Usvojeni pravni stavovi na Šestoj sednici svih sudija Prekršajnog apelacionog suda,
Beograd, 12.11.2014. godine


1. PRAVNI STAV

Izvršenje kazne zatvora se može odložiti iz razloga propisanih u članu 59. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija samo kod izrečene kazne zatvora za prekršaj, a ne i kod neplaćene novčane kazne zamenjene kaznom zatvora.

O b r a z l o ž e nj e

Zakon o prekršajima (''Službeni list RS'' broj 65/13) ne propisuje izvršenje izrečene kazne zatvora, te se shodno tome kod izvršenja kazne zatvora primenjuje Zakon kojim se uređuje izvršenje krivičnih sankcija.

Članom 221. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija (''Službeni glasnik RS'' broj 55/2014) je propisano da se izvršenje kazne zatvora izrečene za prekršaj može odložiti iz istih razloga kao i izvršenje kazne zatvora izrečene za krivično delo. Ovi razlozi su propisani u članu 59. navedenog Zakona.
Molba za odlaganje kazne zatvora se podnosi u roku od 3 dana od prijema naloga za izvršenje kazne (član 224. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija).
Međutim, kod novčane kazne, kad izrečena novčana kazna nije plaćena u zakonskom roku od 15 dana pa je rešenjem zamenjena kaznom zatvora, kažnjeni i dalje ima mogućnost da isplatom novčane kazne izbegne kaznu zatvora. Kažnjeni je imao mogućnost da kaznu plati u roku od 15 dana, mogućnost da podnese molbu za plaćanje novčane kazne u ratama, nakon toga po zamenjenoj novčanoj kazni u kaznu zatvora ima mogućnost da isplatom novčane kazne izbegne zatvorsku kaznu kada se rešenje o zameni stavlja van snage i kazna zatvora se neće izvršiti ili će se izvršenje obustaviti (član 41, 314. i 315. Zakona o prekršajima).
S obzirom na izloženo i kako Zakon o izvršenju krivičnih sankcija kod odlaganja izvršenja kazne zatvora propisuje samo mogućnost odlaganja izrečene kazne zatvora za prekršaj a ne i neplaćene novčane kazne zamenjene u kaznu zatvora, to ukazuje na osnovanost predloženog stava br.1.

Izdvojeno zajedničko mišljenje, Ljiljana Milić, Dragica Milenković, Svetlana Stanković, Tatjana Dinulović, Mirjana Marković, Dragana Milikić, Slađana Krstić, Predrag Dimitrijević, Zorica Milosavljević, Snežana Govedarica, Vesna Vuletić, Gabriela Anau, Milena Popović, Vera Radak, Nada Gostojić i Zlatko Škripac. *


2. PRAVNI STAV

Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge nije ovlašćeni organ za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka za prekršaje propisane Zakonom o elektronskim komunikacijama.

O b r a z l o ž e nj e

Članom 179. Stav 1. Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'' br. 65/2013) je propisano da zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnose ovlašćeni organi ili oštećeni, a stavom 2 istog člana propisano da su ovlašćeni organi: organi uprave, ovlašćeni inspektori, javni tužilac i drugi organi i organizacije koji vrše javna ovlašćenja u čiju nadležnost spada neposredno izvršenje ili nadzor nad izvršenjem propisa u kojima su predviđeni prekršaji.
Članom 7 Zakona o elektronskim komunikacijama (''Službeni glasnik RS'' br.44/10) je propisan pravni položaj Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge, iz kojih odredaba ne proizilazi da je nadležnost ove agencije neposredno izvršenje niti nadzor nad izvršenjem propisa.
Članom 131 navedenog Zakona su propisana ovlašćenja Agencije iz kojih takođe ne proizilazi i javno ovlašćenje u čiju nadležnost spada neposredno izvršenje niti nadzor nad izvršenjem propisa. Ovim članom su nabrojana ovlašćenja a stavom 6 propisano da kada Agencija utvrdi da operator nije otklonio utvrđene nepravilnosti u ostavljenom roku, podnosi prijavu inspekciji Ministarstva.
Iz napred navedenog proizilazi da Agencija prijavom može inicirati podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka kod inspekcije Ministarstva pri čemu je članom 132 Zakona o elektronskim komunikacijama propisano da inspekcijski nadzor nad primenog ovog Zakona obavlja Ministarstvo preko inspektora elektronskih komunikacija.
Kada nadzor nad primenom ovog Zakona vrši isključivo inspekcija Ministarstva, to je ista kao državni organ i ovlašćena da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka (shodno okvirnoj normi iz člana 179 stav 2 Zakona o prekršajima).
Vezano za ovlašćenja Agencije u postupku kontrole prema Pravilniku o parametrima kvaliteta javno dostupnih elektronskih komunikacionih usluga i sprovođenju kontrole obavljanja delatnosti elektronskih komunikacija (''Službeni glasnik RS'' broj 73/2011 i 3/2014) valja ukazati da je članom 23 stav 2 Pravilnika propisano da ako Agencija utvrdi da operator nije otklonio utvrđene nepravilnosti u ostavljenom roku, podnosi prijavu inspekciji Ministarstva nadležnog za oblast elektronskih komunikacija (što je istovetna odredba sa članom 131 stav 6 Zakona o elektronskim komunikacijama).
U članu 23 stav 3 pomenutog Pravilnika je propisano da ukoliko se operator ne izjasni o utvrđenim nepravilnostima u propisanom roku Agencija podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka u skladu sa Zakonom.
Međutim, kako se prekršaji shodno odredbama člana 4 Zakona o prekršajima ne mogu propisivati pravilnikom, već se propisuju zakonom, uredbom, odlukom Skupštine Autonomne Pokrajine, odlukom opština, gradova i odlukom Skupštine grada Beograda, to proizilazi da se pravilnikom ne može ni dati ovlašćenje za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.

Izdvojeno zajedničko mišljenje, Goran Božić, Leonida Popović, Slavica Spahić, Radmila Šarkić, Zlatko Škripac i Vera Radak *

* ćirilica