Usvojeni pravni stavovi na Prvoj sednici svih sudija Prekršajnog apelacionog suda,
Beograd, 03.04.2015. godine


1. Sporazum o priznanju prekršaja

Pitanje:

Da li sporazum o priznanju prekršaja mora da sadrži sporazum o svim prekršajnim sankcijama propisanim za prekršaj koji je predmet sporazuma?

Pravni stav:

(NAPOMENA: Stavljen van snage na Drugoj sednici svih sudija Prekršajnog apelacionog suda održanoj dana 27.05.2016. godine)

Kada je za prekršaj koji je predmet sporazuma o priznanju prekršaja kumulativno pripisano više prekršajnih sankcija, sporazum mora da sadrži sporazum o svim propisanim sankcijama koje moraju biti izrečene za konkretni prekršaj, te zaključen sporazum koji nije u skladu sa odredbom člana 234 stav 1 tačka 3 Zakona o prekršajima, sud će rešenjem odbiti u skladu sa ovlašćenjima iz člana 236 stav 2 ovog Zakona.

O b r a z l o ž e nj e

Sadržaj sporazuma o priznanju prekršaja je propisan odredbama člana 234 stav 1 tačka 1-7 Zakona o prekršajima te pored ostalog u tački 3 je propisano da sadrži sporazum o vrsti i visini kazne, odnosno o drugim prekršajnim sankcijama koje će okrivljenom biti izrečene.
Kada je za prekršaj koji je predmet sporazuma kumulativno propisano više prekršajnih sankcija kao zakonom obaveznih onda sporazum mora da sadrži sem sporazuma o vrsti i visini kazne i sporazum o drugim propisanim sankcijama (zaštitnoj meri, kaznenim poenima i dr.).
Članom 234 stav 2 Zakona o prekršajima je propisano ograničenje samo kod kazne koja po pravilu ne može biti ispod zakonskog minimuma za prekršaj koji se okrivljenom stavlja na teret.
Ova odredba ne govori o ograničenju za druge vrste sankcija iz čega samo prividno proizilazi zaključak da bi sporazum mogao biti zaključen uz izostavljanje nekih drugih prekršajnih sankcija.
No, ako se imaju u vidu odredbe člana 234 stav 1 tačka 3 Zakona o prekršajima, analogno sledi zaključak da ograničenje pri izricanju kazne važi i za druge vrste prekršajnih sankcija propisanih za konkretni prekršaj kao zakonom obaveznih.
Na ovakav zaključak upućuju ostale odredbe Zakona o prekršajima, sa kojima odredbe glave XXVI koje propisuju sporazum o priznanju prekršaja, moraju biti u saglasnosti, pri čemu ove odredbe ne propisuju mogućnost sporazumevanja stranaka o neizricanju neke prekršajne sankcije zakonom propisane kao obavezne za predmetni prekršaj niti odredbe glave XXVI Zakona o prekršajima mogu isključivati materijalne i kaznene odredbe posebnih zakona kojima su propisani prekršaji.
U konkretnom slučaju, ako je za prekršaj propisana novčana kazna u rasponu, zaštitna mera u određenom trajanju i određeni broj kaznenih poena, sporazum mora da sadrži kako sporazum o kazni tako i o zaštitnoj meri i kaznenim poenima, jer ako član 234 stav 2 Zakona o prekršajima ograničava izricanje kazne do zakonskog minimuma kazne propisane za prekršaj koji je predmet sporazuma (iako bi postojala mogućnost ublažavanja iz člana 43 Zakona o prekršajima do opšteg zakonskog minimuma) onda se ne može govoriti o mogućnosti ne izricanja drugih prekršajnih sankcija niti njihovom ublažavanju jer odredbe Zakona o prekršajima ne propisuju mogućnost ublažavanja ni zaštitne mere ni kaznenih poena.
Povodom sporazuma o priznanju prekršaja je i Vrhovni kasacioni sud zauzeo pravni stav na sednici Krivičnog odeljenja 20.10.2014.godine, te je predlog ovog stava u saglasnosti sa istim.
Kod pitanja kakav je cilj sporazuma o priznanju prekršaja, izvlači se zaključak da je isti u interesu podnosioca zahteva da se po zahtevu odluči u što kraćem roku i novac od novčane kazne uplati u korist budžeta RS, a u interesu okrivljenog ukoliko prekršaj priznaje, da mu prekršajne sankcije budu izrečene u nivou zakonskog minimuma tih vrsta sankcija propisanih za konkretan prekršaj kao i oslobađanje od troškova postupka.

Izdvojeno mišljenje, Zoran Pašalić. *


2. Saopštenje trajanja izrečene zaštitne mere zabrane upravljanja motornim vozilom

Pitanje:

Od kada se računa momenat početka trajanja zaštitne mere zabrane upravljanja motornim vozilom?

