Усвојени правни ставови на Четвртој седници свих судија Вишег прекршајног суда,
Ниш, 23.07.2010. године

1. ПИТАЊЕ

Да ли је потребно да се изреком осуђујуће пресуде одлучи како ће се мењати новчана казна, да ли у казну затвора или у рад у јавном интересу ?

ПРАВНИ СТАВ

Изрека пресуде мора бити јасна и разумљива и у погледу одлуке о плаћању новчане казне, те се мора јасно определити у коју ће се од казни заменити новчана казна уколико је окривљени не плати у остављеном року. Судија у одлуци мора определити да ли ће се вршити замена у казну затвора или рад у јавном интересу.

О б р а з л о ж е њ е

Навођење у изреци да ће се новчана казна заменити у казну затвора или у рад у јавном интересу, или само да ће се замена неплаћене новчане казне вршити сходно члану 37. став 1. Закона о прекршајима, а без тачног навођења у коју од те две казне, чини изреку неразумљивом а самим тим битну повреду из члана 234. став 1. тачка 15. Закона о прекршајима.


2. ПИТАЊЕ

Да ли је поред Управе царина и Министарство унутрашњих послова, овлашћено да подноси захтеве за покретање прекршајних поступака за царинске прекршаје?

ПРАВНИ СТАВ

Овлашћени подносилац захтева за покретање прекршајног поступка за прекршаје из Царинског закона је само Министарство финансија – Управа царина.

О б р а з л о ж е њ е

Чланом 154. Закона о прекршајима прописано је да се прекршајни поступак покреће на основу захтева за покретање прекршајног поступка овлашћеног органа или оштећеног, сем за прекршајне поступке који се воде пред органом управе, где се прекршајни поступак може водитии по службеној дужности. Став 4. истог члана прописује који су то овлашћени органи, односно да су то органи управе, овлашћени инспектори , јавни тужилац и други органи и организације који врше јавна овлашћења у чију надлежност спада непосредно извршење или надзор над извршењем прописа у којима су прекршаји предвиђени. Како члан 2. став 3. Царинског закона гласи: „ради обављања прописаних радњи царински орган може вршити све контролне радње за обезбеђивање правилне примене овог Закона и осталих прописа“, произилази да надзор над извршењем Царинског закона врши царински орган. Министарство унутрашњих послова пријаву овлашћеног лица који је прекршај открио подноси Управи царине на даљи поступак.


3. ПИТАЊЕ

Какву одлуку доноси Виши прекршајни суд у ситуацији када је то по жалби окривљеног изјављеној на пресуду донету на основу члана 294. Закона о прекршајима већ одлучено (жалба одбијена) а окривљени након тога изјави нову жалбу на исту пресуду у законском року?

ПРАВНИ СТАВ

У случају да је по првој жалби окривљеног одлучено у Вишем прекршајном суду, а окривљени у законском року изјави другу жалбу, исту треба одбацити као недозвољену.

О б р а з л о ж е њ е

Чланом 87. став 2. Закона о прекршајима прописано је да пресуда донета у прекршајном поступку постаје правоснажна даном доношења пресуде Вишег прекршајног суда . У случају да окривљени поднесе другу жалбу, Виши прекршајни суд не улази у основаност исте јер је већ одлучивао и донео одлуку, а исто тако постоји и правило „не два пута о истом“. Оваквом одлуком Вишег прекршајног суда окривљени није оштећен јер је своје право на жалбу искористио изјављивањем жалбе о којој је већ одлучивано.


4. ПИТАЊЕ

Да ли искључити постојање продуженог прекршаја, који Закон о прекршајима не прописује а ради се о правној конструкцији која није противна нашем праву? Ради се о томе да више одвојених прекршаја правно чине један прекршај под условом да се исто лице појављује као извршилац свих прекршаја који чине продужени прекршај, да постоји идентитет прекршаја, да постоји временски континуитет између појединачно извршених прекршаја што значи да сви прекршаји буду остварени у одређеном временском континуитету, да постоји јединство виности и да сви извршени прекршаји чине целину са логичког резоновања и свеукупне животне ситуације за време њиховог извршења.

ПРАВНИ СТАВ

(НАПОМЕНА: Стављен ван снаге на Другој седници свих судија Прекршајног апелационог суда одржаној дана 27.05.2016. године)

Не треба искључити постојање продуженог прекршаја.

О б р а з л о ж е њ е

Треба имати у виду да ћемо се са овим све више сретати, нарочито када су у питању порески прекршаји. Као пример можемо узети Закон о доприносима за обавезно осигурање када се ради о вишемесечном, континуираном необрачунавању и неуплаћивању доприноса а поднет је један захтев од стране овлашћеног подносиоца и против истог лица. Исто тако о продуженом делу прекршаја постоји и Одлука Врховног суда Србије Уп.бр.359/99 од 02.02.2000. године, која говори о продуженом делу прекршаја из члана 12. став 1. Закона о јавном реду и миру. Исто тако треба имати у виду да продужени прекршај није стицај, с обзиром да се за продужени прекршај као јединство прекршаја изриче само једна казна, тако да се околности што постоји већи број радњи извршења у продужењу, могу узети у обзир код одмеравања казне.