Usvojeni pravni stavovi na Petoj sednici svih sudija Višeg prekršajnog suda,
Novi Sad, 26.10.2010. godine

1. PITANJE

Da li se prekršajni postupak može obustaviti na osnovu člana 216. stav 2. Zakona o prekršajima, iz razloga necelishodnosti u predmetima gde je učinilac prekršaja maloletno lice koje je u vreme donošenja odluke postalo punoletno?

PRAVNI STAV

(NAPOMENA: Stavljen van snage na Drugoj sednici svih sudija Prekršajnog apelacionog suda održanoj dana 27.05.2016. godine)

Nema zakonskog osnova da se prekršajni postupak koji je pokrenut prema maloletnom licu obustavi iz razloga necelishodnosti izricanja kazne, jer je to lice postalo punoletno, imajući u vidu da Zakon o prekršajima sadrži odredbe kojima reguliše dejstvo punoletnosti, a shodnu primenu odredaba Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, dozvoljava samo „ako drugačije nije propisano ovim zakonom“ tj. Zakonom o prekršajima (član 270. stav 2.).

O b r a z l o ž e nj e

Stav se zasniva na činjenici da Zakon o prekršajima sadrži odredbe kojima jasno reguliše situaciju kada maloletno lice prema kome je pokrenut prekršajni postupak, tokom vođenja postupka postane punoletno, te da stoga u ovoj situaciji nema mesta primeni Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. Zakon o prekršajima je u članu 276. propisao mogućnost da sud ne pokrene prekršajni postupak prema maloletniku ako smatra da ne bi bilo celishodno da se isti vodi, a u članu 75. regulisao je dejstvo punoletnosti, i to u okviru materijalno-pravnih odredaba ovog zakona, gde nema shodne primene Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, koja je predviđena samo za procesno-pravna pitanja prekršajnog postupka prema maloletnicima (u članu 270. ZOP-a koji reguliše pitanja postupka). Odredbama stava 1. i stava 2. člana 75. Zakona o prekršajima, zakonodavac je jasno predvideo postupanje u slučaju kada maloletnik postane punoletan pre donošenja odluke, kao i posle donošenja odluke kojom je bila izrečena vaspitna mera, čime nije ostavio mogućnost da se drugačije postupa.


2. PITANJE

Da li je za vođenje prvostepenog prekršajnog postupka protiv pravnih lica i preduzetnika zbog prekršaja iz Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, za koje je propisana samo novčana kazna, ali u rasponu, stvarno nadležan organ uprave – Ministarstvo unutrašnjih ili prekršajni sud (član 312. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i član 35. stav 3. Zakona o prekršajima)?

PRAVNI STAV

(NAPOMENA: Stavljen van snage na Drugoj sednici svih sudija Prekršajnog apelacionog suda održanoj dana 27.05.2016. godine)

Na osnovu člana 312. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, propisano je da za povrede odredaba tog zakona za čije sprovođenje je nadležno Ministarstvo unutrašnjih poslova, za koje je kaznenim odredbama predviđena samo novčana kazna, u fiksnom iznosu i u rasponu, prekršajni postupak u prvom stepenu protiv pravnih lica i preduzetnika vodi nadležani organ Ministarstva unutrašnjih poslova.
Ako je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnet protiv odgovornog lica u pravnom licu i pravnog lica, shodno odredbi člana 98. stav 1. Zakona o prekršajima, prekršajni postupak u prvom stepenu vodi prekršajni sud.

O b r a z l o ž e nj e

Odredbama člana 312. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, propisano je da za povrede odredaba ovog zakona za čije sprovođenje je nadležno Ministarstvo unutrašnjih poslova, za koje je odredbama o prekršajima predviđena samo novčana kazna, a koje učine pravna lica i preduzetnici, prekršajni postupak u prvom stepenu se vodi pred organom državne uprave nadležnim za sprovođenje ovog zakona. U članu 285. stav 1. Zakona o prekršajima, propisano je da prekršajni postupak u prvom stepenu za pojedine prekršaje za koje je propisana samo novčana kazna, mogu voditi organi uprave kada je to posebnim zakonom propisano saglasno članu 4. i 35. stav 2. i 3. Zakona o prekršajima, a u članu 35. stav 3. regulisano je propisivanje novčanih kazni u fiksnom iznosu. Zbog međusobne neusaglašenosti ovih odredaba, došlo je do različitog tumačenja u praksi da li je organ Ministarstva unutrašnjih poslova stvarno nadležan za vođenje prekršajnog postupka kada je za prekršaj propisana samo novčana kazna, ali u rasponu. S obzirom da je Ustavni sud rešenjem III-U br.866/2010 od 15.07.2010. godine, kojim se rešava sukob nadležnosti između prekršajnog suda i carinarnice (organa uprave), zauzeo stav da je organ uprave prema članu 285. stav 1 Zakona o prekršajima nadležan za vođenje prekršajnog postupka za prekršaj za koji je propisana samo novčana kazna, a u konkretnom slučaju o kojem je rešavano novčana kazna je bila propisana u rasponu, to se ovakvo tumačenje i stav odnosi i na prekršaje iz Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.
Odgovorna lica u pravnom licu nisu obuhvaćena odredbom člana 312. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, pa je stoga za vođenje prvostepenog prekršajnog postupka protiv odgovornog lica u pravnom licu nadležan prekršajni sud. Odredbom člana 98. stav 1. Zakona o prekršajima , propisano je da se protiv pravnog lica i odgovornog lica u pravnom licu vodi jedinstven prekršajni postupak, osim ako postoje zakonski razlozi da se vodi postupak samo protiv jednog od njih. Shodno ovoj odredbi, u situaciji kada se zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi i protiv odgovornog lica u pravnom licu i protiv pravnog lica, za vođenje prekršajnog postupka u prvom stepenu stvarno nadležan je prekršajni sud.