Усвојени правни ставови на Трећој седници свих судија Вишег прекршајног суда,
Крагујевац, 18.05.2010. године

1. ПИТАЊЕ

Када је прекршајни поступак покренут против правног лица и одговорног лица у правном лицу, уколико се прекршајни поступак обустави против одговорног лица, да ли постоји одговорност правног лица и да ли се доноси одлука о кажњавању правног лица?

ПРАВНИ СТАВ

Правно лице се може казнити и када је прекршајни поступак у односу на тужено одговорно лице из било ког разлога обустављен (или се исто лице ослобађа кривице) под условом да је у току поступка утврђено друго лице чијом је радњом или пропуштањем дужног надзора учињен прекршај, а које је било овлашћено да поступа у име правног лица, те је ове чињенице неопходно навести у разлозима пресуде, јер исте представљају основ прекршајне одговорности окривљеног правног лица.

О б р а з л о ж е њ е

Имајући у виду одредбе члана 17. став 2. ранијег Закона о прекршајима и одредбу члана 17. став 4. сада важећег Закона о прекршајима којом је предвиђено да је правно лице одговорно за прекршај учињен скривљено предузетом радњом или пропуштањем дужног надзора од стране органа управљања или одговорног лица или скривљеном радњом другог лица које је у време извршења прекршаја било овлашћено да поступа у име правног лица, то је потребно у току прекршајног поступка утврдити идентитет лица чијом је радњом или пропуштањем дужног надзора учињен прекршај, како би се правно лице могло огласити одговорним за учињени прекршај.


2. ПИТАЊЕ

Када чињенични опис прекршаја у захтеву за покретање прекршајног поступка садржи више радњи које се окривљеном стављају на терет (нпр. вређање и гурање – односно ударање ), па се у току поступка докаже само једна радња, да ли се у изреци пресуде за другу радњу која није утврђена – доказана окривљени ослобађа кривице за прекршај?

ПРАВНИ СТАВ

Када се окривљени терети за један прекршај учињен са више радњи које заједно чине чињенични опис, а у току поступка се докаже да је окривљени предузео само једну од радњи, у изреци пресуде се окривљени оглашава кривим само за чињенично стање које је утврђено у поступку, док се за део чињеничног описа из захтева који није утврђен не доноси ослобађајућа пресуда, већ у образложењу пресуде дају разлози због којих није оглашен кривим и за друге радње које имају обележје тог истог прекршаја.


3. ПИТАЊЕ

Да ли представља битну повреду прекршајног поступка чињеница да решење о обустави поступка или ослобађајућа пресуда у изреци не садрже чињенични опис прекршаја?

ПРАВНИ СТАВ

Обавезно је уношење чињеничног описа прекршаја у изреци првостепене одлуке, када пресуда о ослобађању од кривице и решење о обустави поступка у изреци не садржи чињенични опис прекршаја, односно објективни идентитет бића прекршаја из захтева, недостатак чињеничног описа прекршаја у изреци представља апсолутно битну повреду поступка због које се првостепена одлука укида и налаже отклањање наведене битне повреде поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Одредбом члана 222. став 3. Закона о прекршајима је предвиђено да изрека пресуде садржи: личне податке окривљеног, односно назив и седиште окривљеног правног лица, чињенични опис и правну квалификацију прекршаја и одлуку којом се окривљени оглашава кривим, ослобађа кривице или се поступак обуставља, те уколико изрека пресуде не садржи све потребне елементе долази до битне повреде поступка из члана 234. став 1. тачка 15. Закона о прекршајима.


4. ПИТАЊЕ

Одредбом члана 226. став 1. тачка 36. Закона о основама безбедности саобраћаја на путевима је прописано да ће се за прекршај казнити возач или возач инструктор који одбија да се подвргне испитивању помоћу одговарајућих средстава и апарата или стручном прегледу ради проверавања да ли има алкохола у организму или да ли показује знаке алкохолне поремећености односно да ли се налази под дејством опојних дрога или лекова на којима је означено да се не смеју употребљавати пре и за време вожње. Да ли је окривљени учинио прекршај из члана 226. став 1. тачка 36. Закона о основама безбедности саобраћаја на путевима уколио је неправилно приступио контроли путем алкометра односно није дувао у алкометар на начин на који је упућен од стране овлашћеног службеног лица из којег разлога алкометар није показао присуство алкохола у организму окривљеног?

ПРАВНИ СТАВ

Неправилним коришћењем алкометра приликом испитивања ради проверавања да ли има алкохола у организму окривљени чини прекршај из члана 226. став 1. тачка 36. Закона о основама безбедности саобраћаја на путевима.

О б р а з л о ж е њ е

Одредбом члана 209. у ставу 1. истог Закона је прописано да овлашћено лице може возача или возача инструктора да подвргне испитивању помоћу одговарајућих средстава и апарата (алкометар и др.) или да га одведе на стручни преглед ради проверавања да ли има алкохола у организму или да ли показује знаке алкохолне поремећености односно да ли се налази под дејством опојних дрога или лекова на којима је означено да се не смеју употребљавати пре и за време вожње док је ставом 2. истог члана прописано да је возач или возач инструктор из става 1. овог члана дужан да се подвргне испитивању односно стручном прегледу на који је упућен. Уколико се овлашћено службено лице определило да возача подвргне испитивању помоћу алкометра, возач је дужан да се подвргне таквом испитивању и исто спроведе на прописан начин.


Фотографије