Правни ставови/схватања и мишљења по областима, саобраћај


ПИТАЊЕ

Да ли се код прекршаја из члана 331. став 1. тачка 75. и члана 332. став 1. тачка 106. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, корисником возила сматра само корисник у смислу члана 316. истог закона?

ПРАВНО СХВАТАЊЕ

Код прекршаја из члана 331. став 1. тачка 75. и члана 332. став 1. тачка 106. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, корисником возила сматра се само корисник у смислу члана 316. истог закона.

О б р а з л о ж е њ е

Чланом 331. став 1. тачка 75. Закона о безбедности саобраћаја на путевима је прописано да ће се новчаном казном у износу од 15.000 до 30.000 динара, или казном затвора у трајању до 30 дана казнити за прекршај лице које поступи супротно одредбама члана 247 истог Закона, док је чланом 247. став 1. Закона о безбедности саобраћаја на путевима да власник, односно корисник возила је дужан да на захтев полицијског службеника да податке о идентитету лица коме је дао возило на управљање, односно коришћење. Одредбом члана 332. став 1. тачка 106. Закона о безбедности саобраћаја на путевима је прописано да ће се новчаном казном у износу од 6.000 до 20.000 динара казнити за прекршај лице које поступи супротно одредби члана 320. став 1. наведеног Закона, а одредбом члана 320. је прописано да уколико је уређајима за утврђивање прекршаја у саобраћају или непосредним опажањем полицијког службеника или другог лица које врши непосредно регулисање саобраћаја у складу са овим законом документован, односно уочен неки од прекршаја предвиђеним овим законом, када возач тог возила није идентификован, власник, односно корисник возила је одговоран што је омогућио да се његовим возилом учини прекршај. Како је чланом 316. став 1. Закона о безбедности саобраћаја на путевима који се налази у поглављу “посебне одредбе о одговорности за прекршаје” предвиђено следеће: “уколико је моторно, односно прикључно возило предмет уговора о финансијском лизингу, закупу, односно пословно-техничкој сарадњи, а тај податак је уписан у саобраћајну дозволу, одредбе о прекршајној одговорности власника возила предвиђене овим законом, сходно се примењују на лице које користи возило по наведеним основима, а ставом 2. истог члана је прописано: “уколико податак о коришћењу финансијског лизинга, закупа, односно пословно-техничкој сарадњи није уписан у саобраћајну дозволу у за то предвиђеним случајевима у складу са одредбама овог закона, одговара физичко, односно правно лице које је уписано у саобраћајну дозволу као власник, односно као корисник возила.
Из напред изнетог произилази да се корисником возила код наведених прекршаја из члана 331. став 1. тачка 75. и члана 332. став 1. тачка 106. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, сматра само корисник предвиђен чланом 316. наведеног Закона, а не фактички корисник возила, односно лице које је у датој ситуацији управљало наведеним возилом.

Издвојено мишљење, Мирослав Јањетовић

(Прва седница свих судија Прекршајног апелационог суда, Београд, 12.05.2017. године)

ПИТАЊЕ

Да ли се у изреци пресуде, првостепене или другостепене, (због примене блажег прописа) могу комбиновати Закон о безбедности саобраћаја на путевима и Закон о радном времену посаде возила у друмском превозу и тахографима, а у поступку који се води против правног и одговорног лица због кршења одредби члана 45. став 2, члана 243, 244. и 245. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, јер је дошло до промене прописа којим је предвиђен прекршај, с обзиром да су ступањем на снагу Закона о радном времену посаде возила у друмском превозу и тахографима престале да важе одредбе члана 45. став 2, члана 243, 244. и 245. ЗОБС-а?

ПРАВНО СХВАТАЊЕ

У поступку који се води против правног и одговорног лица због кршења одредби члана 45. став 2, члана 243, 244. и 245. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, у ситуацији када је дошло до промене прописа којим је предвиђен прекршај, јер су ступањем на снагу Закона о радном времену посаде возила у друмском превозу и тахографима престале да важе одредбе члана 45. став 2, члана 243, 244. и 245. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, у изреци првостепене и другостепене пресуде није могућа комбинација ова два прописа, па је потребно примењивати само један и то пропис који је повољнији по окривљене. У ситуацији када није могуће утврдити који је закон повољнији, треба применити закон који је важио у време извршења прекршаја (у овом случају Закон о безбедности саобраћаја на путевима).

О б р а з л о ж е њ е

Одредбама члана 2. Закона о прекршајима је прописано да је прекршај противправно дело које је Законом или другим прописом надлежног органа одређено као прекршај и за које је прописана прекршајна санкција што практично значи да је конкретан прекршај одређен 1.чињеничним описом, 2.правном квалификацијом и 3.прекршајном санкцијом.
Прекршаји правних лица у Закону о безбедности саобраћаја на путевима су тако дефинисани да диспозиција и санкција заправо чине једну правну норму (нпр. „казниће се за прекршај правно лице ако поступи супротно члану 244. став 1, 2,4. и 5.), тако да није могућа егзистенција само казнене норме, а без упоришта у диспозицији.
Слично је нормативно дефинисање прекршаја правних лица и у Закону о радном времену посаде возила у друмском превозу и тахографима, с тим што је у овом Закону у казненим одредбама, поред позивања на поступање супротно диспозицији, деликтна радња конкретизована.

