Усвојени правни ставови на Другој седници свих судија Вишег прекршајног суда,
Београд, 05.07.2012. године

1. ПИТАЊЕ

Када је материјалним прописом прописан само максимални износ новчане казне, да ли се приликом изрицања казне суд мора придржавати граница законске мере новчане казне из члана 35. Закона о прекршајима?

ПРАВНИ СТАВ

У ситуацији када је прописом новчана казна прописана “до”, односно када је прописана само максимална новчана казна, приликом изрицања исте суд је у обавези да се придржава граница законске мере новчане казне из члана 35. Закона о прекршајима.

О б р а з л о ж е њ е

Чланом 35. Закона о прекршајима је прописан општи минимум и максимум новчаних казни за прекршаје. У ситуацији када прописом није предвиђен посебан минимум новчане казне већ само посебан максимум (Закон о јавном реду и миру, Закон о личној карти и др.) суд не може изрећи новчану казну испод општег минимума из члана 35. Закона о прекршајима. Аналогно томе се и код ублажавања прописане новчане казне сходно члану 40. Закона о прекршајима казна не може изрећи испод најмање законске мере те врсте казне. Уколико је прописом предвиђен посебан минимум казне који је испод општег минимума новчане казне из члана 35. Закона о прекршајима, казна се може изрећи у распону прописане новчане казне тим посебним прописом.


2. ПИТАЊЕ

Када је захтев за покретање прекршајног поступка поднет против једног лица у коме се стичу својства предузетника и возача (физичког лица), да ли исто лице може бити кажњено по оба основа?

ПРАВНИ СТАВ

Уколико је захтев за покретање прекршајног поступка поднет против једног лица са једним чињеничним описом из којег произилазе правна обележја прекршаја за предузетника и правна обележја прекршаја за физичко лице, не може исто лице за исто дело бити два пута кажњено.

О б р а з л о ж е њ е

Код прекршаја из области Закона о безбедности саобраћаја на путевима су чести случајеви да се захтев за покретање прекршајног поступка поднесе против истог лица у својству предузетника и возача (пример: члан 328. став 2. тачка 35. и члан 331. став 1. тачка 80. Закона о безбедности саобраћаја на путевима).
Без обзира што су у питању две квалификације, код једног чињеничног описа и једног лица као учиниоца прекршаја, исто не може бити кажњено два пута за исто дело, имајући у виду одредбе члана 8. став 1. Закона о прекршајима.


3. ПИТАЊЕ

Која физичка лица одговарају за прекршај из члана 193. став 2. тачка 2. Закона о енергетици?

ПРАВНИ СТАВ

За прекршај из члана 193. став 2. тачка 2. Закона о енергетици одговара физичко лице које поступи супротно члану 152. овог Закона, односно купац електричне енергије у смислу појма из члана 2. став 1. тачка 28. овог Закона, а како је појам купца шири у односу на појмове крајњи купац, корисник, чланови домаћинства, то одредбе члана 152. Закона о енергетици треба посматрати шире све у склопу наведених општих појмова из члана 2. овог Закона.

О б р а з л о ж е њ е

Члан 152. Закона о енергетици прописује обавезу купца да омогући овлашћеном службеном лицу приступ мерним уређајима... Имајући у виду опште појмове купца, крајњег купца, корисника, домаћинства и др. из члана 2. овог Закона, а како је казненом одредбом проширен круг лица појмом “физичко лице” произилази да би свако физичко лице које користи електричну енергију у контролисаном објекту, без обзира да ли је власник бројила, било одговорно за предметни прекршај.


4. ПИТАЊЕ

Да ли се приликом доношења пресуде за прекршај из члана 330. став 1. тачка 1. Закона о безбедености саобраћаја на путевима, при одлучивању за изрицање казнених поена гледа услов у време извршења прекршаја или у време доношења пресуде?

ПРАВНИ СТАВ

Учиниоцу прекршаја за који су прописани казнени поени, исти се могу изрећи ако окривљени има издату возачку дозволу. Уколико је учинио прекршај из члана 330. став 1. тачка 1. Закона о безбедности саобраћаја на путевима а у међувремену стекао возачку дозволу, казнени поени се неће изрећи, јер у време чињења прекршаја нису постојали услови за изрицање истих.

О б р а з л о ж е њ е

Лицу које је учинило прекршај из члана 330. став 1. тачка 1. Закона о безбедности саобраћаја на путевима се не могу изрећи казнени поени јер нема издату возачку дозволу (члан 34. став 4. Закона о прекршајима и члан 323. став 1. Закона о безбедности саобраћаја на путевима).
Уколико би се лицу које је после учињеног прекршаја стекло возачку дозволу изрекли казнени поени, исто би било у неравноправном положају у односу на лице које је учинило исти прекршај а није положило возачки испит те стога њему казнени поени не могу бити изречени.
Oбзиром да у време чињења прекршаја нису постојали услови за изрицање казнених поена, у циљу равноправности учиниоца истог прекршаја, предлог става је да се казнени поени у овом случају не изричу.


5. ПИТАЊЕ

Како се утврђује време извршења прекршаја код саучесника из члана 332. став 3. у вези члана 334. став 1. тачка 1. “старог” Царинског закона, односно прекршаја из члана 296. садашњег Царинског закона?

ПРАВНИ СТАВ

Време извршења прекршаја из члана 332. став 3. у вези члана 334. став 1. тачка 1. старог Царинског закона, односно прекршаја из члана 296. садашњег Царинског закона опредељују радње лица које је примило у посед царинску робу којом располаже. Време извршења није само време куповине или примања у посед робе по другом основу већ је време извршења и време када учинилац робу користи а зна или може знати да је роба предмет царинског прекршаја.

О б р а з л о ж е њ е

Временски су по правилу раздвојене радње увоза царинске робе без пријаве царини које предузима једно лице и радња пријема исте робе које предузима друго лице, али како је у питању трајни прекршај, то је определило предлог напред наведеног става.