Pravni stavovi/shvatanja i mišljenja po oblastima, saobraćaj


PITANJE

Da li se na dostavljanje poziva od 30.03.2019. godine, vlasniku ili korisniku vozila da u roku od 8 dana, da potpune i tačne podatke o identitetu lica kome je omogućeno upravljanje vozilom i dokaz na osnovu kojeg se na nesporan način može utvrditi da je to lice upravljalo vozilom u određeno vreme, primenjuju odredbe Zakona o opštem upravnom postupku o ličnom ili posrednom dostavljanju?

PRAVNO SHVATANJE

Dostavljanje poziva vrši se primenom odredbe o ličnom dostavljanju (član 75. Zakona o opštem upravnom postupku "Službeni glasnik RS" br. 18/2016).

O b r a z l o ž e nj e

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Službeni glasnik RS" br. 23/19), izmenjen je član 247. stav 1. koji sada glasi: „vlasnik, odnosno korisnik vozila obavezan je da, u roku od 8 dana, da potpune i tačne podatke o identitetu lica kome je omogućeno upravljanje vozilom i dokaz na osnovu kojeg se na nesporan način može utvrditi da je to lice upravljalo vozilom u određeno vreme“. Odredbom člana 75. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku ("Službeni glasnik RS“ br. 18/2016) od 01.03.2016. godine, a primenjuje se od 01.06.2017. godine, propisano je da je lično dostavljanje obavezno kada od dana dostavljanja počinje da teče rok koji ne može da se produži, ako Zakonom nije drukčije predviđeno, a stavom 2. da je lično dostavljanje obavezno i onda kada je to zakonom predviđeno. Članom 79. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku, propisano je da ako rokovi nisu određeni Zakonom ili drugim propisom, određuje ih, s obzirom na okolnosti slučaja, ovlašćeno službeno lice koje vodi postupak, a stavom 3. navedenog člana, da se rokovi koje određuje ovlašćeno službeno lice, kao i rokovi određeni Zakonom ili propisima za koje je predviđena mogućnost produženja, mogu produžiti na zahtev zainteresovanog lica, ako je zahtev podnet pre isteka roka i ako postoje opravdani razlozi za produženje. Dakle, prema članu 247. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji je na snazi od 30.03.2019. godine, radi se o roku koji je Zakonom određen i za koji nije predviđena mogućnost produženja. (Druga sednica svih sudija Prekršajnog apelacionog suda, Beograd, 01.07.2019. godine)


PITANJE

Da li se na dostavljanje poziva vlasniku ili korisniku vozila da da podatke o identitetu lica koje je upravljalo vozilom u određeno vreme saglasno članu 247. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koji je bio na snazi do 30.03.2019. godine, primenjuju odredbe Zakona o opštem upravnom postupku o ličnom ili posrednom dostavljanju?

PRAVNO SHVATANJE

Primenjuju se odredbe o posrednom dostavljanju.

O b r a z l o ž e nj e

Odredbom člana 247. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji je bio na snazi do 30.03.2019. godine, nije bio propisan rok u kome vlasnik, odnosno korisnik vozila treba da postupi, te je saglasno članu 79. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku, ovlašćeno službeno lice u pozivu određivalo rok za postupanje, iz čega proizlazi da se rok mogao produžiti, na zahtev zainteresovanog lica, što je saglasno sa članom 79. stav 3. isto Zakona. Dakle, iz navedenog proizlazi da su pozivi mogli da se uručuju posrednim putem. Takođe treba imati u vidu i odredbu člana 66. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku, prema kojoj ako drukčije nije propisano, organ bira način obaveštavanja, što znači da imajući u vidu da Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima nije predvideo rok za postupanje lica iz člana 247. stav 1., taj organ je mogao i da bira način dostavljanja, lično ili posredno. (Druga sednica svih sudija Prekršajnog apelacionog suda, Beograd, 01.07.2019. godine)


PRAVNO SHVATANJE

Prekršaj iz člana 330 stav 1 tačka 8 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima (upravljanje vozilom za vreme trajanja zaštitne mere zabrane upravljanja motornim vozilom) konsumira prekršaj iz člana 332 stav 1 tačka 74 ovog Zakona (upravljanje vozilom sa probnom vozačkom dozvolom u periodu od 23.00 časova do 06.00 časova). (Pravno shvatanje sa odvojenih sednica u 2019. godini)