Издвојено заједничко мишљење, Ана Ђуровић, Горан Божић, Зорица Милосављевић, Радмила Шаркић, Ана Миловановић, Зорка Добривојевић, Катарина Зечар, Маја Вадњал, Невенка Панчић, Весна Адамовић, Славица Спахић, Леонида Поповић, Милада Катић, Снежана Миленковић, Марија Вуковић Станковић, Гордана Ковић Марковић, Златко Шкрипац и Весна Вулетић

Издвојено мишљење, Љубинка Јанићијевић, Снежана Милошевић и Биљана Гавриловић

(Друга седница свих судија Прекршајног апелационог суда, Београд, 27.05.2016. године)

Члан 330 став 1 тачка 1 и тачка 8 Закона о безбедности саобраћаја на путевима

ПИТАЊЕ

Да ли у ситуацији када лице учини прекршај из члана 330 став 1 тачка 1 и прекршај из тачке 8 овог члана постоји стицај наведених прекршаја или прекршај из члана 330 став 1 тачка 1 наведеног Закона "конзумира" прекршај из тачке 8 истог члана?

ПРАВНО СХВАТАЊЕ

Лице које управља моторним возилом без возачке дозволе оне категорије којом управља и за време трајања заштитне мере, односно мере безбедности забране управљања моторним возилом чини само прекршај из члана 330 став 1 тачка 1 ЗОБС-а на путевма.

О б р а з л о ж е њ е

Одредбом члана 178 став 1 ЗОБС-а на путевима предвиђено је да моторним возилом, односно скупом возила, може самостално да управља возач који испуњава прописане услове и има возачку дозволу за управљање возилом оне категорије којим управља. Ставом 5 истог члана предвиђене су додатне забране везано за управљање возилом у саобраћају на путу и то у случају да је возачу одлуком надлежног органа забрањено управљање као и када је искључен из саобраћаја.
Околност да окривљени управља возилом без возачке дозволе оне категорије којом управља, било зато што је никада није стекао или му је иста одузета из разлога наведених у члану 197 ЗОБС-а на путевима, искључује могућност да је истом приликом извршио прекршај везан за непоштовање заштитне мере забране управљања моторним возилом изречене правноснажном пресудом прекршајног суда. Лице које возачку дозволу не поседује није овлашћено да управља возилом па у наведеној ситуацији прекршај из члана 330 став 1 тачка 1 конзумира прекршај из члана 330 став 1 тачка 8 тог закона јер неиспуњење законом прописаних примарних услова за управљање возилом има јачу снагу од забране изречене одлуком надлежног органа.

Издвојено заједничко мишљење, Милада Катић, Славица Спахић, Гордана Гавриловић, Радмила Шаркић, Зорка Добривојевић, Ана Ђуровић, Невенка Панчић, Ана Миловановић, Невенка Димитријевић и Катарина Зечар

Издвојено мишљење, Предраг Димитријевић

Издвојено мишљење, Љиљана Милић

Издвојено мишљење, Мирјана Марковић

Издвојено заједничко мишљење, Миланка Димитријевић, Вера Матејић, Љубинка Јанићијевић, Малина Симић Поповић, Весна Пауновић, Мирослав Петровић, Снежана Милошевић и Биљана Гавриловић

(Друга седница свих судија Прекршајног апелационог суда, Београд, 27.05.2016. године)

Члан 330 став 1 тачка 1 и тачка 8 Закона о безбедности саобраћаја на путевима

ПИТАЊЕ

Да ли у ситуацији када лице учини прекршај из члана 330 став 1 тачка 1 и прекршај из тачке 8 овог члана постоји стицај наведених прекршаја или прекршај из члана 330 став 1 тачка 1 наведеног Закона "конзумира" прекршај из тачке 8 истог члана?

ПРАВНИ СТАВ

(НАПОМЕНА: Стављен ван снаге на Другој седници свих судија Прекршајног апелационог суда одржаној дана 27.05.2016. године и донето НОВО ПРАВНО СХВАТАЊЕ)

Лице које управља моторним возилом без возачке дозволе оне категорије којом управља (члан 330 став 1 тачка 1 Закона о безбедности саобраћаја на путевима) и за време трајања заштитне мере, односно мере безбедности забране управљања моторним возилом (члан 330 став 1 тачка 8 Закона о безбедности саобраћаја на путевима), чини два напред наведена прекршаја (идеални стицај).

О б р а з л о ж е њ е

Уколико лице управља моторним возилом без возачке дозволе оне категорије којом управља чини прекршај из члана 330 став 1 тачка 1 Закона о безбедности саобраћаја на путевима.
У члану 179 Закона о безбедности саобраћаја на путевима су прописани услови за издавање возачке дозволе: испуњеност старосних услова, испуњеност здравствених услова, пребивалиште у РС или одобрен привремен боравак од најмање 6 месеци у РС, положен возачки испит за возача одређене категорије моторног возила односно скупа возила, положен испит из прве помоћи и услов-да лицу није забрањено управљање моторним возилом односно скупом возила.
Чланом 178 став 5 тачка 1 и 2 истог Закона је прописано да возач не сме да управља возилом у саобраћају на путу када му је одлуком надлежног органа забрањено управљање и када је искључен из саобраћаја.
Чланом 58 Закона о прекршајима је прописано да се заштитна мера забрана управљања моторним возилом састоји у томе да се учиниоцу прекршаја привремено забрани управљање моторним возилом одређене врсте или категорије, а чланом 86 Кривичног законика је прописана мера безбедности забране управљања моторним возилом.
С обзиром да је поред осталог, услов за издавање возачке дозволе то да лицу није забрањено управљање моторним возилом (одлуком надлежног органа) и како је за прекршај из члана 330 став 1 тачка 1 Закона о безбедности саобраћаја на путевима (иако лице нема возачку дозволу) заштитна мера забрана управљања моторним возилом императивног карактера то прекршај из члана 330 став 1 тачка 1 Закона о безбедности саобраћаја на путевима не искључује постојање и прекршаја из члана 330 став 1 тачка 8 овог Закона уколико лице управља моторним возилом и у време трајања заштитне мере забране управљања моторним возилом, нити код ових прекршаја постоји подударност чињеничних описа противправних радњи.