Pravni stav:

Zaštitna mera zabrana upravljanja motornim vozilom počinje da teče od dana kada je od strane ovlašćenog radnika nadležnog organa Ministarstva unutrašnjih poslova lično saopštena vozaču.

O b r a z l o ž e nj e

Članom 202 stav 4 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Službeni glasnik RS" broj 41/09...101/11) je propisano da zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom počinje da teče od dana kada je vozaču saopštena.
Odredbe člana 6 stav 1 Pravilnika o izvršenju zaštitnih mera zabrane upravljanja motornim vozilom (""Službeni glasnik RS" broj 46/10) bliže regulišu ovu materiju te iz napred navedenih odredaba proizilazi da ovlašćeni radnik nadležnog organa Ministarstva unutrašnjih poslova vozaču saopštava vreme trajanja zaštitne mere, pri čemu je sastavni deo ovog Pravilnika pisana forma saopštenja u sastavu kojeg je sadržana i dostavnica sa mestom za potpis primaoca i brojem lične karte kao i organa koji je istu izdao, što ukazuje da se saopštenje lično uručuje vozaču, te u smislu člana 202 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima od trenutka kada okrivljeni lično potpiše navedeno saopštenje, smatra se da je započelo izvršenje predmetne zaštitne mere.
U prilog napred navedenog govori i presuda Vrhovnog kasacionog suda Kzz 1307/2014 od 29.01.2015.godine.
Valja napomenuti da je članom 210 ranije važećeg Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima bilo propisano da se zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom upisuje u vozačku dozvolu, što je podrazumevalo da vozač vozačku dozvolu kao ličnu ispravu donese u nadležni organ Ministarstva unutrašnjih poslova radi upisa zaštitne mere, čime je upis predstavljao i pisano saopštenje vozaču o trajanju izrečene zaštitne mere.
Zbog drugačijih obrazaca vozačkih dozvola i nove regulative propisane članom 202 sada važećeg Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, umesto upisa u vozačku dozvolu, zaštitna mera se saopštava vozaču lično u posebnoj pisanoj formi o čemu je napred bilo više reči.
Da bi lice imalo saznanje da mu zaštitna mera teče i sebe ne bi dovelo u situaciju da učini prekršaj upravljanja motornim vozilom u vreme trajanja zaštitne mere, nužno je da saopštenje primi lično, što je u duhu napred navedenih zakonskih i podzakonskih odredaba, sve u cilju pravne sigurnosti građana.

Izdvojeno zajedničko mišljenje, Mirjana Tukar, Vera Radak i Miroslav Janjetović. *


3. Zakon o šumama (član 113 stav 1 u vezi člana 112 stav 1 tačka 28)

Pitanje:

Na koja fizička lica se odnosi kaznena odredba člana 113 stav 1 u vezi člana 112 stav 1 tačka 28 Zakona o šumama?

Pravni stav:

Kaznena odredba člana 113 stav 1 u vezi člana 112 stav 1 tačka 28 Zakona o šumama ("Službeni glasnik RS" broj 30/2010) se odnosi na fizičko lice – stručno lice koje ima licencu za obavljanje stručnih poslova u gazdovanju šumama i koje obavlja doznaku (odabiranje, obeležavanje i evidentiranje stabala za seču) pa se pod ovu kaznenu odredbu ne može podvesti fizičko lice koje vrši seču stabala bez prethodne doznake, jer termin “seča stabala” iz člana 57 stav 1 Zakona o šumama nije obuhvaćen ovom kaznenom odredbom.

O b r a z l o ž e nj e

Član 112 stav 1 tačka 28 Zakona o šumama propisuje novčanu kaznu za pravno lice ako "vrši odabiranje, obeležavanje i evidentiranje stabala za seču suprotno odredbama člana 57 ovog Zakona."
Član 57 stav 1 Zakona o šumama propisuje da seča stabala može da se vrši samo posle izvršenog odabiranja, obeležavanja i evidentiranja stabala za seču (u daljem tekstu: doznaka).
Članom 58 stav 1 Zakona o šumama je propisano da doznaku vrši stručno lice koje ima licencu za obavljanje stručnih poslova u gazdovanju šumama (u daljem tekstu: stručno lice).
Članom 113 stav 1 u vezi člana 112 stav 1 tačka 28 Zakona o šumama je propisana novčana kazna za fizičko lice ako čini radnju iz člana 112 stav 1 tačka 28 ovog Zakona.
Imajući u vidu napred navedene odredbe proizilazi da se kaznena odredba člana 113 stav 1 u vezi člana 112 stav 1 tačka 28 Zakona o šumama odnosi na fizičko lice – stručno lice koje ima licencu za obavljanje stručnih poslova u gazdovanju šumama i koje obavlja doznaku (odabiranje, obeležavanje i evidentiranje stabala za seču) i pod ovu kaznenu odredbu se stoga ne može podvesti fizičko lice koje vrši seču stabala bez prethodne doznake, s obzirom da termin "seča stabala" iz člana 57 stav 1 Zakona o šumama nije obuhvaćen ovom kaznenom odredbom.
Propustom zakonodavca je došlo do situacije da činjenični opis iz zahteva za pokretanje prekršajnog postupka u kojem se fizičkom licu stavlja na teret seča nedoznačenih stabala, nema kaznenu odredbu u Zakonu o šumama. Propisano je kažnjavanje fizičkog lica ali za čistu seču – članom 113 stav 1 u vezi člana 111 stav 1 tačka 2 Zakona o šumama.

