Усвојени правни ставови на Првој седници свих судија Вишег прекршајног суда,
Београд, 25.03.2011. године

1. ПИТАЊЕ

Да ли је претрес обавезан у свим предметима?

ПРАВНИ СТАВ

Према важећем Закону о прекршајима, обзиром да незаказивање претреса не представља битну повреду одредаба прекршајног поступка произилази закључак да претрес није обавезан у сваком предмету. У прилог наведеног говоре и одредбе члана 85. и члана 208. Закона о прекршајима те би целисходност заказивања претреса била цењена од стране судије у сваком конкретном предмету.


2. ПИТАЊЕ

У предметима са више окривљених у којима је утврђена одговорност истих сем једног који је недоступан због боравка у иностранству, да ли издвојити поступак или истом одлуком против њега обуставити поступак?

ПРАВНИ СТАВ

Недоступност окривљеног због одласка у иностранство није основ за обуставу поступка. У таквим случајевима се од подносиоца захтева тражи провера, а потом доноси решење о прекиду поступка, сходно члану 213. Закона о прекршајима.


3. ПИТАЊЕ

Како изрицати новчане казне и ублажавати исте када није прописан одређени минимални износ, а да не буду повређене одредбе члана 35. став 1. Закона о прекршајима?

ПРАВНИ СТАВ

Новчане казне се изричу применом материјалног прописа којим је прекршај предвиђен, а ублажавају у складу са одредбама члана 40. Закона о прекршајима, до законског минимума који је прописан чланом 35. став 1. Закона о прекршајима.


4. ПИТАЊЕ

У предметима који се решавају по члану 294. став 1. Закона о прекршајима, када се ради о странцу, а захтев није уредан, који су рокови за отклањање недостатака и шта са приведеним лицем у том времену?

ПРАВНИ СТАВ

Чланом 157. став 2. Закона о прекршајима је прописано да судија одређује рок за отклањање недостатака, а ставом 3. је прописано да тај рок не може бити дужи од 15 (петнаест) дана, те код предмета који се решавају по члану 294. став 1. Закона о прекршајима тај рок мора бити – одмах.


5. ПИТАЊЕ

Да ли у поступку у току којег дође до покретања поступка ликвидације правног лица, а исти није окончан, раздвајати прекршајни поступак у односу на правно лице а одговорно лице казнити за учињени прекршај?

ПРАВНИ СТАВ

Чланом 17. став 5. Закона о прекршајима је регулисана материја код стечаја, а чланом 216. став 7. истог закона је прописан основ за обуставу ако је правно лице престало да постоји. Све до испуњења ових услова нема сметњи за вођење поступка и изрицање санкција.


6. ПИТАЊЕ

Да ли се може прекинути поступак на основу извештаја поште-достављача у којем је наведено да је окривљени на привременом раду у иностранству?

ПРАВНИ СТАВ

Извештај поште - достављача у којем је наведено да је окривљени на привременом раду у иностранству не може бити основ за прекид поступка обзиром да је одредбом члана 13. Закона о пребивалишту и боравишту грађана прописано да грађани који намеравају да бораве у иностранству дуже од 60 дана, су дужни да пре одласка пријаве одлазак у иностранство а евиденцију о томе води надлежни орган унутрашњих послова. У оваквим случајевима је потребно затражити извештај од надлежног надлежног органа унутрашњих послова и у зависности од резултата провере одлучити о даљем току поступка.


7. ПИТАЊЕ

Да ли постоји прекршајна одговорност правног и одговорног лица у случају непрекидне блокаде жиро рачуна правног лица?

ПРАВНИ СТАВ

Блокада жиро рачуна правног лица представља основ за искључење одговорности али у списима предмета мора да постоји доказ односно од одељења за принудну наплату Народне банке Србије је потребно прибавити податке о периодима неликвидности правног лица у односу на време извршења прекршаја.


8. ПИТАЊЕ

Када је подносилац захтева корисник рибарског подручја у својству оштећеног на који начин исти мора да определи причињењу штету односно да ли ова штета мора бити изражена у новчаном износу?

ПРАВНИ СТАВ

Корисник рибарског подручја као подносилац захтева за покретање прекршајног поступка мора у захтеву назначити својство оштећеног и исто образложити односно навешће основ по којем користи рибарско подручје при чему се причињена штета не мора нужно изразити у новчаном износу.


9. ПИТАЊЕ

Да ли у корист окривљеног, када су у питању гранични случајеви, треба примењивати дозвољену толеранцију радара и алкометра-односно могућност дозвољене грешке при мерењу?

ПРАВНИ СТАВ

Виши прекршајни суд је мишљења да вредност добијена мерилом које је коришћено у складу са прописаним метролошким условима и који је на прописан начин оверено, представља коначну вредност а да је прописана граница дозвољене грешке само податак о томе колика је грешка могућа код тог типа мерила што не значи да та грешка заиста и постоји у сваком конкретном случају.