Издвојено заједничко мишљење, Мирјана Тукар, Весна Вулетић, Снежана Говедарица, Анђелка Кораћ Фелбаб, Вера Радак, Мирјана Ђурић, Милена Поповић, Нада Гостојић, Златко Шкрипац, Милорад Вукајловић, Горан Божић и Драга Шошкић.

(Прва седница свих судија Прекршајног апелационог суда, Београд, 03.04.2015. године)

Саопштење трајања изречене заштитне мере забране управљања моторним возилом

ПИТАЊЕ

Од када се рачуна моменат почетка трајања заштитне мере забране управљања моторним возилом?

ПРАВНИ СТАВ

Заштитна мера забрана управљања моторним возилом почиње да тече од дана када је од стране овлашћеног радника надлежног органа Министарства унутрашњих послова лично саопштена возачу.

О б р а з л о ж е њ е

Чланом 202 став 4 Закона о безбедности саобраћаја на путевима ("Службени гласник РС" број 41/09...101/11) је прописано да заштитна мера забране управљања моторним возилом почиње да тече од дана када је возачу саопштена.
Одредбе члана 6 став 1 Правилника о извршењу заштитних мера забране управљања моторним возилом (""Службени гласник РС" број 46/10) ближе регулишу ову материју те из напред наведених одредаба произилази да овлашћени радник надлежног органа Министарства унутрашњих послова возачу саопштава време трајања заштитне мере, при чему је саставни део овог Правилника писана форма саопштења у саставу којег је садржана и доставница са местом за потпис примаоца и бројем личне карте као и органа који је исту издао, што указује да се саопштење лично уручује возачу, те у смислу члана 202 Закона о безбедности саобраћаја на путевима од тренутка када окривљени лично потпише наведено саопштење, сматра се да је започело извршење предметне заштитне мере.
У прилог напред наведеног говори и пресуда Врховног касационог суда Кзз 1307/2014 од 29.01.2015.године.
Ваља напоменути да је чланом 210 раније важећег Закона о безбедности саобраћаја на путевима било прописано да се заштитна мера забране управљања моторним возилом уписује у возачку дозволу, што је подразумевало да возач возачку дозволу као личну исправу донесе у надлежни орган Министарства унутрашњих послова ради уписа заштитне мере, чиме је упис представљао и писано саопштење возачу о трајању изречене заштитне мере.
Због другачијих образаца возачких дозвола и нове регулативе прописане чланом 202 сада важећег Закона о безбедности саобраћаја на путевима, уместо уписа у возачку дозволу, заштитна мера се саопштава возачу лично у посебној писаној форми о чему је напред било више речи.
Да би лице имало сазнање да му заштитна мера тече и себе не би довело у ситуацију да учини прекршај управљања моторним возилом у време трајања заштитне мере, нужно је да саопштење прими лично, што је у духу напред наведених законских и подзаконских одредаба, све у циљу правне сигурности грађана.

Издвојено заједничко мишљење, Мирјана Тукар, Вера Радак и Мирослав Јањетовић.

(Прва седница свих судија Прекршајног апелационог суда, Београд, 03.04.2015. године)

ПРАВНО МИШЉЕЊЕ

Корисником јавног паркиралишта уколико возач возила није идентификован сматра се власник возила те је у том случају власник одговоран за прекршаје из чланова 29. и 30. Одлуке о јавним паркиралиштима града Шабац.

О б р а з л о ж е њ е

Казнене одредбе чл. 29. и 30. Одлуке о јавним паркиралиштима града Шабац не праве разлику појма возача као корисника од појма власника као корисника јавног паркиралишта, имајући у виду термине из чл. 11. Одлуке о јавним паркиралиштима где се корисником паркиралишта сматра и возач и власник возила.
Чланови 11., 17., 19. и 21. поменуте Одлуке прописују појам обавезе и забране корисника јавног паркиралишта, а како се захтеви за покретање прекршајних поступака односе на корисника јавног пракиралишта, нема разлике у погледу одговорности да ли је директан корисник – возач или посредни корисник – власник уколико возач није идентификован. То што чл. 11. наведене Одлуке нема директну казнену одредбу, не упућује на закључак да власник возила не може бити одговоран, с обзиром да поменути члан не прописује обавезе и забране већ се бави објашњењем термина “корисник” и приписује одговорност власника уколико возач није идентификован. Одредбе чл. 17., 19. и 21. у себи садрже и одредбу чл. 11. и исте су кажњиве. (Трећа седница свих судија Прекршајног апелационог суда, Београд, 18.07.2014. године)


ПРАВНО МИШЉЕЊЕ

(НАПОМЕНА: Стављено ван снаге на Другој седници свих судија Прекршајног апелационог суда одржаној дана 27.05.2016. године)

Уколико заштитна мера забрана управљања моторним возилом у пресуди није опредељена на врсту или категорију сходно чл. 6. ст. 2. Закона о прекршајима се примењује одредба чл. 58. ст. 1. Закона о прекршајима (“Службени гласник РС” број 65/2013) као повољнији, те у таквим предметима првостепене пресуде преиначују у погледу заштитне мере одређивањем забране управљања моторним возилом одређене категорије.

