Усвојени правни ставови на Другој седници свих судија Вишег прекршајног суда,
Београд, 22.03.2010. године

1. ПРАВНИ СТАВ

Уз примену чл..53а ст.1. Закона о превозу у друмском саобраћају изрећи ће се заштитна мера одузимања возила, те одузети возило од учиниоца прекршаја и у случају када то лице није власник возила, имајући у виду да је заштитна мера одузимања предмета прописана ст.2 чл.53. Закона о превозу у друмском саобраћају као обавезна, а у складу са одредбом чл.48. ст.5. ЗОП-а, с тим да судија који води првостепени поступак утврђује власништво над возилом које ће бити одузето као предмет извршења прекршаја имајући у виду да је одредбом чл.219. ст.3. ЗОП-а прописано да се у изреци пресуде када се истом изриче заштитна мера одузимања предмета, а с обзиром на одредбу чл.296. ст.6. истог Закона којом је прописано да ако продати предмети нису својина учиниоца прекршаја, новчани износ се предаје лицу чија су својина ти предмети.


2. ПРАВНИ СТАВ

Уколико се прекршај врши нечињењем, а постоји обавеза на чињење у тачно одређеном року, застарелост почиње да тече првог наредног дана по истеку рока за испуњење обавезе.
У случају када чињење није везано за прописани рок, односно када постоји стална обавеза на чињење, даном откривања прекршаја, (који је и време извршења прекршаја) почиње да тече рок застарелости прекршајног гоњења.


3. ПРАВНИ СТАВ

Јавно предузеће „Путеви Србије“ са седиштем у Београду као управљач јавног пута и корисник рибарског подручја овлашћени су за подношење захтева за покретање прекршајног поступка као оштећени, с тим што у захтеву за покретање прекршајног поступка морају назначити својство оштећеног и навести причињену штету.