Усвојени правни ставови на Првој седници свих судија Вишег прекршајног суда,
Београд, 25.03.2011. године

1. ПИТАЊЕ

Да ли је претрес обавезан у свим предметима?

ПРАВНИ СТАВ

Према важећем Закону о прекршајима, обзиром да незаказивање претреса не представља битну повреду одредаба прекршајног поступка произилази закључак да претрес није обавезан у сваком предмету. У прилог наведеног говоре и одредбе члана 85. и члана 208. Закона о прекршајима те би целисходност заказивања претреса била цењена од стране судије у сваком конкретном предмету.


2. ПИТАЊЕ

У предметима са више окривљених у којима је утврђена одговорност истих сем једног који је недоступан због боравка у иностранству, да ли издвојити поступак или истом одлуком против њега обуставити поступак?

ПРАВНИ СТАВ

Недоступност окривљеног због одласка у иностранство није основ за обуставу поступка. У таквим случајевима се од подносиоца захтева тражи провера, а потом доноси решење о прекиду поступка, сходно члану 213. Закона о прекршајима.


3. ПИТАЊЕ

Како изрицати новчане казне и ублажавати исте када није прописан одређени минимални износ, а да не буду повређене одредбе члана 35. став 1. Закона о прекршајима?

ПРАВНИ СТАВ

Новчане казне се изричу применом материјалног прописа којим је прекршај предвиђен, а ублажавају у складу са одредбама члана 40. Закона о прекршајима, до законског минимума који је прописан чланом 35. став 1. Закона о прекршајима.


4. ПИТАЊЕ

Да ли представник правног лица може да буде адвокат или то мора бити лице из редова запослених?

ПРАВНИ СТАВ

(НАПОМЕНА: Стављен ван снаге на Другој седници свих судија Прекршајног апелационог суда одржаној дана 27.05.2016. године)

Према члану 111. став 1. и 2. Закона о прекршајима представник правног лица може бити само лице запослено у правном лицу, а адвокат може бити само бранилац окривљеног правног лица.


5. ПИТАЊЕ

У предметима који се решавају по члану 294. став 1. Закона о прекршајима, када се ради о странцу, а захтев није уредан, који су рокови за отклањање недостатака и шта са приведеним лицем у том времену?

ПРАВНИ СТАВ

Чланом 157. став 2. Закона о прекршајима је прописано да судија одређује рок за отклањање недостатака, а ставом 3. је прописано да тај рок не може бити дужи од 15 (петнаест) дана, те код предмета који се решавају по члану 294. став 1. Закона о прекршајима тај рок мора бити – одмах.


6. ПИТАЊЕ

Да ли у поступку у току којег дође до покретања поступка ликвидације правног лица, а исти није окончан, раздвајати прекршајни поступак у односу на правно лице а одговорно лице казнити за учињени прекршај?

ПРАВНИ СТАВ

Чланом 17. став 5. Закона о прекршајима је регулисана материја код стечаја, а чланом 216. став 7. истог закона је прописан основ за обуставу ако је правно лице престало да постоји. Све до испуњења ових услова нема сметњи за вођење поступка и изрицање санкција.


7. ПИТАЊЕ

Да ли се може прекинути поступак на основу извештаја поште-достављача у којем је наведено да је окривљени на привременом раду у иностранству?

ПРАВНИ СТАВ

Извештај поште - достављача у којем је наведено да је окривљени на привременом раду у иностранству не може бити основ за прекид поступка обзиром да је одредбом члана 13. Закона о пребивалишту и боравишту грађана прописано да грађани који намеравају да бораве у иностранству дуже од 60 дана, су дужни да пре одласка пријаве одлазак у иностранство а евиденцију о томе води надлежни орган унутрашњих послова. У оваквим случајевима је потребно затражити извештај од надлежног надлежног органа унутрашњих послова и у зависности од резултата провере одлучити о даљем току поступка.


8. ПИТАЊЕ

Да ли постоји прекршајна одговорност правног и одговорног лица у случају непрекидне блокаде жиро рачуна правног лица?

ПРАВНИ СТАВ

Блокада жиро рачуна правног лица представља основ за искључење одговорности али у списима предмета мора да постоји доказ односно од одељења за принудну наплату Народне банке Србије је потребно прибавити податке о периодима неликвидности правног лица у односу на време извршења прекршаја.


9. ПИТАЊЕ

Када је подносилац захтева корисник рибарског подручја у својству оштећеног на који начин исти мора да определи причињењу штету односно да ли ова штета мора бити изражена у новчаном износу?

ПРАВНИ СТАВ

Корисник рибарског подручја као подносилац захтева за покретање прекршајног поступка мора у захтеву назначити својство оштећеног и исто образложити односно навешће основ по којем користи рибарско подручје при чему се причињена штета не мора нужно изразити у новчаном износу.


10. ПИТАЊЕ

Да ли у корист окривљеног, када су у питању гранични случајеви, треба примењивати дозвољену толеранцију радара и алкометра-односно могућност дозвољене грешке при мерењу?