О б р а з л о ж е њ е

Чланом 58. ст. 1. Закона о прекршајима (“Службени гласник РС” број 65/2013) који је у примени од 01.03.2014. године прописано је да се забрана управљања моторним возилом састоји у томе да се учиниоцу привремено забрани управљање моторним возилом одређене врсте или категорије. Примењујући пропис који је најблажи за учиниоца по службеној дужности на основу чл. 6. ст. 2. Закона о прекршајима, првостепена пресуда се преиначује и заштитна мера забрана управљања моторним возилом опредељује према категорији возила којим је прекршај учињен. (Трећа седница свих судија Прекршајног апелационог суда, Београд, 18.07.2014. године)


ПИТАЊЕ

Да ли је за повреду одредаба члана 112. став 1. тачка 2. односно за постојање прекршаја из члана 331. став 1. тачка 33. Закона о безбедности саобаћаја на путевима потребна кумулација премашеног осовинског оптерећења прописаног техничким нормативима за возила и највеће дозвољене укупне масе за више од 5%, или је довољна једна од наведених противправности?

ПРАВНИ СТАВ

За постојање прекршаја из члана 331. став 1. тачка 33. Закона о безбедности саобраћаја на путевима је потребна кумулација премашеног осовинског оптерећења прописаног техничким нормативима за возила и највеће дозвољене укупне масе за више од 5%.

О б р а з л о ж е њ е

Чланом 112. став 1. тачка 2. Закона о безбедности саобраћаја на путевима је прописано да у саобраћају на путу возило не сме да се оптерети преко осовинског оптерећења прописаног техничким нормативима за возила и највеће дозвољене укупне масе. Чланом 331. став 1. тачка 33. наведеног Закона је прописано да ће се новчаном казном у износу од 15.000,00 – 30.000,00 динара или казном затвора у трајању до 30 дана казнити лице које поступи супротно одредбама члана 112. став 1. тачка 2. када је премашено осовинско оптерећење прописано техничким нормативима за возила и највећа дозвољена укупна маса за више од 5 %. Осовинско оптерећење је део укупне масе возила у хоризонталном положају којом његова осовина оптерећује коловоз у стању мировања возила (члан 7. став 1. тачка 64. Закона о безбедности саобаћаја на путевима). Највећа дозвољена укупна маса је највећа маса оптерећеног возила коју је надлежни орган прописао као највећу дозвољену (члан 7. став 1. тачка 61. Закона о безбедности саобраћаја на путевима). Укупна маса возила је маса возила и маса којом је возило оптерећено (лица и терет - члан 7. став 1. тачка 60. Закона о безбедности саобраћаја на путевима). Са напред изложеног произилази да је осовинско оптерећење као део укупне масе возила истовремено и део највеће дозвољене укупне масе. С обзиром на изложено, међусобну повезаност наведених противправности јасне одредбе члана 331. став 1. тачка 33. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, произилази да је за постојање предметног прекршаја потребна кумулација премашеног осовинског оптерећења прописаног техничким нормативима за возила и највеће дозвољене укупне масе за више од 5 %. Овакав закључак произилази из језичког тумачења које је везано за језички текст и норме које се тумаче по првилима језика и интерпункцијских знакова (у поменутој норми су наведене две противправности повезане везником “и” не везником “или”).

Издвојено заједничко мишљење, Вукајловић Милорад, Јован Рајић, Анђелка Кораћ Фелбаб, Снежана Говедарица, Златко Шкрипац и Мирјана Тукар

(Девета седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 29.11.2013. године)

ПИТАЊЕ

Да ли се одредбе члана 348. став 2. тачка 2. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, којим је продужена примена члана 147. Закона о безбедности саобраћаја на путевима (""Службени гласник СРС", бр. 53/82... "Службени гласник РС", бр. 28/91 ....25/97) до доношења подзаконских аката, односе на примену члана 264. и казнене одредбе члана 332. став 1. тачка 99. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, који се примењује од 11.12.2009. године (одговара физичко лице).

ПРАВНИ СТАВ

Како је одредбом члана 264. става 6. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, прописано да у саобраћају на путу не сме учествовати возило из става 5. овог члана, док се на редовном шестомесечном прегледу, у року из става 4. овог члана, не утврди да је технички исправно, а чија примена није одложена чланом 353. садашњег Закона о безбедности саобраћаја на путевима, и да се према члану 347. наведеног Закона, прописи донети на основу Закона о безбедности саобраћаја на путевима, ("Службени гласник СРС", бр. 53/82... "Службени гласник РС", бр. 28/91 ....25/97) примењују до доношења нових подзаконских прописа, уколико нису у супротности са одредбама овог Закона, то се одредбе члана 348. става 2. тачке 2. Закона о безбедности саобраћаја на путевима не односе на примену члана 264. и казнене одредбе члана 332. става 1. тачке 99. садашњег Закона о безбедности саобраћаја на путевима, када је у питању одговорност физичких лица.