PRAVNO SHVATANJE

Činjenični opis radnje izvršenja prekršaja iz člana 332 stav 1 tačka 43 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima kod postupanja protivno članu 99 stav 3, pre izmena i dopuna Zakona objavljenim u "Službenom glasniku RS" broj 24/18 od 24.03.2018. godine („može bezbedno da zaustavi vozilo ispred pešačkog prelaza i propusti pešaka“) je i dalje prekršaj, iako izmene Zakona ne nalažu obavezno zaustavaljanje ispred pešačkog prelaza, već samo bezbedno propuštanje pešaka, u zavisnosti od činjeničnog stanja utvrđenog u postupku. Ukoliko ono ukazuje da pešak nije mogao biti bezbedno propušten okrivljenog treba oglasiti odgovornim bez obzira što po izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima više nije dužan da se zaustavi. Ukoliko dokazi ukazuju na bezbedno propuštanje pešaka okrivljeni će se osloboditi odgovornosti. (Pravno shvatanje sa odvojenih sednica u 2019. godini)

PRAVNO SHVATANJE

Činjenični opis radnje izvršenja za prekršaj iz čl. 332 st. 1 tač. 102 u vezi čl. 247 st. 1 formulisan po Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima pre izmena i dopuna objavljenih u "Sl. glasniku RS" br. 24/18 je i dalje prekršaj iako je navedenim izmenama rok za podnošenje zahteva za izdavanje nove registracione nalepnice produžen sa 30 dana na 60 dana od isteka važenja prethodne ukoliko postoji dokaz da ni u novom roku lice protiv koga je podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka nije zahtevalo izdavanje nove nalepnice. (Pravno shvatanje sa odvojenih sednica u 2018. godini)

PRAVNO SHVATANJE

Prekršaj iz čl. 330 st. 1 tač. 7 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima (upravljanje vozilom za vreme trajanja isključenja tog vozila iz saobraćaja) ne konzumira istovremeno ponovljenu protivpravnu radnju zbog koje je do isključenja vozila došlo. (Pravno shvatanje sa odvojenih sednica u 2018. godini)

PRAVNO SHVATANJE

Rent a car kao okrivljeno pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu nisu odgovorni za nepropisno parkiranje korisnika usluga po principu objektivne odgovornosti. (Pravno shvatanje sa odvojenih sednica u 2017. godini)

PITANJE

Da li se kod prekršaja iz člana 331. stav 1. tačka 75. i člana 332. stav 1. tačka 106. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, korisnikom vozila smatra samo korisnik u smislu člana 316. istog zakona?

PRAVNO SHVATANJE

Kod prekršaja iz člana 331. stav 1. tačka 75. i člana 332. stav 1. tačka 106. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, korisnikom vozila smatra se samo korisnik u smislu člana 316. istog zakona.

O b r a z l o ž e nj e

Članom 331. stav 1. tačka 75. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima je propisano da će se novčanom kaznom u iznosu od 15.000 do 30.000 dinara, ili kaznom zatvora u trajanju do 30 dana kazniti za prekršaj lice koje postupi suprotno odredbama člana 247 istog Zakona, dok je članom 247. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima da vlasnik, odnosno korisnik vozila je dužan da na zahtev policijskog službenika da podatke o identitetu lica kome je dao vozilo na upravljanje, odnosno korišćenje. Odredbom člana 332. stav 1. tačka 106. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima je propisano da će se novčanom kaznom u iznosu od 6.000 do 20.000 dinara kazniti za prekršaj lice koje postupi suprotno odredbi člana 320. stav 1. navedenog Zakona, a odredbom člana 320. je propisano da ukoliko je uređajima za utvrđivanje prekršaja u saobraćaju ili neposrednim opažanjem policijkog službenika ili drugog lica koje vrši neposredno regulisanje saobraćaja u skladu sa ovim zakonom dokumentovan, odnosno uočen neki od prekršaja predviđenim ovim zakonom, kada vozač tog vozila nije identifikovan, vlasnik, odnosno korisnik vozila je odgovoran što je omogućio da se njegovim vozilom učini prekršaj. Kako je članom 316. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koji se nalazi u poglavlju “posebne odredbe o odgovornosti za prekršaje” predviđeno sledeće: “ukoliko je motorno, odnosno priključno vozilo predmet ugovora o finansijskom lizingu, zakupu, odnosno poslovno-tehničkoj saradnji, a taj podatak je upisan u saobraćajnu dozvolu, odredbe o prekršajnoj odgovornosti vlasnika vozila predviđene ovim zakonom, shodno se primenjuju na lice koje koristi vozilo po navedenim osnovima, a stavom 2. istog člana je propisano: “ukoliko podatak o korišćenju finansijskog lizinga, zakupa, odnosno poslovno-tehničkoj saradnji nije upisan u saobraćajnu dozvolu u za to predviđenim slučajevima u skladu sa odredbama ovog zakona, odgovara fizičko, odnosno pravno lice koje je upisano u saobraćajnu dozvolu kao vlasnik, odnosno kao korisnik vozila.
Iz napred iznetog proizilazi da se korisnikom vozila kod navedenih prekršaja iz člana 331. stav 1. tačka 75. i člana 332. stav 1. tačka 106. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, smatra samo korisnik predviđen članom 316. navedenog Zakona, a ne faktički korisnik vozila, odnosno lice koje je u datoj situaciji upravljalo navedenim vozilom.

