Usvojeni pravni stavovi na Prvoj sednici svih sudija Višeg prekršajnog suda,
Beograd, 25.03.2011. godine

1. PITANJE

Da li je pretres obavezan u svim predmetima?

PRAVNI STAV

Prema važećem Zakonu o prekršajima, obzirom da nezakazivanje pretresa ne predstavlja bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka proizilazi zaključak da pretres nije obavezan u svakom predmetu. U prilog navedenog govore i odredbe člana 85. i člana 208. Zakona o prekršajima te bi celishodnost zakazivanja pretresa bila cenjena od strane sudije u svakom konkretnom predmetu.


2. PITANJE

U predmetima sa više okrivljenih u kojima je utvrđena odgovornost istih sem jednog koji je nedostupan zbog boravka u inostranstvu, da li izdvojiti postupak ili istom odlukom protiv njega obustaviti postupak?

PRAVNI STAV

Nedostupnost okrivljenog zbog odlaska u inostranstvo nije osnov za obustavu postupka. U takvim slučajevima se od podnosioca zahteva traži provera, a potom donosi rešenje o prekidu postupka, shodno članu 213. Zakona o prekršajima.


3. PITANJE

Kako izricati novčane kazne i ublažavati iste kada nije propisan određeni minimalni iznos, a da ne budu povređene odredbe člana 35. stav 1. Zakona o prekršajima?

PRAVNI STAV

Novčane kazne se izriču primenom materijalnog propisa kojim je prekršaj predviđen, a ublažavaju u skladu sa odredbama člana 40. Zakona o prekršajima, do zakonskog minimuma koji je propisan članom 35. stav 1. Zakona o prekršajima.


4. PITANJE

U predmetima koji se rešavaju po članu 294. stav 1. Zakona o prekršajima, kada se radi o strancu, a zahtev nije uredan, koji su rokovi za otklanjanje nedostataka i šta sa privedenim licem u tom vremenu?

PRAVNI STAV

Članom 157. stav 2. Zakona o prekršajima je propisano da sudija određuje rok za otklanjanje nedostataka, a stavom 3. je propisano da taj rok ne može biti duži od 15 (petnaest) dana, te kod predmeta koji se rešavaju po članu 294. stav 1. Zakona o prekršajima taj rok mora biti – odmah.


5. PITANJE

Da li u postupku u toku kojeg dođe do pokretanja postupka likvidacije pravnog lica, a isti nije okončan, razdvajati prekršajni postupak u odnosu na pravno lice a odgovorno lice kazniti za učinjeni prekršaj?

PRAVNI STAV

Članom 17. stav 5. Zakona o prekršajima je regulisana materija kod stečaja, a članom 216. stav 7. istog zakona je propisan osnov za obustavu ako je pravno lice prestalo da postoji. Sve do ispunjenja ovih uslova nema smetnji za vođenje postupka i izricanje sankcija.


6. PITANJE

Da li se može prekinuti postupak na osnovu izveštaja pošte-dostavljača u kojem je navedeno da je okrivljeni na privremenom radu u inostranstvu?

PRAVNI STAV

Izveštaj pošte - dostavljača u kojem je navedeno da je okrivljeni na privremenom radu u inostranstvu ne može biti osnov za prekid postupka obzirom da je odredbom člana 13. Zakona o prebivalištu i boravištu građana propisano da građani koji nameravaju da borave u inostranstvu duže od 60 dana, su dužni da pre odlaska prijave odlazak u inostranstvo a evidenciju o tome vodi nadležni organ unutrašnjih poslova. U ovakvim slučajevima je potrebno zatražiti izveštaj od nadležnog nadležnog organa unutrašnjih poslova i u zavisnosti od rezultata provere odlučiti o daljem toku postupka.


7. PITANJE

Da li postoji prekršajna odgovornost pravnog i odgovornog lica u slučaju neprekidne blokade žiro računa pravnog lica?

PRAVNI STAV

Blokada žiro računa pravnog lica predstavlja osnov za isključenje odgovornosti ali u spisima predmeta mora da postoji dokaz odnosno od odeljenja za prinudnu naplatu Narodne banke Srbije je potrebno pribaviti podatke o periodima nelikvidnosti pravnog lica u odnosu na vreme izvršenja prekršaja.


8. PITANJE

Kada je podnosilac zahteva korisnik ribarskog područja u svojstvu oštećenog na koji način isti mora da opredeli pričinjenju štetu odnosno da li ova šteta mora biti izražena u novčanom iznosu?

PRAVNI STAV

Korisnik ribarskog područja kao podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka mora u zahtevu naznačiti svojstvo oštećenog i isto obrazložiti odnosno navešće osnov po kojem koristi ribarsko područje pri čemu se pričinjena šteta ne mora nužno izraziti u novčanom iznosu.


9. PITANJE

Da li u korist okrivljenog, kada su u pitanju granični slučajevi, treba primenjivati dozvoljenu toleranciju radara i alkometra-odnosno mogućnost dozvoljene greške pri merenju?

PRAVNI STAV

Viši prekršajni sud je mišljenja da vrednost dobijena merilom koje je korišćeno u skladu sa propisanim metrološkim uslovima i koji je na propisan način overeno, predstavlja konačnu vrednost a da je propisana granica dozvoljene greške samo podatak o tome kolika je greška moguća kod tog tipa merila što ne znači da ta greška zaista i postoji u svakom konkretnom slučaju.