О б р а з л о ж е њ е

Одредбом члана 353. садашњег Закона о безбедности саобраћаја на путевима није одложена примена члана 264. Закона о безбедности саобраћаја на путевима који у ставу 5. тачка од 1. до 8. прописује која се возила морају подвргнути шестомесечном прегледу, чиме је проширен круг возила која подлежу редовном шестомесечном прегледу у односу на одредбе члана 147. старог Закона о безбедности саобраћаја на путевима, за чију повреду казнене одбране постоје само за правна и одговорна лица у правном лицу и за предузетнике, те стога нема продужене важности наведене материјалне одбредбе на физичка лица која истом нису ни обухваћена, као ни казненом одредбом.
Имајући у виду наведено, одредбе члана 348. став 2. тачке 2. Закона о безбедности саобраћаја на путевима се не односе на примену члана 264. и казнене одредбе члана 332. став 1. тачке 99. садашњег Закона о безбедности саобраћаја на путевима, јер за примену истог није сметња то што није донет ближи пропис о техничком прегледу возила, обзиром да према члану 347. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, који се примењује од 11.12.2009. године, прописи донети на основу Закона о безбедности саобраћаја на путевима ("Службени гласник СРС", бр. 53/82... "Службени гласник РС", бр. 28/91 ....25/97) се примењују до доношења нових подзаконских прописа уколико нису у супротности са одредбама овог Закона.
Није спорно да је чланом 147. став 2. Закона о безбедности саобраћаја на путевима ("Службени гласник СРС", бр. 53/82... "Службени гласник РС", бр. 28/91 ....25/97) прописано да се редовни технички прегледи возила врше једном годишње, а возила на моторни погон и прикључна возила којима се врши јавни превоз или превоз опасних материја и возила на којима се врши обучавање кандидата за возаче, сваких шест месеци, и да се исти примењује до доношења подзаконског акта из члана 341. садашњег Закона о безбедности саобраћаја на путевима, који подзаконски акт још увек није донет.
Али не можемо због тога искључити примену одредбе члана 264. став 6. садашњег Закона о безбедности саобраћаја на путевима, која се као и цео Закон о безбедности саобраћаја на путевима, осим одредбе члана 273., примењује по истеку 6 месеци од дана ступања на снагу овог Закона, дакле од 11.12.2009. године, јер за примену истог није сметња то што није на основу члана 341. став 1. тачке 17. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, донет ближи пропис о техничком прегледу возила на основу члана 254. овог Закона, имајући притом у виду поменуту одредбу члана 347. Закона о безбедности саобраћаја на путевима.
Како прописи донети на основу "старог" Закона о безбедности саобраћаја на путевима нису у супротности са одредебама "новог" Закона о безбедности саобраћаја на путевима, то нема сметње да се технички прегледи обављају по постојећем Правилнику о вршењу техничких прегледа возила, па и технички прегледи возила која су обухваћена чланом 264. новог Закона, те стога треба примењивати одредбу члана 264. и казнену одредбу члана 332. став 1. тачке 99. Закона о безбедности саобраћаја на путевима у односу на физичка лица.

Издвојена заједничка мишљења, Љиљана Милић, Драгица Миленковић, Светлана Станковић, Драгана Миликић, Слађана Крстић, Мирјана Марковић, Татјана Динуловић, Бојана Вучић, Мирјана Тукар, Нада Гостојић, Габриела Анау, Снежана Говедарица, Златко Шкрипац, Анђелка Кораћ Фелбаб, Вера Радак, Милена Поповић, Јован Рајић, Мирјана Ђурић, Мирослав Јањетовић, Снежана Миленковић и Невенка Панчић

Издвојено мишљење, Вера Миликић

(Пета седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 01.07.2013. године)

ПИТАЊЕ

Да ли возач чини прекршај из члана 331. тачка 80. Закона о безбедности саобраћаја на путевима уколико истог дана накнадно након контроле возило буде уписано у јединствени регистар возила са датумом контроле?

ПРАВНИ СТАВ

Возач чини прекршај из члана 331. тачка 80. Закона о безбедности саобраћаја на путевима када се датум уписа у јединствени регистар возила подудара са датумом извршене контроле, уколико је упис уследио након контроле у саобраћају.

О б р а з л о ж е њ е

Одредбом члана 268. став 1. Закона о безбедности саобраћаја на путевима је прописано да у саобраћају на путу могу учествовати само возила за која је издата саобраћајна дозвола, регистрационе таблице, регистрациона налепница, (возило које је уписано у јединствени регистар возила).
Поступајући супротно овој одредби возач чини прекршај из члана 331. тачка 80. Закона о безбедности саобраћаја на путевима.
У току прекршајног поступка мора се утврдити време када је возило уписано у јединствени регистар возила и уколико је уписано после обављене контроле возач чини наведени прекршај.
За чињење овог прекршаја битно је да ли је у тренутку када возач управља возилом у саобраћају на путу возило уписано у јединствени регистар возила.
Накнадно уписано возило у јединствени регистар возила после извршене контроле возила у саобраћају, не ослобађа возача од кривице.

Издвојенo мишљењe, Биљана Гавриловић

(Пета седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 01.07.2013. године)

ПИТАЊЕ

Пошто је у члану 9. став 3. Закона о изменама и допунама Закона о безбедности саобраћаја на путевима ("Службени гласник РС" бр.101/2011) став 5. члана 268. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, постао став 6., да ли је радња уколико возило у саобраћају на путу нема прописане регистарске таблице и даље прописана као прекршај из члана 331. став 1. тачка 81. Закона о безбедности саобраћаја на путевима?

ПРАВНИ СТАВ

Чињеница да је ранији став 5. члана 268. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, Законом о изменама и допунама Закона о безбедности саобраћаја на путевима постао став 6. не значи да радња уколико возило учествује у саобраћају на путу без регистарских таблица није прописана као прекршај из члана 331. став 1. тачка 81. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, јер ова казнена одредба која је и даље на снази садржи у себи и текстуални део "уколико нема прописане регистарске таблице".