Izdvojeno mišljenje, Miroslav Janjetović *

(Prva sednica svih sudija Prekršajnog apelacionog suda, Beograd, 12.05.2017. godine)

PITANJE

Da li se u izreci presude, prvostepene ili drugostepene, (zbog primene blažeg propisa) mogu kombinovati Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima i Zakon o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima, a u postupku koji se vodi protiv pravnog i odgovornog lica zbog kršenja odredbi člana 45. stav 2, člana 243, 244. i 245. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, jer je došlo do promene propisa kojim je predviđen prekršaj, s obzirom da su stupanjem na snagu Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima prestale da važe odredbe člana 45. stav 2, člana 243, 244. i 245. ZOBS-a?

PRAVNO SHVATANJE

U postupku koji se vodi protiv pravnog i odgovornog lica zbog kršenja odredbi člana 45. stav 2, člana 243, 244. i 245. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, u situaciji kada je došlo do promene propisa kojim je predviđen prekršaj, jer su stupanjem na snagu Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima prestale da važe odredbe člana 45. stav 2, člana 243, 244. i 245. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, u izreci prvostepene i drugostepene presude nije moguća kombinacija ova dva propisa, pa je potrebno primenjivati samo jedan i to propis koji je povoljniji po okrivljene. U situaciji kada nije moguće utvrditi koji je zakon povoljniji, treba primeniti zakon koji je važio u vreme izvršenja prekršaja (u ovom slučaju Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima).

O b r a z l o ž e nj e

Odredbama člana 2. Zakona o prekršajima je propisano da je prekršaj protivpravno delo koje je Zakonom ili drugim propisom nadležnog organa određeno kao prekršaj i za koje je propisana prekršajna sankcija što praktično znači da je konkretan prekršaj određen 1.činjeničnim opisom, 2.pravnom kvalifikacijom i 3.prekršajnom sankcijom.
Prekršaji pravnih lica u Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima su tako definisani da dispozicija i sankcija zapravo čine jednu pravnu normu (npr. „kazniće se za prekršaj pravno lice ako postupi suprotno članu 244. stav 1, 2,4. i 5.), tako da nije moguća egzistencija samo kaznene norme, a bez uporišta u dispoziciji.
Slično je normativno definisanje prekršaja pravnih lica i u Zakonu o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima, s tim što je u ovom Zakonu u kaznenim odredbama, pored pozivanja na postupanje suprotno dispoziciji, deliktna radnja konkretizovana.

Izdvojeno zajedničko mišljenje, Ana Đurović, Goran Božić, Zorica Milosavljević, Radmila Šarkić, Ana Milovanović, Zorka Dobrivojević, Katarina Zečar, Maja Vadnjal, Nevenka Pančić, Vesna Adamović, Slavica Spahić, Leonida Popović, Milada Katić, Snežana Milenković, Marija Vuković Stanković, Gordana Ković Marković, Zlatko Škripac i Vesna Vuletić *

Izdvojeno mišljenje, Ljubinka Janićijević, Snežana Milošević i Biljana Gavrilović *

(Druga sednica svih sudija Prekršajnog apelacionog suda, Beograd, 27.05.2016. godine)

Član 330 stav 1 tačka 1 i tačka 8 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima

PITANJE

Da li u situaciji kada lice učini prekršaj iz člana 330 stav 1 tačka 1 i prekršaj iz tačke 8 ovog člana postoji sticaj navedenih prekršaja ili prekršaj iz člana 330 stav 1 tačka 1 navedenog Zakona "konzumira" prekršaj iz tačke 8 istog člana?

PRAVNO SHVATANJE

Lice koje upravlja motornim vozilom bez vozačke dozvole one kategorije kojom upravlja i za vreme trajanja zaštitne mere, odnosno mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom čini samo prekršaj iz člana 330 stav 1 tačka 1 ZOBS-a na putevma.

