Усвојени правни ставови на Другој седници свих судија Вишег прекршајног суда,
Београд, 15.03.2013. године

ПИТАЊЕ

Да ли кажњеном лицу у поступку извршења одлуке припадају трошкови за његовог пуномоћника?

ПРАВНИ СТАВ

Уколико дође до застарелости извршења, кажњеном лицу у поступку извршења не припадају трошкови за његовог пуномоћника.

О б р а з л о ж е њ е

Чланом 1. Закона о прекршајима ("Службени гласник РС",бр. 101/05, 116/08 и 111/09 ) прописано је: „Овим законом уређују се: појам прекршаја, услови за прекршајну одговорност, услови за прописивање и примену прекршајних санкција, систем санкција, прекршајни поступак и поступак извршења одлуке.“ . Из наведеног произилази да је поступак извршња одлуке нов, посебан поступак који следи након прекршајног поступка.
Одредбе о трошковима прекршајног поступка садржане су у глави XVIII, члановима 130. до 142. Закона о прекршајима. У члану 130. став 1 Закона о прекршајима је наведено да трошкови прекршајног поступка су издаци учињени поводом прекршајног поступка од његовог покретања до завршетка, а у ставу 2 истог члана Закона је таксативно наведено шта су трошкови прекршајног поступка.
Обавеза плаћања трошкова прописана је чланом 131. Закона о прекршајима, тако што код осуђујуће пресуде трошкови прекршајног поступка падају на терет лица које је кажњено за прекршај. У ставу 2. наведеног члана Закона је прописано да трошкове поступка за прекршај за који је поступак обустављен сноси суд, односно орган управе који је поступак водио, а у ставу 4. да захтев за накнаду награде и нужних издатака браниоца подноси се у року од три месеца од дана достављања правноснажне одлуке о трошковима. Члан 132. Закона о прекршајима гласи: „У одлуци о трошковима ће се навести ће се навести ко сноси трошкове прекршајног поступка, у ком износу и у ком року је дужан да их плати. Ако за утврђивање висине трошкова нема довољно података, о трошковима ће се одлучити када се ти подаци прибаве. Кад у пресуди није одлучено о трошковима поступка, одлучиће се о томе накнадно, посебним решењем на које је дозвољена жалба. Рок из става 1. овог члана не може бити краћи од петнаест ни дужи од тридесет дана од дана правоснажности одлуке“.
Закон у погледу трошкова у поступку извршења одлуке не садржи конкретне норме којима би исти били регулисани, па се поставило питање да ли кажњени има право на накнаду трошкова који су настали и које је кажњени имао на име рада ангажованог адвоката као пуномоћника у поступку извршења одлуке (поднесци, жалбе...који нпр. доведу до застарелости извршења), у случају када до извршења одлуке не дође.
Дакле, прекршајни поступак се окончава доношењем правноснажне пресуде, која се (уколико је окривљеном изречена санкција) извршава по правноснажности и извршности исте. Таква пресуда, на основу члана 219. став 1. тачка 6. Закона о прекршајима садржи одлуку да трошкове прекршајног поступка сноси окривљени. Из наведеног нужно се намеће закључак да трошкови настали у поступку извршења пресуде (принудна наплата новчане казне, замена неплаћене новчане казне или њеног дела у казну затвора...) нису трошкови прекршајног поступка, те кажњени нема права на накнаду трошкова у овом поступку на име рада ангажованог адвоката као пуномоћника.

Издвојено мишљење, Славица Бркић

Издвојено мишљење, Горан Божић и Иван Кнежевић

Издвојено мишљење, Наташа Деспотовић

Издвојено мишљење, Мирјана Мићић

Издвојено мишљење, Вера Миликић