О б р а з л о ж е њ е

У члану 268. став 5. Закона о безбедности саобраћаја на путевима "Службени гласник РС" број 41/09 је прописано "на возилу у саобраћају на путу прописане регистарске таблице и регистарска налепница морају бити постављене на прописан начин".
Казнена одредба за поступање противно овој материјалној одредби је прописана чланом 331. став 1. тачка 81. Закона и гласи "члана 268. став 5., уколко нема прописане регистарске таблице".
Уколико је заштитни објект Закона о безбедности саобраћаја на путевима поред осталог безбедност људи и имовине, те како казнена одредба члана 331. став 1. тачка 81. поменутог Закона није мењана у текстуалном делу који је довољан за одређивање прекршаја то се и циљним и језичким тумачењем долази до закључка да возило у саобраћају на путу мора имати прописане регистарске таблице, односно да је противно поступање прописано као прекршај из члана 331. став 1. тачка 81. Закона о безбедности саобраћаја на путевима.

Издвојено заједничко мишљење, Мирјана Тукар, Нада Гостојић, Габриела Анау, Снежана Говедарица, Златко Шкрипац, Анђелка Кораћ Фелбаб, Вера Радак, Милена Поповић, Јован Рајић, Мирјана Ђурић и Мирослав Јањетовић

(Пета седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 01.07.2013. године)

ПИТАЊЕ

Када се сматра да је возач идентификован у смислу члана 320. Закона о безбедности саобраћаја на путевима а у вези прекршаја из члана 332. став 1. тачка 106. тог Закона?

ПРАВНО МИШЉЕЊЕ

Обавеза власника возила је да пружи податке МУП-у о идентитету лица коме је дао возило на управљање и да учини извесним идентитет тог лица, односно МУП-у пружи лако проверљиве податке на основу којих је идентитет возача утврдив, а да је обавеза МУП-а да идентификује лице које је управљало возилом и учинило прекршај.

О б р а з л о ж е њ е

Чланом 320. Закона о безбедности саобраћаја на путевима предвиђена је одговорност власника возила односно корисника возила да је омогућио да се са његовим возилом учини прекршај који је откривен уређајима за утврђивање прекршаја или непосредним опажањем полицијских службеника, када возач возила није идентификован, а што за циљ има да власник возила води рачуна да се са његовим возилом не чине прекршаји у саобраћају чак и када он не управља возилом. Обавеза власника возила је да на захтев МУП-а истом да податке о лицу којем је дао возило на управљање а којим возилом је учињен прекршај који је документован или уочен у смислу члана 320. став 1. Закона о безбедности саобраћаја на путевима и то давањем тачних и проверљивих података (лични подаци тог лица са тачном адресом). Подносилац захтева приликом подношења захтева за покретање прекршајног поступка за прекршај из члана 332. став 1. тачка 106. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, дужан је да уз захтев за покретање прекршајног поступка достави доказ да је покушао на основу података добијених од власника возила да утврди идентитет лица којег је власник возила назначио да је тог дана управљао његовим возилом и учинио прекршај, те да услед давања лажних или нетачних података идентификацију лица није могао да изврши. (Пета седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 01.07.2013. године)

ПИТАЊЕ

Да ли се приликом доношења пресуде за прекршај из члана 330. став 1. тачка 1. Закона о безбедености саобраћаја на путевима, при одлучивању за изрицање казнених поена гледа услов у време извршења прекршаја или у време доношења пресуде?

ПРАВНИ СТАВ

Учиниоцу прекршаја за који су прописани казнени поени, исти се могу изрећи ако окривљени има издату возачку дозволу. Уколико је учинио прекршај из члана 330. став 1. тачка 1. Закона о безбедности саобраћаја на путевима а у међувремену стекао возачку дозволу, казнени поени се неће изрећи, јер у време чињења прекршаја нису постојали услови за изрицање истих.

О б р а з л о ж е њ е

Лицу које је учинило прекршај из члана 330. став 1. тачка 1. Закона о безбедности саобраћаја на путевима се не могу изрећи казнени поени јер нема издату возачку дозволу (члан 34. став 4. Закона о прекршајима и члан 323. став 1. Закона о безбедности саобраћаја на путевима).
Уколико би се лицу које је после учињеног прекршаја стекло возачку дозволу изрекли казнени поени, исто би било у неравноправном положају у односу на лице које је учинило исти прекршај а није положило возачки испит те стога њему казнени поени не могу бити изречени.
Oбзиром да у време чињења прекршаја нису постојали услови за изрицање казнених поена, у циљу равноправности учиниоца истог прекршаја, предлог става је да се казнени поени у овом случају не изричу. (Друга седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 05.07.2012. године)

ПРАВНИ СТАВ

(НАПОМЕНА: Стављен ван снаге на Другој седници свих судија Прекршајног апелационог суда одржаној дана 27.05.2016. године)

Управљање бициклом са мотором у 2010. години без потврде о познавању саобраћајних прописа није прекршај, јер су материјалне одредбе члана 78. став 2. , а тиме и казнене из члана 183. Закона о безбедности саобраћаја на путевима (старог) престале да важе, а нису садржане у члану 348. новог Закона о безбедности саобраћаја на путевима (овим одредбама није продужена важност до доношења нових подзаконских аката).

Издвојено мишљење, Миланка Димитријевић

Издвојено мишљење, Љубинка Јанићијевић

(Друга седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 07.07.2011. године)

ПРАВНО МИШЉЕЊЕ

Захтев за покретање прекршајног поступка и првостепена пресуда би требало да садрже у чињеничном опису конкретну техничку неисправност која је утврђена на возилу. Када првостепени суд прими захтев требало би да затражи допуну захтева уколико исти не садржи у чињеничном опису конкретну техничку неисправност, а уколико је прекршајни поступак започео тада би требало позвати представника подносиоца захтева да захтев прецизира. (Друга седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 07.07.2011. године)

ПИТАЊЕ

Да ли су прекршаји учињени у 2009. години из члана 183. став 1. тачка 22. раније важећег Закона о безбедности саобраћаја на путевима „вожња без издате потврде о познавању саобраћајних прописа“ кажњиви и по новом закону?