O b r a z l o ž e nj e

Odredbom člana 178 stav 1 ZOBS-a na putevima predviđeno je da motornim vozilom, odnosno skupom vozila, može samostalno da upravlja vozač koji ispunjava propisane uslove i ima vozačku dozvolu za upravljanje vozilom one kategorije kojim upravlja. Stavom 5 istog člana predviđene su dodatne zabrane vezano za upravljanje vozilom u saobraćaju na putu i to u slučaju da je vozaču odlukom nadležnog organa zabranjeno upravljanje kao i kada je isključen iz saobraćaja.
Okolnost da okrivljeni upravlja vozilom bez vozačke dozvole one kategorije kojom upravlja, bilo zato što je nikada nije stekao ili mu je ista oduzeta iz razloga navedenih u članu 197 ZOBS-a na putevima, isključuje mogućnost da je istom prilikom izvršio prekršaj vezan za nepoštovanje zaštitne mere zabrane upravljanja motornim vozilom izrečene pravnosnažnom presudom prekršajnog suda. Lice koje vozačku dozvolu ne poseduje nije ovlašćeno da upravlja vozilom pa u navedenoj situaciji prekršaj iz člana 330 stav 1 tačka 1 konzumira prekršaj iz člana 330 stav 1 tačka 8 tog zakona jer neispunjenje zakonom propisanih primarnih uslova za upravljanje vozilom ima jaču snagu od zabrane izrečene odlukom nadležnog organa.

Izdvojeno zajedničko mišljenje, Milada Katić, Slavica Spahić, Gordana Gavrilović, Radmila Šarkić, Zorka Dobrivojević, Ana Đurović, Nevenka Pančić, Ana Milovanović, Nevenka Dimitrijević i Katarina Zečar *

Izdvojeno mišljenje, Predrag Dimitrijević *

Izdvojeno mišljenje, Ljiljana Milić *

Izdvojeno mišljenje, Mirjana Marković *

Izdvojeno zajedničko mišljenje, Milanka Dimitrijević, Vera Matejić, Ljubinka Janićijević, Malina Simić Popović, Vesna Paunović, Miroslav Petrović, Snežana Milošević i Biljana Gavrilović *

(Druga sednica svih sudija Prekršajnog apelacionog suda, Beograd, 27.05.2016. godine)

Saopštenje trajanja izrečene zaštitne mere zabrane upravljanja motornim vozilom

PITANJE

Od kada se računa momenat početka trajanja zaštitne mere zabrane upravljanja motornim vozilom?

PRAVNI STAV

Zaštitna mera zabrana upravljanja motornim vozilom počinje da teče od dana kada je od strane ovlašćenog radnika nadležnog organa Ministarstva unutrašnjih poslova lično saopštena vozaču.

O b r a z l o ž e nj e

Članom 202 stav 4 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Službeni glasnik RS" broj 41/09...101/11) je propisano da zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom počinje da teče od dana kada je vozaču saopštena.
Odredbe člana 6 stav 1 Pravilnika o izvršenju zaštitnih mera zabrane upravljanja motornim vozilom (""Službeni glasnik RS" broj 46/10) bliže regulišu ovu materiju te iz napred navedenih odredaba proizilazi da ovlašćeni radnik nadležnog organa Ministarstva unutrašnjih poslova vozaču saopštava vreme trajanja zaštitne mere, pri čemu je sastavni deo ovog Pravilnika pisana forma saopštenja u sastavu kojeg je sadržana i dostavnica sa mestom za potpis primaoca i brojem lične karte kao i organa koji je istu izdao, što ukazuje da se saopštenje lično uručuje vozaču, te u smislu člana 202 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima od trenutka kada okrivljeni lično potpiše navedeno saopštenje, smatra se da je započelo izvršenje predmetne zaštitne mere.
U prilog napred navedenog govori i presuda Vrhovnog kasacionog suda Kzz 1307/2014 od 29.01.2015.godine.
Valja napomenuti da je članom 210 ranije važećeg Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima bilo propisano da se zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom upisuje u vozačku dozvolu, što je podrazumevalo da vozač vozačku dozvolu kao ličnu ispravu donese u nadležni organ Ministarstva unutrašnjih poslova radi upisa zaštitne mere, čime je upis predstavljao i pisano saopštenje vozaču o trajanju izrečene zaštitne mere.
Zbog drugačijih obrazaca vozačkih dozvola i nove regulative propisane članom 202 sada važećeg Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, umesto upisa u vozačku dozvolu, zaštitna mera se saopštava vozaču lično u posebnoj pisanoj formi o čemu je napred bilo više reči.
Da bi lice imalo saznanje da mu zaštitna mera teče i sebe ne bi dovelo u situaciju da učini prekršaj upravljanja motornim vozilom u vreme trajanja zaštitne mere, nužno je da saopštenje primi lično, što je u duhu napred navedenih zakonskih i podzakonskih odredaba, sve u cilju pravne sigurnosti građana.

