Правни ставови по областима, ЗОП, извршења


ПРАВНИ СТАВ

Извршење казне затвора се може одложити из разлога прописаних у члану 59. Закона о извршењу кривичних санкција само код изречене казне затвора за прекршај, а не и код неплаћене новчане казне замењене казном затвора.

О б р а з л о ж е њ е

Закон о прекршајима (''Службени лист РС'' број 65/13) не прописује извршење изречене казне затвора, те се сходно томе код извршења казне затвора примењује Закон којим се уређује извршење кривичних санкција.
Чланом 221. Закона о извршењу кривичних санкција (''Службени гласник РС'' број 55/2014) је прописано да се извршење казне затвора изречене за прекршај може одложити из истих разлога као и извршење казне затвора изречене за кривично дело. Ови разлози су прописани у члану 59. наведеног Закона.
Молба за одлагање казне затвора се подноси у року од 3 дана од пријема налога за извршење казне (члан 224. Закона о извршењу кривичних санкција).
Међутим, код новчане казне, кад изречена новчана казна није плаћена у законском року од 15 дана па је решењем замењена казном затвора, кажњени и даље има могућност да исплатом новчане казне избегне казну затвора. Кажњени је имао могућност да казну плати у року од 15 дана, могућност да поднесе молбу за плаћање новчане казне у ратама, након тога по замењеној новчаној казни у казну затвора има могућност да исплатом новчане казне избегне затворску казну када се решење о замени ставља ван снаге и казна затвора се неће извршити или ће се извршење обуставити (члан 41, 314. и 315. Закона о прекршајима).
С обзиром на изложено и како Закон о извршењу кривичних санкција код одлагања извршења казне затвора прописује само могућност одлагања изречене казне затвора за прекршај а не и неплаћене новчане казне замењене у казну затвора, то указује на основаност предложеног става бр.1.

Издвојено заједничко мишљење, Љиљана Милић, Драгица Миленковић, Светлана Станковић, Татјана Динуловић, Мирјана Марковић, Драгана Миликић, Слађана Крстић, Предраг Димитријевић, Зорица Милосављевић, Снежана Говедарица, Весна Вулетић, Габриела Анау, Милена Поповић, Вера Радак, Нада Гостојић и Златко Шкрипац.

(Шеста седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 12.11.2014. године)


ПИТАЊЕ

Да ли кажњеном лицу у поступку извршења одлуке припадају трошкови за његовог пуномоћника?

ПРАВНИ СТАВ

Уколико дође до застарелости извршења, кажњеном лицу у поступку извршења не припадају трошкови за његовог пуномоћника.

О б р а з л о ж е њ е

Чланом 1. Закона о прекршајима ("Службени гласник РС",бр. 101/05, 116/08 и 111/09 ) прописано је: „Овим законом уређују се: појам прекршаја, услови за прекршајну одговорност, услови за прописивање и примену прекршајних санкција, систем санкција, прекршајни поступак и поступак извршења одлуке.“ . Из наведеног произилази да је поступак извршња одлуке нов, посебан поступак који следи након прекршајног поступка.
Одредбе о трошковима прекршајног поступка садржане су у глави XVIII, члановима 130. до 142. Закона о прекршајима. У члану 130. став 1 Закона о прекршајима је наведено да трошкови прекршајног поступка су издаци учињени поводом прекршајног поступка од његовог покретања до завршетка, а у ставу 2 истог члана Закона је таксативно наведено шта су трошкови прекршајног поступка.
Обавеза плаћања трошкова прописана је чланом 131. Закона о прекршајима, тако што код осуђујуће пресуде трошкови прекршајног поступка падају на терет лица које је кажњено за прекршај. У ставу 2. наведеног члана Закона је прописано да трошкове поступка за прекршај за који је поступак обустављен сноси суд, односно орган управе који је поступак водио, а у ставу 4. да захтев за накнаду награде и нужних издатака браниоца подноси се у року од три месеца од дана достављања правноснажне одлуке о трошковима. Члан 132. Закона о прекршајима гласи: „У одлуци о трошковима ће се навести ће се навести ко сноси трошкове прекршајног поступка, у ком износу и у ком року је дужан да их плати. Ако за утврђивање висине трошкова нема довољно података, о трошковима ће се одлучити када се ти подаци прибаве. Кад у пресуди није одлучено о трошковима поступка, одлучиће се о томе накнадно, посебним решењем на које је дозвољена жалба. Рок из става 1. овог члана не може бити краћи од петнаест ни дужи од тридесет дана од дана правоснажности одлуке“.
Закон у погледу трошкова у поступку извршења одлуке не садржи конкретне норме којима би исти били регулисани, па се поставило питање да ли кажњени има право на накнаду трошкова који су настали и које је кажњени имао на име рада ангажованог адвоката као пуномоћника у поступку извршења одлуке (поднесци, жалбе...који нпр. доведу до застарелости извршења), у случају када до извршења одлуке не дође.
Дакле, прекршајни поступак се окончава доношењем правноснажне пресуде, која се (уколико је окривљеном изречена санкција) извршава по правноснажности и извршности исте. Таква пресуда, на основу члана 219. став 1. тачка 6. Закона о прекршајима садржи одлуку да трошкове прекршајног поступка сноси окривљени. Из наведеног нужно се намеће закључак да трошкови настали у поступку извршења пресуде (принудна наплата новчане казне, замена неплаћене новчане казне или њеног дела у казну затвора...) нису трошкови прекршајног поступка, те кажњени нема права на накнаду трошкова у овом поступку на име рада ангажованог адвоката као пуномоћника.

Издвојено мишљење, Славица Бркић

Издвојено мишљење, Горан Божић и Иван Кнежевић

Издвојено мишљење, Наташа Деспотовић

Издвојено мишљење, Мирјана Мићић

Издвојено мишљење, Вера Миликић

(Друга седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 15.03.2013. године)