Pravni stavovi/shvatanja i mišljenja po oblastima, ZOP - materijalno pravo


PRAVNO SHVATANJE

Oštećenom kao podnosiocu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka pripada pravo na naknadu troškova za sastav zahteva od strane punomoćnika-advokata u postupku koji je okončan obustavom zbog zastarelosti, osim ukoliko se odugovlačenje postupka može pripisati oštećenom u krivicu.(Pravno shvatanje sa odvojenih sednica u 2018. godini)

PRAVNO SHVATANJE

Predstavnik okrivljenog pravnog lica u prekršajnom postupku može biti svako lice koje ima pisano ovlašćenje za zastupanje okrivljenog pravnog lica, osim advokata koji ima svojstvo branioca u tom postupku i lica koja su pobrojana u članu 123. st. 1 i 2 Zakona o prekršajima.(Pravno shvatanje sa odvojenih sednica u 2018. godini)

PRAVNO SHVATANJE

Postupanje protivno odredbi člana 62 Zakona o prekršajima predstavlja prekršaj za koji se izriče sankcija propisana za prekršaj iz čijeg izvršenja je izrečena mera zabrane pristupa oštećenom, objektima ili mestu izvršenja prekršaja.(Pravno shvatanje sa odvojenih sednica u 2016. godini)

PITANJE

Da li blokada računa preduzetnika isključuje njegovu odgovornost za prekršaj čije je bitno obeležje plaćanje obaveza?

PRAVNO SHVATANJE

Blokada računa preduzetnika isključuje njegovu odgovornost za prekršaj čije je bitno obeležje plaćanje obaveza.

O b r a z l o ž e nj e

Fizička lica koja obavljaju delatnost radi sticanja dobiti (preduzetnici) dužna su da vode sredstva i vrše plaćanja preko računa otvorenog u banci. Blokada računa onemogućava preduzetnika da izmiruje svoje obaveze i predstavlja osnov za isključenje odgovornosti ukoliko se priloži dokaz da se period nelikvidnosti poklapa sa vremenom izvršenja prekršaja. Na isključenje odgovornosti u datoj situaciji ne utiče činjenica da preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom (na ličnoj imovini preduzetnika, ukoliko je ima, vrši se naplata obaveza nastalih u vezi sa obavljanjem delatnosti tek u postupku prinudnog izvršenja). Ovakvo shvatanje je zauzeto da bi se preduzetnici kao privredni subjekti izjednačili sa privrednim društvima.

Izdvojeno zajedničko mišljenje, Mirjana Tukar i Milena Popović *

(Treća sednica svih sudija Prekršajnog apelacionog suda, Beograd, 30.11.2017. godine)

PITANJE

Da li je područna policijska stanica dužna da protiv kažnjenog koji prekrši zaštitnu meru zabrane prisustvovanja sportskim priredbama podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ili je dovoljno da o tome samo dopisom obavesti sud?

PRAVNO SHVATANJE

Da bi se primenile odredbe čl. 63. st. 4. Zakona o prekršajima potrebno je da policija podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i da se zatim utvrdi da li je okrivljeni prekršio zabranu prisustvovanja određenim sportskim priredbama, odnosno da nije izvršio obavezu iz čl. 63. st. 1. Zakona o prekršajima (zahtev policije će imati status bilo kod drugog zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i taj će se postupak voditi kao redovni).

O b r a z l o ž e nj e

Odredbom čl. 63. st. 1. Zakona o prekršajima predviđena je zaštitna mera zabrane prisustvovanja određenim sportskim priredbama koja se sastoji u obavezi učinioca prekršaja da se neposredno pre početka vremena održavanja određenih sportskih priredbi lično javi službenom licu u područnoj policijskoj upravi, odnosno policijskoj stanici na području na kojem se učinilac prekršaja zatekao i da boravi u njihovim prostorijama za vreme održavanja sportske priredbe. Stavom 2. istog člana je propisano da ova zaštitna mera može biti izrečena u trajanju od jedne godine do osam godina. Na osnovu st. 4. istog člana Zakona o prekršajima propisano je da se kažnjeni sankcioniše kaznom zatvora od trideset do šezdeset dana ukoliko ne izvrši obavezu predviđenu pravosnažnom presudom kojom je izrečena ova zaštitna mera, iz čega proizilazi da je navedena radnja propisana kao prekršaj. Da je reč o posebnom prekršajnom delu proizilazi i iz odredaba čl. 3. i 4. Zakona o prekršajima koji propisuju da delo mora biti propisano zakonom ili na zakonu zasnovanom propisu, kao i da sadrži činjenični opis dela i zaprećenu prekršajnu sankciju.
Iz koncipirane zaštitne mere proizilazi da presuda prekršajnog suda sadrži određene obaveze za učinioca prekršaja u pogledu zabrane prisustvovanja preciziranoj vrsti sportske priredbe, a to su da se neposredno pre njihovog održavanja javlja nadležnom službenom licu radi boravka u prostorijama nadležne policijske stanice dok sportska priredba traje. Takođe, potrebno je imati u vidu i to da li je kritičnom prilikom još važila, odnosno trajala predmetna zaštitna mera. Dakle, pravosnažnom presudom predviđa se način izvršenja ove mere, a ukoliko se ne postupi po toj obavezi predviđa se kazna zatvora kažnjenom u rasponu od trideset do šezdeset dana. To praktično znači da se mora podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka kako bi se u prekršajnom postupku, po pravilima dokazivanja, pouzdano utvrdilo da li je kritičnom prilikom zaista došlo do povrede izrečene zaštitne mere, imajući u vidu svaki konkretan slučaj.
Takođe, da bi se kažnjenom izrekla kazna zatvora u određenom trajanju moraju se, u skladu sa čl. 42. Zakona o prekršajima utvrditi okolnosti koje utiču da kazna bude veća ili manja, odnosno odmeriti adekvatna zakonska kazna, a što nije moguće ukoliko se ne vodi prekršajni postupak.(Treća sednica svih sudija Prekršajnog apelacionog suda, Beograd, 14.10.2016. godine)