Izdvojeno zajedničko mišljenje, Mirjana Tukar, Vera Radak i Miroslav Janjetović. *

(Prva sednica svih sudija Prekršajnog apelacionog suda, Beograd, 03.04.2015. godine)

PRAVNO MIŠLJENJE

Korisnikom javnog parkirališta ukoliko vozač vozila nije identifikovan smatra se vlasnik vozila te je u tom slučaju vlasnik odgovoran za prekršaje iz članova 29. i 30. Odluke o javnim parkiralištima grada Šabac.

O b r a z l o ž e nj e

Kaznene odredbe čl. 29. i 30. Odluke o javnim parkiralištima grada Šabac ne prave razliku pojma vozača kao korisnika od pojma vlasnika kao korisnika javnog parkirališta, imajući u vidu termine iz čl. 11. Odluke o javnim parkiralištima gde se korisnikom parkirališta smatra i vozač i vlasnik vozila.
Članovi 11., 17., 19. i 21. pomenute Odluke propisuju pojam obaveze i zabrane korisnika javnog parkirališta, a kako se zahtevi za pokretanje prekršajnih postupaka odnose na korisnika javnog prakirališta, nema razlike u pogledu odgovornosti da li je direktan korisnik – vozač ili posredni korisnik – vlasnik ukoliko vozač nije identifikovan. To što čl. 11. navedene Odluke nema direktnu kaznenu odredbu, ne upućuje na zaključak da vlasnik vozila ne može biti odgovoran, s obzirom da pomenuti član ne propisuje obaveze i zabrane već se bavi objašnjenjem termina “korisnik” i pripisuje odgovornost vlasnika ukoliko vozač nije identifikovan. Odredbe čl. 17., 19. i 21. u sebi sadrže i odredbu čl. 11. i iste su kažnjive. (Treća sednica svih sudija Prekršajnog apelacionog suda, Beograd, 18.07.2014. godine)


PITANJE

Da li je za povredu odredaba člana 112. stav 1. tačka 2. odnosno za postojanje prekršaja iz člana 331. stav 1. tačka 33. Zakona o bezbednosti saobaćaja na putevima potrebna kumulacija premašenog osovinskog opterećenja propisanog tehničkim normativima za vozila i najveće dozvoljene ukupne mase za više od 5%, ili je dovoljna jedna od navedenih protivpravnosti?

PRAVNI STAV

Za postojanje prekršaja iz člana 331. stav 1. tačka 33. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima je potrebna kumulacija premašenog osovinskog opterećenja propisanog tehničkim normativima za vozila i najveće dozvoljene ukupne mase za više od 5%.

O b r a z l o ž e nj e

Članom 112. stav 1. tačka 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima je propisano da u saobraćaju na putu vozilo ne sme da se optereti preko osovinskog opterećenja propisanog tehničkim normativima za vozila i najveće dozvoljene ukupne mase. Članom 331. stav 1. tačka 33. navedenog Zakona je propisano da će se novčanom kaznom u iznosu od 15.000,00 – 30.000,00 dinara ili kaznom zatvora u trajanju do 30 dana kazniti lice koje postupi suprotno odredbama člana 112. stav 1. tačka 2. kada je premašeno osovinsko opterećenje propisano tehničkim normativima za vozila i najveća dozvoljena ukupna masa za više od 5 %. Osovinsko opterećenje je deo ukupne mase vozila u horizontalnom položaju kojom njegova osovina opterećuje kolovoz u stanju mirovanja vozila (član 7. stav 1. tačka 64. Zakona o bezbednosti saobaćaja na putevima). Najveća dozvoljena ukupna masa je najveća masa opterećenog vozila koju je nadležni organ propisao kao najveću dozvoljenu (član 7. stav 1. tačka 61. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima). Ukupna masa vozila je masa vozila i masa kojom je vozilo opterećeno (lica i teret - član 7. stav 1. tačka 60. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima). Sa napred izloženog proizilazi da je osovinsko opterećenje kao deo ukupne mase vozila istovremeno i deo najveće dozvoljene ukupne mase. S obzirom na izloženo, međusobnu povezanost navedenih protivpravnosti jasne odredbe člana 331. stav 1. tačka 33. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, proizilazi da je za postojanje predmetnog prekršaja potrebna kumulacija premašenog osovinskog opterećenja propisanog tehničkim normativima za vozila i najveće dozvoljene ukupne mase za više od 5 %. Ovakav zaključak proizilazi iz jezičkog tumačenja koje je vezano za jezički tekst i norme koje se tumače po prvilima jezika i interpunkcijskih znakova (u pomenutoj normi su navedene dve protivpravnosti povezane veznikom “i” ne veznikom “ili”).