ПРАВНИ СТАВ

(НАПОМЕНА: Стављен ван снаге на Другој седници свих судија Прекршајног апелационог суда одржаној дана 27.05.2016. године)

Прекршаји из члана 183. став 1. тачка 22. раније важећег Закона о безбедности саобраћаја на путевима, који су учињени у 2009. години су кажњиви и по новом Закону о безбедности саобраћаја на путевима, јер се потврда о познавању прописа изједначава са дозволом за управљање возилима АМ категорије. (Прва седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 25.03.2011. године)

ПИТАЊЕ

Чланом 55. став 3., кажњив по члану 331. став 1. тачка 10. Закона о безбедности саобраћаја на путевима прописано је "возач не сме возилом да започне претицање или обилажење..."
Да ли захтев за покретање прекршајног поступка мора да садржи израз "започне" да би се радило о противправном поступању у односу на наведену законску одредбу, или се могу прихватити и захтеви који уместо „започео“ садрже „извршио претицање“. Да ли појам „извршио“ садржи и појам „започео“?

ПРАВНИ СТАВ

(НАПОМЕНА: Стављен ван снаге на Другој седници свих судија Прекршајног апелационог суда одржаној дана 27.05.2016. године)

Захтеви за покретање прекршајног поступка поднети због прекршаја из члана 331. став 1. тачка 10. у вези члана 55. став 3. ЗОБС-а на путевима у чињеничном опису радње прекршаја морају да буду усаглашени са законским текстом из напред наведених одредаба. Уколико захтев није у складу са законом судија је у обавези да према члану 157. ЗОП-а исти врати подносиоцу да се захтев уреди. (Прва седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 25.03.2011. године)

ПИТАЊЕ

У случају када возач бицикла учини прекршај из области Закона о безбедности саобраћаја на путевима за који је казненим одредбама обавезно изрицање заштитне мере „забрана управљања моторним возилом“ и казнених поена, да ли се и возачу бицикла изричу ове санкције?

ПРАВНИ СТАВ

Возачу бицикла се не изриче заштитна мера забране управљања моторним возилом, нити казнени поени.
Бицикл није моторно возило, у смислу члана 7. став 1. тачка 33. Закона о безбедности саобраћаја на путевима. Тачком 32. наведеног члана је регулисан појам бицикла, док је чланом 7 став 1. тачка 68. регулисан појам возача.
Казнени поени се према одредбама члана 323. Закона о безбедности саобраћаја на путевима изричу само лицу коме је издата возачка дозвола у Републици Србији, док се возачка дозвола издаје само за управљање моторним возилима односно скуповима возила (члан 195. став 1. Закона о безбедности саобраћаја на путевима). (Прва седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 25.03.2011. године)

ПИТАЊЕ

Да ли у корист окривљеног, када су у питању гранични случајеви, треба примењивати дозвољену толеранцију радара и алкометра-односно могућност дозвољене грешке при мерењу?

ПРАВНИ СТАВ

Виши прекршајни суд је мишљења да вредност добијена мерилом које је коришћено у складу са прописаним метролошким условима и који је на прописан начин оверено, представља коначну вредност а да је прописана граница дозвољене грешке само податак о томе колика је грешка могућа код тог типа мерила што не значи да та грешка заиста и постоји у сваком конкретном случају. (Прва седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 25.03.2011. године)

ПИТАЊЕ

Да ли је за вођење првостепеног прекршајног поступка против правних лица и предузетника због прекршаја из Закона о безбедности саобраћаја на путевима, за које је прописана само новчана казна, али у распону, стварно надлежан орган управе – Министарство унутрашњих или прекршајни суд (члан 312. Закона о безбедности саобраћаја на путевима и члан 35. став 3. Закона о прекршајима)?

ПРАВНИ СТАВ

(НАПОМЕНА: Стављен ван снаге на Другој седници свих судија Прекршајног апелационог суда одржаној дана 27.05.2016. године)

На основу члана 312. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, прописано је да за повреде одредаба тог закона за чије спровођење је надлежно Министарство унутрашњих послова, за које је казненим одредбама предвиђена само новчана казна, у фиксном износу и у распону, прекршајни поступак у првом степену против правних лица и предузетника води надлежани орган Министарства унутрашњих послова.
Ако је захтев за покретање прекршајног поступка поднет против одговорног лица у правном лицу и правног лица, сходно одредби члана 98. став 1. Закона о прекршајима, прекршајни поступак у првом степену води прекршајни суд.

