ради уписа заштитне мере, чиме је упис представљао и писано саопштење возачу о трајању изречене заштитне мере.
Због другачијих образаца возачких дозвола и нове регулативе прописане чланом 202 сада важећег Закона о безбедности саобраћаја на путевима, уместо уписа у возачку дозволу, заштитна мера се саопштава возачу лично у посебној писаној форми о чему је напред било више речи.
Да би лице имало сазнање да му заштитна мера тече и себе не би довело у ситуацију да учини прекршај управљања моторним возилом у време трајања заштитне мере, нужно је да саопштење прими лично, што је у духу напред наведених законских и подзаконских одредаба, све у циљу правне сигурности грађана.

Издвојено заједничко мишљење, Мирјана Тукар, Вера Радак и Мирослав Јањетовић.


3. Закон о шумама (члан 113 став 1 у вези члана 112 став 1 тачка 28)

Питање:

На која физичка лица се односи казнена одредба члана 113 став 1 у вези члана 112 став 1 тачка 28 Закона о шумама?

Правни став:

Казнена одредба члана 113 став 1 у вези члана 112 став 1 тачка 28 Закона о шумама ("Службени гласник РС" број 30/2010) се односи на физичко лице – стручно лице које има лиценцу за обављање стручних послова у газдовању шумама и које обавља дознаку (одабирање, обележавање и евидентирање стабала за сечу) па се под ову казнену одредбу не може подвести физичко лице које врши сечу стабала без претходне дознаке, јер термин “сеча стабала” из члана 57 став 1 Закона о шумама није обухваћен овом казненом одредбом.

О б р а з л о ж е њ е

Члан 112 став 1 тачка 28 Закона о шумама прописује новчану казну за правно лице ако "врши одабирање, обележавање и евидентирање стабала за сечу супротно одредбама члана 57 овог Закона."
Члан 57 став 1 Закона о шумама прописује да сеча стабала може да се врши само после извршеног одабирања, обележавања и евидентирања стабала за сечу (у даљем тексту: дознака).
Чланом 58 став 1 Закона о шумама је прописано да дознаку врши стручно лице које има лиценцу за обављање стручних послова у газдовању шумама (у даљем тексту: стручно лице).
Чланом 113 став 1 у вези члана 112 став 1 тачка 28 Закона о шумама је прописана новчана казна за физичко лице ако чини радњу из члана 112 став 1 тачка 28 овог Закона.
Имајући у виду напред наведене одредбе произилази да се казнена одредба члана 113 став 1 у вези члана 112 став 1 тачка 28 Закона о шумама односи на физичко лице – стручно лице које има лиценцу за обављање стручних послова у газдовању шумама и које обавља дознаку (одабирање, обележавање и евидентирање стабала за сечу) и под ову казнену одредбу се стога не може подвести физичко лице које врши сечу стабала без претходне дознаке, с обзиром да термин "сеча стабала" из члана 57 став 1 Закона о шумама није обухваћен овом казненом одредбом.
Пропустом законодавца је дошло до ситуације да чињенични опис из захтева за покретање прекршајног поступка у којем се физичком лицу ставља на терет сеча недозначених стабала, нема казнену одредбу у Закону о шумама. Прописано је кажњавање физичког лица али за чисту сечу – чланом 113 став 1 у вези члана 111 став 1 тачка 2 Закона о шумама.

Издвојено заједничко мишљење, Драгица Бараћ, Миланка Димитријевић, Љубинка Јанићијевић, Љиљана Никитовић, Малина Симић Поповић, Мирјана Јевтић, Биљана Гавриловић, Вера Миликић, Весна Пауновић, Вера Матеић, Наташа Деспотовић, Мирјана Мићић, Весна Адамовић, Леонида Поповић, Ана Ђуровић, Невенка Панчић, Невенка Димитријевић и Мирослав Петровић


4. Члан 330 став 1 тачка 1 и тачка 8 Закона о безбедности саобраћаја на путевима

Питање:

Да ли у ситуацији када лице учини прекршај из члана 330 став 1 тачка 1 и прекршај из тачке 8 овог члана постоји стицај наведених прекршаја или прекршај из члана 330 став 1 тачка 1 наведеног Закона "конзумира" прекршај из тачке 8 истог члана?

Правни став:

(НАПОМЕНА: Стављен ван снаге на Другој седници свих судија Прекршајног апелационог суда одржаној дана 27.05.2016. године и донето НОВО ПРАВНО СХВАТАЊЕ)

Лице које управља моторним возилом без возачке дозволе оне категорије којом управља (члан 330 став 1 тачка 1 Закона о безбедности саобраћаја на путевима) и за време трајања заштитне мере, односно мере безбедности забране управљања моторним возилом (члан 330 став 1 тачка 8 Закона о безбедности саобраћаја на путевима), чини два напред наведена прекршаја (идеални стицај).

О б р а з л о ж е њ е

Уколико лице управља моторним возилом без возачке дозволе оне категорије којом управља чини прекршај из члана 330 став 1 тачка 1 Закона о безбедности саобраћаја на путевима.
У члану 179 Закона о безбедности саобраћаја на путевима су прописани услови за издавање возачке дозволе: испуњеност старосних услова, испуњеност здравствених услова, пребивалиште у РС или одобрен привремен боравак од најмање 6 месеци у РС, положен возачки испит за возача одређене категорије моторног возила односно скупа возила, положен испит из прве помоћи и услов-да лицу није забрањено управљање моторним возилом односно скупом возила.
Чланом 178 став 5 тачка 1 и 2 истог Закона је прописано да возач не сме да управља возилом у саобраћају на путу када му је одлуком надлежног органа забрањено управљање и када је искључен из саобраћаја.
Чланом 58 Закона о прекршајима је прописано да се заштитна мера забрана управљања моторним возилом састоји у томе да се учиниоцу прекршаја привремено забрани управљање моторним возилом одређене врсте или категорије, а чланом 86 Кривичног законика је прописана мера безбедности забране управљања моторним возилом.
С обзиром да је поред осталог, услов за издавање возачке дозволе то да лицу није забрањено управљање моторним возилом (одлуком надлежног органа) и како је за прекршај из члана 330 став 1 тачка 1 Закона о безбедности саобраћаја на путевима (иако лице нема возачку дозволу) заштитна мера забрана управљања моторним возилом императивног карактера то прекршај из члана 330 став 1 тачка 1 Закона о безбедности саобраћаја на путевима не искључује постојање и прекршаја из члана 330 став 1 тачка 8 овог Закона уколико лице управља моторним возилом и у време трајања заштитне мере забране управљања моторним возилом, нити код ових прекршаја постоји подударност чињеничних описа противправних радњи.

Издвојено заједничко мишљење, Мирјана Тукар, Весна Вулетић, Снежана Говедарица, Анђелка Кораћ Фелбаб, Вера Радак, Мирјана Ђурић, Милена Поповић, Нада Гостојић, Златко Шкрипац, Милорад Вукајловић, Горан Божић и Драга Шошкић.