Izdvojeno zajedničko mišljenje, Vukajlović Milorad, Jovan Rajić, Anđelka Korać Felbab, Snežana Govedarica, Zlatko Škripac i Mirjana Tukar *

(Deveta sednica svih sudija Višeg prekršajnog suda, Beograd, 29.11.2013. godine)

PITANJE

Da li se odredbe člana 348. stav 2. tačka 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, kojim je produžena primena člana 147. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima (""Službeni glasnik SRS", br. 53/82... "Službeni glasnik RS", br. 28/91 ....25/97) do donošenja podzakonskih akata, odnose na primenu člana 264. i kaznene odredbe člana 332. stav 1. tačka 99. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji se primenjuje od 11.12.2009. godine (odgovara fizičko lice).

PRAVNI STAV

Kako je odredbom člana 264. stava 6. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, propisano da u saobraćaju na putu ne sme učestvovati vozilo iz stava 5. ovog člana, dok se na redovnom šestomesečnom pregledu, u roku iz stava 4. ovog člana, ne utvrdi da je tehnički ispravno, a čija primena nije odložena članom 353. sadašnjeg Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, i da se prema članu 347. navedenog Zakona, propisi doneti na osnovu Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, ("Službeni glasnik SRS", br. 53/82... "Službeni glasnik RS", br. 28/91 ....25/97) primenjuju do donošenja novih podzakonskih propisa, ukoliko nisu u suprotnosti sa odredbama ovog Zakona, to se odredbe člana 348. stava 2. tačke 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ne odnose na primenu člana 264. i kaznene odredbe člana 332. stava 1. tačke 99. sadašnjeg Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, kada je u pitanju odgovornost fizičkih lica.

O b r a z l o ž e nj e

Odredbom člana 353. sadašnjeg Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima nije odložena primena člana 264. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koji u stavu 5. tačka od 1. do 8. propisuje koja se vozila moraju podvrgnuti šestomesečnom pregledu, čime je proširen krug vozila koja podležu redovnom šestomesečnom pregledu u odnosu na odredbe člana 147. starog Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, za čiju povredu kaznene odbrane postoje samo za pravna i odgovorna lica u pravnom licu i za preduzetnike, te stoga nema produžene važnosti navedene materijalne odbredbe na fizička lica koja istom nisu ni obuhvaćena, kao ni kaznenom odredbom.
Imajući u vidu navedeno, odredbe člana 348. stav 2. tačke 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima se ne odnose na primenu člana 264. i kaznene odredbe člana 332. stav 1. tačke 99. sadašnjeg Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, jer za primenu istog nije smetnja to što nije donet bliži propis o tehničkom pregledu vozila, obzirom da prema članu 347. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji se primenjuje od 11.12.2009. godine, propisi doneti na osnovu Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Službeni glasnik SRS", br. 53/82... "Službeni glasnik RS", br. 28/91 ....25/97) se primenjuju do donošenja novih podzakonskih propisa ukoliko nisu u suprotnosti sa odredbama ovog Zakona.
Nije sporno da je članom 147. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Službeni glasnik SRS", br. 53/82... "Službeni glasnik RS", br. 28/91 ....25/97) propisano da se redovni tehnički pregledi vozila vrše jednom godišnje, a vozila na motorni pogon i priključna vozila kojima se vrši javni prevoz ili prevoz opasnih materija i vozila na kojima se vrši obučavanje kandidata za vozače, svakih šest meseci, i da se isti primenjuje do donošenja podzakonskog akta iz člana 341. sadašnjeg Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji podzakonski akt još uvek nije donet.
Ali ne možemo zbog toga isključiti primenu odredbe člana 264. stav 6. sadašnjeg Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koja se kao i ceo Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, osim odredbe člana 273., primenjuje po isteku 6 meseci od dana stupanja na snagu ovog Zakona, dakle od 11.12.2009. godine, jer za primenu istog nije smetnja to što nije na osnovu člana 341. stav 1. tačke 17. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, donet bliži propis o tehničkom pregledu vozila na osnovu člana 254. ovog Zakona, imajući pritom u vidu pomenutu odredbu člana 347. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.
Kako propisi doneti na osnovu "starog" Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima nisu u suprotnosti sa odredebama "novog" Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, to nema smetnje da se tehnički pregledi obavljaju po postojećem Pravilniku o vršenju tehničkih pregleda vozila, pa i tehnički pregledi vozila koja su obuhvaćena članom 264. novog Zakona, te stoga treba primenjivati odredbu člana 264. i kaznenu odredbu člana 332. stav 1. tačke 99. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima u odnosu na fizička lica.

