Усвојена правна мишљења на Трећој седници свих судија Прекршајног апелационог суда,
Београд, 18.07.2014. године


ПРАВНО МИШЉЕЊЕ БР. 1

Корисником јавног паркиралишта уколико возач возила није идентификован сматра се власник возила те је у том случају власник одговоран за прекршаје из чланова 29. и 30. Одлуке о јавним паркиралиштима града Шабац.

О б р а з л о ж е њ е

Казнене одредбе чл. 29. и 30. Одлуке о јавним паркиралиштима града Шабац не праве разлику појма возача као корисника од појма власника као корисника јавног паркиралишта, имајући у виду термине из чл. 11. Одлуке о јавним паркиралиштима где се корисником паркиралишта сматра и возач и власник возила.
Чланови 11., 17., 19. и 21. поменуте Одлуке прописују појам обавезе и забране корисника јавног паркиралишта, а како се захтеви за покретање прекршајних поступака односе на корисника јавног пракиралишта, нема разлике у погледу одговорности да ли је директан корисник – возач или посредни корисник – власник уколико возач није идентификован. То што чл. 11. наведене Одлуке нема директну казнену одредбу, не упућује на закључак да власник возила не може бити одговоран, с обзиром да поменути члан не прописује обавезе и забране већ се бави објашњењем термина “корисник” и приписује одговорност власника уколико возач није идентификован. Одредбе чл. 17., 19. и 21. у себи садрже и одредбу чл. 11. и исте су кажњиве.


ПРАВНО МИШЉЕЊЕ БР. 2

У предметима где су окривљени малолетна лица, када је изречена новчана казна у случају да иста не буде плаћена у законском року, примењују се одредбе чл. 41. Закона о прекршајима (“Службени гласник РС” број 65/2013) као блажи пропис сходно чл. 6. ст. 2. Закона о прекршајима.

О б р а з л о ж е њ е

Од дана примене новог Закона о прекршајима 01.03.2014. године у предметима где су прекршајни поступци започети пре овог датума, код замене неплаћене новчане казне применом блажег прописа сходно чл. 6. ст. 2. Закона о прекршајима се примењују одредбе чл. 41. ст. 7. новог Закона о прекршајима. У ожалбеним предметима се по службеној дужности првостепене одлуке преиначују те одређује да ће се неплаћена новчана казна изречена према малолетнику принудно наплатити на имовини малолетника, његовог родитеља или другог лица задуженог да се о њему стара.