Усвојени правни ставови на Петој седници свих судија Вишег прекршајног суда,
Нови Сад, 26.10.2010. године

1. ПИТАЊЕ

Да ли се прекршајни поступак може обуставити на основу члана 216. став 2. Закона о прекршајима, из разлога нецелисходности у предметима где је учинилац прекршаја малолетно лице које је у време доношења одлуке постало пунолетно?

ПРАВНИ СТАВ

(НАПОМЕНА: Стављен ван снаге на Другој седници свих судија Прекршајног апелационог суда одржаној дана 27.05.2016. године)

Нема законског основа да се прекршајни поступак који је покренут према малолетном лицу обустави из разлога нецелисходности изрицања казне, јер је то лице постало пунолетно, имајући у виду да Закон о прекршајима садржи одредбе којима регулише дејство пунолетности, а сходну примену одредаба Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, дозвољава само „ако другачије није прописано овим законом“ тј. Законом о прекршајима (члан 270. став 2.).

О б р а з л о ж е њ е

Став се заснива на чињеници да Закон о прекршајима садржи одредбе којима јасно регулише ситуацију када малолетно лице према коме је покренут прекршајни поступак, током вођења поступка постане пунолетно, те да стога у овој ситуацији нема места примени Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица. Закон о прекршајима је у члану 276. прописао могућност да суд не покрене прекршајни поступак према малолетнику ако сматра да не би било целисходно да се исти води, а у члану 75. регулисао је дејство пунолетности, и то у оквиру материјално-правних одредаба овог закона, где нема сходне примене Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, која је предвиђена само за процесно-правна питања прекршајног поступка према малолетницима (у члану 270. ЗОП-а који регулише питања поступка). Одредбама става 1. и става 2. члана 75. Закона о прекршајима, законодавац је јасно предвидео поступање у случају када малолетник постане пунолетан пре доношења одлуке, као и после доношења одлуке којом је била изречена васпитна мера, чиме није оставио могућност да се другачије поступа.


2. ПИТАЊЕ

Да ли је за вођење првостепеног прекршајног поступка против правних лица и предузетника због прекршаја из Закона о безбедности саобраћаја на путевима, за које је прописана само новчана казна, али у распону, стварно надлежан орган управе – Министарство унутрашњих или прекршајни суд (члан 312. Закона о безбедности саобраћаја на путевима и члан 35. став 3. Закона о прекршајима)?

ПРАВНИ СТАВ

(НАПОМЕНА: Стављен ван снаге на Другој седници свих судија Прекршајног апелационог суда одржаној дана 27.05.2016. године)

На основу члана 312. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, прописано је да за повреде одредаба тог закона за чије спровођење је надлежно Министарство унутрашњих послова, за које је казненим одредбама предвиђена само новчана казна, у фиксном износу и у распону, прекршајни поступак у првом степену против правних лица и предузетника води надлежани орган Министарства унутрашњих послова.
Ако је захтев за покретање прекршајног поступка поднет против одговорног лица у правном лицу и правног лица, сходно одредби члана 98. став 1. Закона о прекршајима, прекршајни поступак у првом степену води прекршајни суд.

О б р а з л о ж е њ е

Одредбама члана 312. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, прописано је да за повреде одредаба овог закона за чије спровођење је надлежно Министарство унутрашњих послова, за које је одредбама о прекршајима предвиђена само новчана казна, а које учине правна лица и предузетници, прекршајни поступак у првом степену се води пред органом државне управе надлежним за спровођење овог закона. У члану 285. став 1. Закона о прекршајима, прописано је да прекршајни поступак у првом степену за поједине прекршаје за које је прописана само новчана казна, могу водити органи управе када је то посебним законом прописано сагласно члану 4. и 35. став 2. и 3. Закона о прекршајима, а у члану 35. став 3. регулисано је прописивање новчаних казни у фиксном износу. Због међусобне неусаглашености ових одредаба, дошло је до различитог тумачења у пракси да ли је орган Министарства унутрашњих послова стварно надлежан за вођење прекршајног поступка када је за прекршај прописана само новчана казна, али у распону. С обзиром да је Уставни суд решењем III-У бр.866/2010 од 15.07.2010. године, којим се решава сукоб надлежности између прекршајног суда и царинарнице (органа управе), заузео став да је орган управе према члану 285. став 1 Закона о прекршајима надлежан за вођење прекршајног поступка за прекршај за који је прописана само новчана казна, а у конкретном случају о којем је решавано новчана казна је била прописана у распону, то се овакво тумачење и став односи и на прекршаје из Закона о безбедности саобраћаја на путевима.
Одговорна лица у правном лицу нису обухваћена одредбом члана 312. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, па је стога за вођење првостепеног прекршајног поступка против одговорног лица у правном лицу надлежан прекршајни суд. Одредбом члана 98. став 1. Закона о прекршајима , прописано је да се против правног лица и одговорног лица у правном лицу води јединствен прекршајни поступак, осим ако постоје законски разлози да се води поступак само против једног од њих. Сходно овој одредби, у ситуацији када се захтев за покретање прекршајног поступка подноси и против одговорног лица у правном лицу и против правног лица, за вођење прекршајног поступка у првом степену стварно надлежан је прекршајни суд.