Усвојени правни ставови на Шестој седници свих судија Прекршајног апелационог суда,
Београд, 12.11.2014. године


1. ПРАВНИ СТАВ

Извршење казне затвора се може одложити из разлога прописаних у члану 59. Закона о извршењу кривичних санкција само код изречене казне затвора за прекршај, а не и код неплаћене новчане казне замењене казном затвора.

О б р а з л о ж е њ е

Закон о прекршајима (''Службени лист РС'' број 65/13) не прописује извршење изречене казне затвора, те се сходно томе код извршења казне затвора примењује Закон којим се уређује извршење кривичних санкција.
Чланом 221. Закона о извршењу кривичних санкција (''Службени гласник РС'' број 55/2014) је прописано да се извршење казне затвора изречене за прекршај може одложити из истих разлога као и извршење казне затвора изречене за кривично дело. Ови разлози су прописани у члану 59. наведеног Закона.
Молба за одлагање казне затвора се подноси у року од 3 дана од пријема налога за извршење казне (члан 224. Закона о извршењу кривичних санкција).
Међутим, код новчане казне, кад изречена новчана казна није плаћена у законском року од 15 дана па је решењем замењена казном затвора, кажњени и даље има могућност да исплатом новчане казне избегне казну затвора. Кажњени је имао могућност да казну плати у року од 15 дана, могућност да поднесе молбу за плаћање новчане казне у ратама, након тога по замењеној новчаној казни у казну затвора има могућност да исплатом новчане казне избегне затворску казну када се решење о замени ставља ван снаге и казна затвора се неће извршити или ће се извршење обуставити (члан 41, 314. и 315. Закона о прекршајима).
С обзиром на изложено и како Закон о извршењу кривичних санкција код одлагања извршења казне затвора прописује само могућност одлагања изречене казне затвора за прекршај а не и неплаћене новчане казне замењене у казну затвора, то указује на основаност предложеног става бр.1.

Издвојено заједничко мишљење, Љиљана Милић, Драгица Миленковић, Светлана Станковић, Татјана Динуловић, Мирјана Марковић, Драгана Миликић, Слађана Крстић, Предраг Димитријевић, Зорица Милосављевић, Снежана Говедарица, Весна Вулетић, Габриела Анау, Милена Поповић, Вера Радак, Нада Гостојић и Златко Шкрипац.


2. ПРАВНИ СТАВ

Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге није овлашћени орган за подношење захтева за покретање прекршајног поступка за прекршаје прописане Законом о електронским комуникацијама.

О б р а з л о ж е њ е

Чланом 179. Став 1. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'' бр. 65/2013) је прописано да захтев за покретање прекршајног поступка подносе овлашћени органи или оштећени, а ставом 2 истог члана прописано да су овлашћени органи: органи управе, овлашћени инспектори, јавни тужилац и други органи и организације који врше јавна овлашћења у чију надлежност спада непосредно извршење или надзор над извршењем прописа у којима су предвиђени прекршаји.
Чланом 7 Закона о електронским комуникацијама (''Службени гласник РС'' бр.44/10) је прописан правни положај Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге, из којих одредаба не произилази да је надлежност ове агенције непосредно извршење нити надзор над извршењем прописа.
Чланом 131 наведеног Закона су прописана овлашћења Агенције из којих такође не произилази и јавно овлашћење у чију надлежност спада непосредно извршење нити надзор над извршењем прописа. Овим чланом су набројана овлашћења а ставом 6 прописано да када Агенција утврди да оператор није отклонио утврђене неправилности у остављеном року, подноси пријаву инспекцији Министарства.
Из напред наведеног произилази да Агенција пријавом може иницирати подношење захтева за покретање прекршајног поступка код инспекције Министарства при чему је чланом 132 Закона о електронским комуникацијама прописано да инспекцијски надзор над применог овог Закона обавља Министарство преко инспектора електронских комуникација.
Када надзор над применом овог Закона врши искључиво инспекција Министарства, то је иста као државни орган и овлашћена да поднесе захтев за покретање прекршајног поступка (сходно оквирној норми из члана 179 став 2 Закона о прекршајима).
Везано за овлашћења Агенције у поступку контроле према Правилнику о параметрима квалитета јавно доступних електронских комуникационих услуга и спровођењу контроле обављања делатности електронских комуникација (''Службени гласник РС'' број 73/2011 и 3/2014) ваља указати да је чланом 23 став 2 Правилника прописано да ако Агенција утврди да оператор није отклонио утврђене неправилности у остављеном року, подноси пријаву инспекцији Министарства надлежног за област електронских комуникација (што је истоветна одредба са чланом 131 став 6 Закона о електронским комуникацијама).
У члану 23 став 3 поменутог Правилника је прописано да уколико се оператор не изјасни о утврђеним неправилностима у прописаном року Агенција подноси захтев за покретање прекршајног поступка у складу са Законом.
Међутим, како се прекршаји сходно одредбама члана 4 Закона о прекршајима не могу прописивати правилником, већ се прописују законом, уредбом, одлуком Скупштине Аутономне Покрајине, одлуком општина, градова и одлуком Скупштине града Београда, то произилази да се правилником не може ни дати овлашћење за подношење захтева за покретање прекршајног поступка.

Издвојено заједничко мишљење, Горан Божић, Леонида Поповић, Славица Спахић, Радмила Шаркић, Златко Шкрипац и Вера Радак