Izdvojeno zajedničko mišljenje, Dragica Barać, Milanka Dimitrijević, Ljubinka Janićijević, Ljiljana Nikitović, Malina Simić Popović, Mirjana Jevtić, Biljana Gavrilović, Vera Milikić, Vesna Paunović, Vera Mateić, Nataša Despotović, Mirjana Mićić, Vesna Adamović, Leonida Popović, Ana Đurović, Nevenka Pančić, Nevenka Dimitrijević i Miroslav Petrović *


4. Član 330 stav 1 tačka 1 i tačka 8 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima

Pitanje:

Da li u situaciji kada lice učini prekršaj iz člana 330 stav 1 tačka 1 i prekršaj iz tačke 8 ovog člana postoji sticaj navedenih prekršaja ili prekršaj iz člana 330 stav 1 tačka 1 navedenog Zakona "konzumira" prekršaj iz tačke 8 istog člana?

Pravni stav:

(NAPOMENA: Stavljen van snage na Drugoj sednici svih sudija Prekršajnog apelacionog suda održanoj dana 27.05.2016. godine i doneto NOVO PRAVNO SHVATANJE)

Lice koje upravlja motornim vozilom bez vozačke dozvole one kategorije kojom upravlja (član 330 stav 1 tačka 1 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima) i za vreme trajanja zaštitne mere, odnosno mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom (član 330 stav 1 tačka 8 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima), čini dva napred navedena prekršaja (idealni sticaj).

O b r a z l o ž e nj e

Ukoliko lice upravlja motornim vozilom bez vozačke dozvole one kategorije kojom upravlja čini prekršaj iz člana 330 stav 1 tačka 1 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.
U članu 179 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima su propisani uslovi za izdavanje vozačke dozvole: ispunjenost starosnih uslova, ispunjenost zdravstvenih uslova, prebivalište u RS ili odobren privremen boravak od najmanje 6 meseci u RS, položen vozački ispit za vozača određene kategorije motornog vozila odnosno skupa vozila, položen ispit iz prve pomoći i uslov-da licu nije zabranjeno upravljanje motornim vozilom odnosno skupom vozila.
Članom 178 stav 5 tačka 1 i 2 istog Zakona je propisano da vozač ne sme da upravlja vozilom u saobraćaju na putu kada mu je odlukom nadležnog organa zabranjeno upravljanje i kada je isključen iz saobraćaja.
Članom 58 Zakona o prekršajima je propisano da se zaštitna mera zabrana upravljanja motornim vozilom sastoji u tome da se učiniocu prekršaja privremeno zabrani upravljanje motornim vozilom određene vrste ili kategorije, a članom 86 Krivičnog zakonika je propisana mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom.
S obzirom da je pored ostalog, uslov za izdavanje vozačke dozvole to da licu nije zabranjeno upravljanje motornim vozilom (odlukom nadležnog organa) i kako je za prekršaj iz člana 330 stav 1 tačka 1 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima (iako lice nema vozačku dozvolu) zaštitna mera zabrana upravljanja motornim vozilom imperativnog karaktera to prekršaj iz člana 330 stav 1 tačka 1 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ne isključuje postojanje i prekršaja iz člana 330 stav 1 tačka 8 ovog Zakona ukoliko lice upravlja motornim vozilom i u vreme trajanja zaštitne mere zabrane upravljanja motornim vozilom, niti kod ovih prekršaja postoji podudarnost činjeničnih opisa protivpravnih radnji.

Izdvojeno zajedničko mišljenje, Mirjana Tukar, Vesna Vuletić, Snežana Govedarica, Anđelka Korać Felbab, Vera Radak, Mirjana Đurić, Milena Popović, Nada Gostojić, Zlatko Škripac, Milorad Vukajlović, Goran Božić i Draga Šoškić. *

* ćirilica