О б р а з л о ж е њ е

Одредбама члана 312. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, прописано је да за повреде одредаба овог закона за чије спровођење је надлежно Министарство унутрашњих послова, за које је одредбама о прекршајима предвиђена само новчана казна, а које учине правна лица и предузетници, прекршајни поступак у првом степену се води пред органом државне управе надлежним за спровођење овог закона. У члану 285. став 1. Закона о прекршајима, прописано је да прекршајни поступак у првом степену за поједине прекршаје за које је прописана само новчана казна, могу водити органи управе када је то посебним законом прописано сагласно члану 4. и 35. став 2. и 3. Закона о прекршајима, а у члану 35. став 3. регулисано је прописивање новчаних казни у фиксном износу. Због међусобне неусаглашености ових одредаба, дошло је до различитог тумачења у пракси да ли је орган Министарства унутрашњих послова стварно надлежан за вођење прекршајног поступка када је за прекршај прописана само новчана казна, али у распону. С обзиром да је Уставни суд решењем III-У бр.866/2010 од 15.07.2010. године, којим се решава сукоб надлежности између прекршајног суда и царинарнице (органа управе), заузео став да је орган управе према члану 285. став 1 Закона о прекршајима надлежан за вођење прекршајног поступка за прекршај за који је прописана само новчана казна, а у конкретном случају о којем је решавано новчана казна је била прописана у распону, то се овакво тумачење и став односи и на прекршаје из Закона о безбедности саобраћаја на путевима.
Одговорна лица у правном лицу нису обухваћена одредбом члана 312. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, па је стога за вођење првостепеног прекршајног поступка против одговорног лица у правном лицу надлежан прекршајни суд. Одредбом члана 98. став 1. Закона о прекршајима , прописано је да се против правног лица и одговорног лица у правном лицу води јединствен прекршајни поступак, осим ако постоје законски разлози да се води поступак само против једног од њих. Сходно овој одредби, у ситуацији када се захтев за покретање прекршајног поступка подноси и против одговорног лица у правном лицу и против правног лица, за вођење прекршајног поступка у првом степену стварно надлежан је прекршајни суд. (Пета седница свих судија Вишег прекршајног суда, Нови Сад, 26.10.2010. године)

ПИТАЊЕ

Уколико је приликом изрицања казне за прекршај из тачке 27., 28., 29. и 37. став 1. члана 226. Закона о основама безбедности саобраћаја на путевима утврђено да је у току последње две године окривљени био кажњен правоснажном одлуком за прекршаје предвиђене у наведеним тачкама и кажњен је казном затвора, да ли постоји правни основ за преиначење овакве одлуке, због протека рока од 2 године до дана доношења пресуде Вишег прекршајног суда по жалби?

ПРАВНИ СТАВ

(НАПОМЕНА: Стављен ван снаге на Другој седници свих судија Прекршајног апелационог суда одржаној дана 27.05.2016. године)

У случају примене одредбе члана 226. став 4. Закона о основама безбедности саобраћаја на путевима, нема правног основа за доношење пресуде којом се преиначује изречена казна затвора у новчану казну, из разлога што је од дана правоснажности решења које је било основ првостепеном органу за примену одредбе става 4. члана 226. наведеног Закона, протекао рок дужи од две године до дана одлучивања по жалби у Вишем прекршајном суду.

О б р а з л о ж е њ е

Виши прекршајни суд као другостепени треба да оцени да ли је у време изрицања казне правилно примењен пропис, односно да ли је казна затвора изречена правилном применом члана 226. став 4. Закона о основама безбедности саобраћаја на путевима, а не да поново изриче казну. (Трећа седница свих судија Вишег прекршајног суда, Крагујевац, 18.05.2010. године)

ПИТАЊЕ

Одредбом члана 226. став 1. тачка 36. Закона о основама безбедности саобраћаја на путевима је прописано да ће се за прекршај казнити возач или возач инструктор који одбија да се подвргне испитивању помоћу одговарајућих средстава и апарата или стручном прегледу ради проверавања да ли има алкохола у организму или да ли показује знаке алкохолне поремећености односно да ли се налази под дејством опојних дрога или лекова на којима је означено да се не смеју употребљавати пре и за време вожње. Да ли је окривљени учинио прекршај из члана 226. став 1. тачка 36. Закона о основама безбедности саобраћаја на путевима уколио је неправилно приступио контроли путем алкометра односно није дувао у алкометар на начин на који је упућен од стране овлашћеног службеног лица из којег разлога алкометар није показао присуство алкохола у организму окривљеног?

ПРАВНИ СТАВ

Неправилним коришћењем алкометра приликом испитивања ради проверавања да ли има алкохола у организму окривљени чини прекршај из члана 226. став 1. тачка 36. Закона о основама безбедности саобраћаја на путевима.

О б р а з л о ж е њ е

Одредбом члана 209. у ставу 1. истог Закона је прописано да овлашћено лице може возача или возача инструктора да подвргне испитивању помоћу одговарајућих средстава и апарата (алкометар и др.) или да га одведе на стручни преглед ради проверавања да ли има алкохола у организму или да ли показује знаке алкохолне поремећености односно да ли се налази под дејством опојних дрога или лекова на којима је означено да се не смеју употребљавати пре и за време вожње док је ставом 2. истог члана прописано да је возач или возач инструктор из става 1. овог члана дужан да се подвргне испитивању односно стручном прегледу на који је упућен. Уколико се овлашћено службено лице определило да возача подвргне испитивању помоћу алкометра, возач је дужан да се подвргне таквом испитивању и исто спроведе на прописан начин. (Трећа седница свих судија Вишег прекршајног суда, Крагујевац, 18.05.2010. године)

ПРАВНИ СТАВ

(НАПОМЕНА: Стављен ван снаге на Другој седници свих судија Прекршајног апелационог суда одржаној дана 27.05.2016. године)

Како је одредбом чл.226. ст.4. ЗООБС-а на путевима прописано да уколико се приликом изрицања казни за прекршај из тачке 27.,28.,29. и 37. ст.1. овог члана утврди да је возач моторног возила у току последње две године био кажњен правноснажном одлуком за прекршај предвиђен било којом од тачака наведених у ст.4. чл.226. ЗООБС-а на путевима, казниће се казном затвора у трајању од 15 до 60 дана. (Друга седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 22.03.2010. године)