ПРАВНИ СТАВ

Виши прекршајни суд је мишљења да вредност добијена мерилом које је коришћено у складу са прописаним метролошким условима и који је на прописан начин оверено, представља коначну вредност а да је прописана граница дозвољене грешке само податак о томе колика је грешка могућа код тог типа мерила што не значи да та грешка заиста и постоји у сваком конкретном случају.


11. ПИТАЊЕ

У предметима где је поднет захтев против малолетника и родитеља због пропуштања дужног надзора да ли се одлука доноси у виду пресуде или решења?

ПРАВНИ СТАВ

Уколико је захтев за покретање прекршајног поступка поднет против малолетника и против родитеља због пропуштања дужног надзора, сагласно одредби члана 274. став 1. Закона о прекршајима могуће је раздвојити поступак када ће се у односу на родитеља донети пресуда а у односу на малолетника решење. Уколико се једном одлуком одлучује о прекршају малолетника и о прекршају родитеља доноси се пресуда.


12. ПИТАЊЕ

Да ли радње које је подносилац захтева предузео приликом откривања кривичног дела - фалсификовања исправе и подношења кривичне пријаве, представљају радње које прекидају застарелост прекршајног гоњења, ако је захтев за покретање прекршајног поступка поднет по наступању релативне застарелости?

ПРАВНИ СТАВ

(НАПОМЕНА: Стављен ван снаге на Другој седници свих судија Прекршајног апелационог суда одржаној дана 27.05.2016. године)

Када подносилац захтева за покретање прекршајног поступка предузима радње ради откривања кривичног дела или радње везане за кривично гоњење а поднесе захтев за покретање прекршајног поступка након наступања релативне застарелости, прекршајни поступак се не може покренути јер је одредбом члана 76. став 1. Закона о прекршајима, прописано да се прекршајни поступак не може покренути ако протекне једна година од дана када је прекршај учињен.


13. ПИТАЊЕ

У предметима кад из различитих разлога наступи застарелост за вођење прекршајног поступка а донета је одлука, питање - да ли таква одлука може постати правоснажна, односно да ли у случају наступања застарелости пре правоснажности треба доносити решење о застари. До сада су такви предмети архивирани уз напомену из којих разлога одлука није могла бити правоснажена а самим тим и извршена, што је доводило до проблема јер је подносилац захтева и поред архивирања таквог предмета код прекршајног суда, у својој евиденцији предмете водио као незавршене.

ПРАВНИ СТАВ

(НАПОМЕНА: Стављен ван снаге на Другој седници свих судија Прекршајног апелационог суда одржаној дана 27.05.2016. године)

Уколико одлука није уручена окривљеном, не може постати правоснажна, а како је у предмету мериторна одлука донета, уколико наступи застарелост у експедицији, не може се доносити нова одлука, односно решење о застарелости. Подносиоцу захтева се одлука у сваком случају доставља, те исти не би требао да има утицаја да ли је у прекршајном поступку одлука постала правоснажна и извршна. Предмет у коме је наступила застарелост у експедицији се означава службеном белешком.


14. ПИТАЊЕ

У предметима са више окривљених од којих је један уложио жалбу, а други уредно примили пресуде, да ли се предмет извршава за окривљене који нису уложили жалбе?

ПРАВНИ СТАВ

Обзиром да у пракси постоји могућност укидања одлуке у целини уколико су испуњени услови из члана 246. Закона о прекршајима, нема сметњи да се сачека одлука по изјављеној жалби једног од окривљених.


15. ПИТАЊЕ

У царинским предметима где се уз захтев прилаже и потврда о привремено одузетим предметима, да ли судија доноси наредбу о задржавању и стављању робе под царински надзор пре доношења решења о покретању прекршајног поступка или се прво решењем покреће поступак а након тога одлучује о привремено одузетим предметима?

ПРАВНИ СТАВ

Када Суд привремено одузима предмет, наредба се доноси након покретања прекршајног поступка.


16. ПИТАЊЕ

У случају када возач бицикла учини прекршај из области Закона о безбедности саобраћаја на путевима за који је казненим одредбама обавезно изрицање заштитне мере „забрана управљања моторним возилом“ и казнених поена, да ли се и возачу бицикла изричу ове санкције?

ПРАВНИ СТАВ

Возачу бицикла се не изриче заштитна мера забране управљања моторним возилом, нити казнени поени.
Бицикл није моторно возило, у смислу члана 7. став 1. тачка 33. Закона о безбедности саобраћаја на путевима. Тачком 32. наведеног члана је регулисан појам бицикла, док је чланом 7 став 1. тачка 68. регулисан појам возача.
Казнени поени се према одредбама члана 323. Закона о безбедности саобраћаја на путевима изричу само лицу коме је издата возачка дозвола у Републици Србији, док се возачка дозвола издаје само за управљање моторним возилима односно скуповима возила (члан 195. став 1. Закона о безбедности саобраћаја на путевима).