10. ПИТАЊЕ

У предметима где је поднет захтев против малолетника и родитеља због пропуштања дужног надзора да ли се одлука доноси у виду пресуде или решења?

ПРАВНИ СТАВ

Уколико је захтев за покретање прекршајног поступка поднет против малолетника и против родитеља због пропуштања дужног надзора, сагласно одредби члана 274. став 1. Закона о прекршајима могуће је раздвојити поступак када ће се у односу на родитеља донети пресуда а у односу на малолетника решење. Уколико се једном одлуком одлучује о прекршају малолетника и о прекршају родитеља доноси се пресуда.


11. ПИТАЊЕ

У предметима са више окривљених од којих је један уложио жалбу, а други уредно примили пресуде, да ли се предмет извршава за окривљене који нису уложили жалбе?

ПРАВНИ СТАВ

Обзиром да у пракси постоји могућност укидања одлуке у целини уколико су испуњени услови из члана 246. Закона о прекршајима, нема сметњи да се сачека одлука по изјављеној жалби једног од окривљених.


12. ПИТАЊЕ

У царинским предметима где се уз захтев прилаже и потврда о привремено одузетим предметима, да ли судија доноси наредбу о задржавању и стављању робе под царински надзор пре доношења решења о покретању прекршајног поступка или се прво решењем покреће поступак а након тога одлучује о привремено одузетим предметима?

ПРАВНИ СТАВ

Када Суд привремено одузима предмет, наредба се доноси након покретања прекршајног поступка.


13. ПИТАЊЕ

У случају када возач бицикла учини прекршај из области Закона о безбедности саобраћаја на путевима за који је казненим одредбама обавезно изрицање заштитне мере „забрана управљања моторним возилом“ и казнених поена, да ли се и возачу бицикла изричу ове санкције?

ПРАВНИ СТАВ

Возачу бицикла се не изриче заштитна мера забране управљања моторним возилом, нити казнени поени.
Бицикл није моторно возило, у смислу члана 7. став 1. тачка 33. Закона о безбедности саобраћаја на путевима. Тачком 32. наведеног члана је регулисан појам бицикла, док је чланом 7 став 1. тачка 68. регулисан појам возача.
Казнени поени се према одредбама члана 323. Закона о безбедности саобраћаја на путевима изричу само лицу коме је издата возачка дозвола у Републици Србији, док се возачка дозвола издаје само за управљање моторним возилима односно скуповима возила (члан 195. став 1. Закона о безбедности саобраћаја на путевима).


14. ПИТАЊЕ

У царинским предметима кад се донесе решење о обустави поступка због апсолутне застарелости, да ли одлучивати о заштитној мери одузимања предмета?

ПРАВНИ СТАВ

Након доношења решења о апсолутној застарелости, не може се накнадно одлучивати о заштитној мери јер би након наступања застаре даље вођење поступка престављало повреду материјалног права на штету окривљеног из члана 235. став 1. тачка 3. Закона о прекршајима. Апсолутна застарелост је сметња за даље одлучивање о заштитној мери и по члану 298. став 4. Царинског закона.


15. ПИТАЊЕ

Да ли окривљени и његов бранилац имају могућност да истакну захтев за трошкове до предузимања последње радње у поступку која претходи доношењу одлуке? Имајући у виду сходну примену одредаба кривичног поступка могло би се закључити да је закључење главног претреса у прекршајном поступку управо предузимање последње радње у поступку која претходи доношењу одлуке којим се окривљени оглашава кривим или ослобађа кривице или одлуке о обустави поступка, уз одредбе члана 28. и члана 30. Правилника о накнади трошкова у судским поступцима и члана 131. став 1., 2. и 4. Закона о прекршајима, те члана 138. истог, са позивањем на одредбе члана 194. став 1. и 2. Законика о кривичном поступку.

ПРАВНИ СТАВ

Чланом 131. став 1. тачка 4. Закона о прекршајима је прописано да се захтев за накнаду награде и нужних издатака браниоца подноси у року од 3 (три) месеца, од дана достављања правоснажне одлуке о трошковима.
Одлука о трошковима је саставни део мериторне одлуке, те код обуставе прекршајног поступка (чији исход окривљени и бранилац нису могли знати пре доношења исте) обзиром да трошкове сноси суд који је водио поступак у смислу члана 131. став 2. Закона о прекршајима, то се захтев за накнаду награде и нужних издатака браниоца подноси у законском року од 3 (три) месеца од дана достављања судске одлуке којом је решено и о трошковима.


16. ПИТАЊЕ

Да ли пресуда прекршајног суда треба да садржи облик виности?

ПРАВНИ СТАВ

С обзиром да је кривица битно обележје свих прекршаја, морају се у образложењу пресуде дати разлози о облику виности.


Фотографије