10. PITANJE

U predmetima gde je podnet zahtev protiv maloletnika i roditelja zbog propuštanja dužnog nadzora da li se odluka donosi u vidu presude ili rešenja?

PRAVNI STAV

Ukoliko je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnet protiv maloletnika i protiv roditelja zbog propuštanja dužnog nadzora, saglasno odredbi člana 274. stav 1. Zakona o prekršajima moguće je razdvojiti postupak kada će se u odnosu na roditelja doneti presuda a u odnosu na maloletnika rešenje. Ukoliko se jednom odlukom odlučuje o prekršaju maloletnika i o prekršaju roditelja donosi se presuda.


11. PITANJE

U predmetima sa više okrivljenih od kojih je jedan uložio žalbu, a drugi uredno primili presude, da li se predmet izvršava za okrivljene koji nisu uložili žalbe?

PRAVNI STAV

Obzirom da u praksi postoji mogućnost ukidanja odluke u celini ukoliko su ispunjeni uslovi iz člana 246. Zakona o prekršajima, nema smetnji da se sačeka odluka po izjavljenoj žalbi jednog od okrivljenih.


12. PITANJE

U carinskim predmetima gde se uz zahtev prilaže i potvrda o privremeno oduzetim predmetima, da li sudija donosi naredbu o zadržavanju i stavljanju robe pod carinski nadzor pre donošenja rešenja o pokretanju prekršajnog postupka ili se prvo rešenjem pokreće postupak a nakon toga odlučuje o privremeno oduzetim predmetima?

PRAVNI STAV

Kada Sud privremeno oduzima predmet, naredba se donosi nakon pokretanja prekršajnog postupka.


13. PITANJE

U slučaju kada vozač bicikla učini prekršaj iz oblasti Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima za koji je kaznenim odredbama obavezno izricanje zaštitne mere „zabrana upravljanja motornim vozilom“ i kaznenih poena, da li se i vozaču bicikla izriču ove sankcije?

PRAVNI STAV

Vozaču bicikla se ne izriče zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom, niti kazneni poeni.
Bicikl nije motorno vozilo, u smislu člana 7. stav 1. tačka 33. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Tačkom 32. navedenog člana je regulisan pojam bicikla, dok je članom 7 stav 1. tačka 68. regulisan pojam vozača.
Kazneni poeni se prema odredbama člana 323. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima izriču samo licu kome je izdata vozačka dozvola u Republici Srbiji, dok se vozačka dozvola izdaje samo za upravljanje motornim vozilima odnosno skupovima vozila (član 195. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima).


14. PITANJE

U carinskim predmetima kad se donese rešenje o obustavi postupka zbog apsolutne zastarelosti, da li odlučivati o zaštitnoj meri oduzimanja predmeta?

PRAVNI STAV

Nakon donošenja rešenja o apsolutnoj zastarelosti, ne može se naknadno odlučivati o zaštitnoj meri jer bi nakon nastupanja zastare dalje vođenje postupka prestavljalo povredu materijalnog prava na štetu okrivljenog iz člana 235. stav 1. tačka 3. Zakona o prekršajima. Apsolutna zastarelost je smetnja za dalje odlučivanje o zaštitnoj meri i po članu 298. stav 4. Carinskog zakona.


15. PITANJE

Da li okrivljeni i njegov branilac imaju mogućnost da istaknu zahtev za troškove do preduzimanja poslednje radnje u postupku koja prethodi donošenju odluke? Imajući u vidu shodnu primenu odredaba krivičnog postupka moglo bi se zaključiti da je zaključenje glavnog pretresa u prekršajnom postupku upravo preduzimanje poslednje radnje u postupku koja prethodi donošenju odluke kojim se okrivljeni oglašava krivim ili oslobađa krivice ili odluke o obustavi postupka, uz odredbe člana 28. i člana 30. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima i člana 131. stav 1., 2. i 4. Zakona o prekršajima, te člana 138. istog, sa pozivanjem na odredbe člana 194. stav 1. i 2. Zakonika o krivičnom postupku.

PRAVNI STAV

Članom 131. stav 1. tačka 4. Zakona o prekršajima je propisano da se zahtev za naknadu nagrade i nužnih izdataka branioca podnosi u roku od 3 (tri) meseca, od dana dostavljanja pravosnažne odluke o troškovima.
Odluka o troškovima je sastavni deo meritorne odluke, te kod obustave prekršajnog postupka (čiji ishod okrivljeni i branilac nisu mogli znati pre donošenja iste) obzirom da troškove snosi sud koji je vodio postupak u smislu člana 131. stav 2. Zakona o prekršajima, to se zahtev za naknadu nagrade i nužnih izdataka branioca podnosi u zakonskom roku od 3 (tri) meseca od dana dostavljanja sudske odluke kojom je rešeno i o troškovima.


16. PITANJE

Da li presuda prekršajnog suda treba da sadrži oblik vinosti?

PRAVNI STAV

S obzirom da je krivica bitno obeležje svih prekršaja, moraju se u obrazloženju presude dati razlozi o obliku vinosti.


Fotografije