Izdvojena zajednička mišljenja, Ljiljana Milić, Dragica Milenković, Svetlana Stanković, Dragana Milikić, Slađana Krstić, Mirjana Marković, Tatjana Dinulović, Bojana Vučić, Mirjana Tukar, Nada Gostojić, Gabriela Anau, Snežana Govedarica, Zlatko Škripac, Anđelka Korać Felbab, Vera Radak, Milena Popović, Jovan Rajić, Mirjana Đurić, Miroslav Janjetović, Snežana Milenković i Nevenka Pančić *

Izdvojeno mišljenje, Vera Milikić *

(Peta sednica svih sudija Višeg prekršajnog suda, Beograd, 01.07.2013. godine)

PITANJE

Da li vozač čini prekršaj iz člana 331. tačka 80. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ukoliko istog dana naknadno nakon kontrole vozilo bude upisano u jedinstveni registar vozila sa datumom kontrole?

PRAVNI STAV

Vozač čini prekršaj iz člana 331. tačka 80. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima kada se datum upisa u jedinstveni registar vozila podudara sa datumom izvršene kontrole, ukoliko je upis usledio nakon kontrole u saobraćaju.

O b r a z l o ž e nj e

Odredbom člana 268. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima je propisano da u saobraćaju na putu mogu učestvovati samo vozila za koja je izdata saobraćajna dozvola, registracione tablice, registraciona nalepnica, (vozilo koje je upisano u jedinstveni registar vozila).
Postupajući suprotno ovoj odredbi vozač čini prekršaj iz člana 331. tačka 80. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.
U toku prekršajnog postupka mora se utvrditi vreme kada je vozilo upisano u jedinstveni registar vozila i ukoliko je upisano posle obavljene kontrole vozač čini navedeni prekršaj.
Za činjenje ovog prekršaja bitno je da li je u trenutku kada vozač upravlja vozilom u saobraćaju na putu vozilo upisano u jedinstveni registar vozila.
Naknadno upisano vozilo u jedinstveni registar vozila posle izvršene kontrole vozila u saobraćaju, ne oslobađa vozača od krivice.

Izdvojeno mišljenje, Biljana Gavrilović *

(Peta sednica svih sudija Višeg prekršajnog suda, Beograd, 01.07.2013. godine)

PITANJE

Pošto je u članu 9. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Službeni glasnik RS" br.101/2011) stav 5. člana 268. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, postao stav 6., da li je radnja ukoliko vozilo u saobraćaju na putu nema propisane registarske tablice i dalje propisana kao prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 81. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima?

PRAVNI STAV

Činjenica da je raniji stav 5. člana 268. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima postao stav 6. ne znači da radnja ukoliko vozilo učestvuje u saobraćaju na putu bez registarskih tablica nije propisana kao prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 81. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, jer ova kaznena odredba koja je i dalje na snazi sadrži u sebi i tekstualni deo "ukoliko nema propisane registarske tablice".

O b r a z l o ž e nj e

U članu 268. stav 5. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima "Službeni glasnik RS" broj 41/09 je propisano "na vozilu u saobraćaju na putu propisane registarske tablice i registarska nalepnica moraju biti postavljene na propisan način".
Kaznena odredba za postupanje protivno ovoj materijalnoj odredbi je propisana članom 331. stav 1. tačka 81. Zakona i glasi "člana 268. stav 5., ukolko nema propisane registarske tablice".
Ukoliko je zaštitni objekt Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima pored ostalog bezbednost ljudi i imovine, te kako kaznena odredba člana 331. stav 1. tačka 81. pomenutog Zakona nije menjana u tekstualnom delu koji je dovoljan za određivanje prekršaja to se i ciljnim i jezičkim tumačenjem dolazi do zaključka da vozilo u saobraćaju na putu mora imati propisane registarske tablice, odnosno da je protivno postupanje propisano kao prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 81. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Izdvojeno zajedničko mišljenje, Mirjana Tukar, Nada Gostojić, Gabriela Anau, Snežana Govedarica, Zlatko Škripac, Anđelka Korać Felbab, Vera Radak, Milena Popović, Jovan Rajić, Mirjana Đurić i Miroslav Janjetović *

(Peta sednica svih sudija Višeg prekršajnog suda, Beograd, 01.07.2013. godine)

PITANJE

Kada se smatra da je vozač identifikovan u smislu člana 320. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima a u vezi prekršaja iz člana 332. stav 1. tačka 106. tog Zakona?