17. ПИТАЊЕ

У царинским предметима кад се донесе решење о обустави поступка због апсолутне застарелости, да ли одлучивати о заштитној мери одузимања предмета?

ПРАВНИ СТАВ

Након доношења решења о апсолутној застарелости, не може се накнадно одлучивати о заштитној мери јер би након наступања застаре даље вођење поступка престављало повреду материјалног права на штету окривљеног из члана 235. став 1. тачка 3. Закона о прекршајима. Апсолутна застарелост је сметња за даље одлучивање о заштитној мери и по члану 298. став 4. Царинског закона.


18. ПИТАЊЕ

Да ли окривљени и његов бранилац имају могућност да истакну захтев за трошкове до предузимања последње радње у поступку која претходи доношењу одлуке? Имајући у виду сходну примену одредаба кривичног поступка могло би се закључити да је закључење главног претреса у прекршајном поступку управо предузимање последње радње у поступку која претходи доношењу одлуке којим се окривљени оглашава кривим или ослобађа кривице или одлуке о обустави поступка, уз одредбе члана 28. и члана 30. Правилника о накнади трошкова у судским поступцима и члана 131. став 1., 2. и 4. Закона о прекршајима, те члана 138. истог, са позивањем на одредбе члана 194. став 1. и 2. Законика о кривичном поступку.

ПРАВНИ СТАВ

Чланом 131. став 1. тачка 4. Закона о прекршајима је прописано да се захтев за накнаду награде и нужних издатака браниоца подноси у року од 3 (три) месеца, од дана достављања правоснажне одлуке о трошковима.
Одлука о трошковима је саставни део мериторне одлуке, те код обуставе прекршајног поступка (чији исход окривљени и бранилац нису могли знати пре доношења исте) обзиром да трошкове сноси суд који је водио поступак у смислу члана 131. став 2. Закона о прекршајима, то се захтев за накнаду награде и нужних издатака браниоца подноси у законском року од 3 (три) месеца од дана достављања судске одлуке којом је решено и о трошковима.


19. ПИТАЊЕ

Чланом 55. став 3., кажњив по члану 331. став 1. тачка 10. Закона о безбедности саобраћаја на путевима прописано је „ возач не сме возилом да започне претицање или обилажење... „
Да ли захтев за покретање прекршајног поступка мора да садржи израз „ започне“ да би се радило о противправном поступању у односу на наведену законску одредбу, или се могу прихватити и захтеви који уместо „започео“ садрже „извршио претицање“. Да ли појам „извршио“ садржи и појам „започео“?

ПРАВНИ СТАВ

(НАПОМЕНА: Стављен ван снаге на Другој седници свих судија Прекршајног апелационог суда одржаној дана 27.05.2016. године)

Захтеви за покретање прекршајног поступка поднети због прекршаја из члана 331. став 1. тачка 10. у вези члана 55. став 3. ЗОБС-а на путевима у чињеничном опису радње прекршаја морају да буду усаглашени са законским текстом из напред наведених одредаба. Уколико захтев није у складу са законом судија је у обавези да према члану 157. ЗОП-а исти врати подносиоцу да се захтев уреди.


20. ПИТАЊЕ

Да ли су прекршаји учињени у 2009. години из члана 183. став 1. тачка 22. раније важећег Закона о безбедности саобраћаја на путевима „вожња без издате потврде о познавању саобраћајних прописа“ кажњиви и по новом закону?

ПРАВНИ СТАВ

(НАПОМЕНА: Стављен ван снаге на Другој седници свих судија Прекршајног апелационог суда одржаној дана 27.05.2016. године)

Прекршаји из члана 183. став 1. тачка 22. раније важећег Закона о безбедности саобраћаја на путевима, који су учињени у 2009. години су кажњиви и по новом Закону о безбедности саобраћаја на путевима, јер се потврда о познавању прописа изједначава са дозволом за управљање возилима АМ категорије.


21. ПИТАЊЕ

Да ли пресуда прекршајног суда треба да садржи облик виности?

ПРАВНИ СТАВ

С обзиром да је кривица битно обележје свих прекршаја, морају се у образложењу пресуде дати разлози о облику виности.


22. ПИТАЊЕ

У којој форми се доноси одлука у случају наступања апсолутне застарелости прекршајног гоњења од тренутка доношења првостепене одлуке до дана одлучивања о изјављеној жалби на ту одлуку?

ПРАВНИ СТАВ:*

(НАПОМЕНА: Стављен ван снаге на Другој седници свих судија Прекршајног апелационог суда одржаној дана 27.05.2016. године)

У случају наступања апсолутне застарелости прекршајног гоњења од тренутка доношења првостепене одлуке до дана одлучивања о изјављеној жалби, првостепена одлука се преиначује и поступак обуставља пресудом сходно члану 243. Закона о прекршајима.

* овим се делимично мења правни став број 1. заузет на другој седници свих судија Вишег прекршајног суда у Београду, одржаној дана 22.03.2010. године у Београду.


Фотографије