Izdvojeno zajedničko mišljenje, Milena Popović, Mirjana Đurić *

PITANJE

Kada je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnet protiv jednog lica u kome se stiču svojstva preduzetnika i vozača (fizičkog lica), da li isto lice može biti kažnjeno po oba osnova?

PRAVNI STAV

Ukoliko je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnet protiv jednog lica sa jednim činjeničnim opisom iz kojeg proizilaze pravna obeležja prekršaja za preduzetnika i pravna obeležja prekršaja za fizičko lice, ne može isto lice za isto delo biti dva puta kažnjeno.

O b r a z l o ž e nj e

Kod prekršaja iz oblasti Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima su česti slučajevi da se zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnese protiv istog lica u svojstvu preduzetnika i vozača (primer: član 328. stav 2. tačka 35. i član 331. stav 1. tačka 80. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima).
Bez obzira što su u pitanju dve kvalifikacije, kod jednog činjeničnog opisa i jednog lica kao učinioca prekršaja, isto ne može biti kažnjeno dva puta za isto delo, imajući u vidu odredbe člana 8. stav 1. Zakona o prekršajima. (Druga sednica svih sudija Višeg prekršajnog suda, Beograd, 05.07.2012. godine)

PITANJE

Kada je materijalnim propisom propisan samo maksimalni iznos novčane kazne, da li se prilikom izricanja kazne sud mora pridržavati granica zakonske mere novčane kazne iz člana 35. Zakona o prekršajima?

PRAVNI STAV

U situaciji kada je propisom novčana kazna propisana "do", odnosno kada je propisana samo maksimalna novčana kazna, prilikom izricanja iste sud je u obavezi da se pridržava granica zakonske mere novčane kazne iz člana 35. Zakona o prekršajima.

O b r a z l o ž e nj e

Članom 35. Zakona o prekršajima je propisan opšti minimum i maksimum novčanih kazni za prekršaje. U situaciji kada propisom nije predviđen poseban minimum novčane kazne već samo poseban maksimum (Zakon o javnom redu i miru, Zakon o ličnoj karti i dr.) sud ne može izreći novčanu kaznu ispod opšteg minimuma iz člana 35. Zakona o prekršajima. Analogno tome se i kod ublažavanja propisane novčane kazne shodno članu 40. Zakona o prekršajima kazna ne može izreći ispod najmanje zakonske mere te vrste kazne. Ukoliko je propisom predviđen poseban minimum kazne koji je ispod opšteg minimuma novčane kazne iz člana 35. Zakona o prekršajima, kazna se može izreći u rasponu propisane novčane kazne tim posebnim propisom. (Druga sednica svih sudija Višeg prekršajnog suda, Beograd, 05.07.2012. godine)

PRAVNI STAV

Prilikom ocene da li je zakon koji je počeo da se primenjuje nakon izvršenog prekršaja blaži za učinioca potrebno je da se posmatra propis u celini u smislu sankcija koje su zaprećene za taj prekršaj, u konkretnom slučaju. (Druga sednica svih sudija Višeg prekršajnog suda, Beograd, 07.07.2011. godine)

PRAVNO MIŠLJENJE

Ukoliko je kaznenom odredbom sankcionisano postupanje protivno više materijalno-pravnih odredaba, nenavođenje materijalno-pravne odredbe u izreci presude, može izreku činiti nerazumljivom.
Ukoliko je kaznenom odredbom sankcionisano postupanje protivno jednoj materijalno-pravnoj odredbi, u obrazloženju presude bi trebalo navesti koje su materijalne odredbe povređene. (Druga sednica svih sudija Višeg prekršajnog suda, Beograd, 07.07.2011. godine)

PITANJE

Da li postoji prekršajna odgovornost pravnog i odgovornog lica u slučaju neprekidne blokade žiro računa pravnog lica?

PRAVNI STAV

Blokada žiro računa pravnog lica predstavlja osnov za isključenje odgovornosti ali u spisima predmeta mora da postoji dokaz odnosno od odeljenja za prinudnu naplatu Narodne banke Srbije je potrebno pribaviti podatke o periodima nelikvidnosti pravnog lica u odnosu na vreme izvršenja prekršaja. (Prva sednica svih sudija Višeg prekršajnog suda, Beograd, 25.03.2011. godine)

PITANJE

Kako izricati novčane kazne i ublažavati iste kada nije propisan određeni minimalni iznos, a da ne budu povređene odredbe člana 35. stav 1. Zakona o prekršajima?

PRAVNI STAV

Novčane kazne se izriču primenom materijalnog propisa kojim je prekršaj predviđen, a ublažavaju u skladu sa odredbama člana 40. Zakona o prekršajima, do zakonskog minimuma koji je propisan članom 35. stav 1. Zakona o prekršajima. (Prva sednica svih sudija Višeg prekršajnog suda, Beograd, 25.03.2011. godine)

PITANJE

Kada je prekršajni postupak pokrenut protiv pravnog lica i odgovornog lica u pravnom licu, ukoliko se prekršajni postupak obustavi protiv odgovornog lica, da li postoji odgovornost pravnog lica i da li se donosi odluka o kažnjavanju pravnog lica?

PRAVNI STAV

Pravno lice se može kazniti i kada je prekršajni postupak u odnosu na tuženo odgovorno lice iz bilo kog razloga obustavljen (ili se isto lice oslobađa krivice) pod uslovom da je u toku postupka utvrđeno drugo lice čijom je radnjom ili propuštanjem dužnog nadzora učinjen prekršaj, a koje je bilo ovlašćeno da postupa u ime pravnog lica, te je ove činjenice neophodno navesti u razlozima presude, jer iste predstavljaju osnov prekršajne odgovornosti okrivljenog pravnog lica.

O b r a z l o ž e nj e

Imajući u vidu odredbe člana 17. stav 2. ranijeg Zakona o prekršajima i odredbu člana 17. stav 4. sada važećeg Zakona o prekršajima kojom je predviđeno da je pravno lice odgovorno za prekršaj učinjen skrivljeno preduzetom radnjom ili propuštanjem dužnog nadzora od strane organa upravljanja ili odgovornog lica ili skrivljenom radnjom drugog lica koje je u vreme izvršenja prekršaja bilo ovlašćeno da postupa u ime pravnog lica, to je potrebno u toku prekršajnog postupka utvrditi identitet lica čijom je radnjom ili propuštanjem dužnog nadzora učinjen prekršaj, kako bi se pravno lice moglo oglasiti odgovornim za učinjeni prekršaj. (Treća sednica svih sudija Višeg prekršajnog suda, Kragujevac, 18.05.2010. godine)

PRAVNI STAV

Ukoliko se prekršaj vrši nečinjenjem, a postoji obaveza na činjenje u tačno određenom roku, zastarelost počinje da teče prvog narednog dana po isteku roka za ispunjenje obaveze.
U slučaju kada činjenje nije vezano za propisani rok, odnosno kada postoji stalna obaveza na činjenje, danom otkrivanja prekršaja, (koji je i vreme izvršenja prekršaja) počinje da teče rok zastarelosti prekršajnog gonjenja. (Druga sednica svih sudija Višeg prekršajnog suda, Beograd, 22.03.2010. godine)

PRAVNI STAV

Uz primenu čl..53a st.1. Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju izreći će se zaštitna mera oduzimanja vozila, te oduzeti vozilo od učinioca prekršaja i u slučaju kada to lice nije vlasnik vozila, imajući u vidu da je zaštitna mera oduzimanja predmeta propisana st.2 čl.53. Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju kao obavezna, a u skladu sa odredbom čl.48. st.5. ZOP-a, s tim da sudija koji vodi prvostepeni postupak utvrđuje vlasništvo nad vozilom koje će biti oduzeto kao predmet izvršenja prekršaja imajući u vidu da je odredbom čl.219. st.3. ZOP-a propisano da se u izreci presude kada se istom izriče zaštitna mera oduzimanja predmeta, a s obzirom na odredbu čl.296. st.6. istog Zakona kojom je propisano da ako prodati predmeti nisu svojina učinioca prekršaja, novčani iznos se predaje licu čija su svojina ti predmeti. (Druga sednica svih sudija Višeg prekršajnog suda, Beograd, 22.03.2010. godine)

* ćirilica