PRAVNO MIŠLJENJE

Obaveza vlasnika vozila je da pruži podatke MUP-u o identitetu lica kome je dao vozilo na upravljanje i da učini izvesnim identitet tog lica, odnosno MUP-u pruži lako proverljive podatke na osnovu kojih je identitet vozača utvrdiv, a da je obaveza MUP-a da identifikuje lice koje je upravljalo vozilom i učinilo prekršaj.

O b r a z l o ž e nj e

Članom 320. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima predviđena je odgovornost vlasnika vozila odnosno korisnika vozila da je omogućio da se sa njegovim vozilom učini prekršaj koji je otkriven uređajima za utvrđivanje prekršaja ili neposrednim opažanjem policijskih službenika, kada vozač vozila nije identifikovan, a što za cilj ima da vlasnik vozila vodi računa da se sa njegovim vozilom ne čine prekršaji u saobraćaju čak i kada on ne upravlja vozilom. Obaveza vlasnika vozila je da na zahtev MUP-a istom da podatke o licu kojem je dao vozilo na upravljanje a kojim vozilom je učinjen prekršaj koji je dokumentovan ili uočen u smislu člana 320. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i to davanjem tačnih i proverljivih podataka (lični podaci tog lica sa tačnom adresom). Podnosilac zahteva prilikom podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka za prekršaj iz člana 332. stav 1. tačka 106. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, dužan je da uz zahtev za pokretanje prekršajnog postupka dostavi dokaz da je pokušao na osnovu podataka dobijenih od vlasnika vozila da utvrdi identitet lica kojeg je vlasnik vozila naznačio da je tog dana upravljao njegovim vozilom i učinio prekršaj, te da usled davanja lažnih ili netačnih podataka identifikaciju lica nije mogao da izvrši. (Peta sednica svih sudija Višeg prekršajnog suda, Beograd, 01.07.2013. godine)

PITANJE

Da li se prilikom donošenja presude za prekršaj iz člana 330. stav 1. tačka 1. Zakona o bezbedenosti saobraćaja na putevima, pri odlučivanju za izricanje kaznenih poena gleda uslov u vreme izvršenja prekršaja ili u vreme donošenja presude?

PRAVNI STAV

Učiniocu prekršaja za koji su propisani kazneni poeni, isti se mogu izreći ako okrivljeni ima izdatu vozačku dozvolu. Ukoliko je učinio prekršaj iz člana 330. stav 1. tačka 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima a u međuvremenu stekao vozačku dozvolu, kazneni poeni se neće izreći, jer u vreme činjenja prekršaja nisu postojali uslovi za izricanje istih.

O b r a z l o ž e nj e

Licu koje je učinilo prekršaj iz člana 330. stav 1. tačka 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima se ne mogu izreći kazneni poeni jer nema izdatu vozačku dozvolu (član 34. stav 4. Zakona o prekršajima i član 323. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima).
Ukoliko bi se licu koje je posle učinjenog prekršaja steklo vozačku dozvolu izrekli kazneni poeni, isto bi bilo u neravnopravnom položaju u odnosu na lice koje je učinilo isti prekršaj a nije položilo vozački ispit te stoga njemu kazneni poeni ne mogu biti izrečeni.
Obzirom da u vreme činjenja prekršaja nisu postojali uslovi za izricanje kaznenih poena, u cilju ravnopravnosti učinioca istog prekršaja, predlog stava je da se kazneni poeni u ovom slučaju ne izriču. (Druga sednica svih sudija Višeg prekršajnog suda, Beograd, 05.07.2012. godine)

PRAVNO MIŠLJENJE

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i prvostepena presuda bi trebalo da sadrže u činjeničnom opisu konkretnu tehničku neispravnost koja je utvrđena na vozilu. Kada prvostepeni sud primi zahtev trebalo bi da zatraži dopunu zahteva ukoliko isti ne sadrži u činjeničnom opisu konkretnu tehničku neispravnost, a ukoliko je prekršajni postupak započeo tada bi trebalo pozvati predstavnika podnosioca zahteva da zahtev precizira. (Druga sednica svih sudija Višeg prekršajnog suda, Beograd, 07.07.2011. godine)

PITANJE

U slučaju kada vozač bicikla učini prekršaj iz oblasti Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima za koji je kaznenim odredbama obavezno izricanje zaštitne mere „zabrana upravljanja motornim vozilom“ i kaznenih poena, da li se i vozaču bicikla izriču ove sankcije?

PRAVNI STAV

Vozaču bicikla se ne izriče zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom, niti kazneni poeni.
Bicikl nije motorno vozilo, u smislu člana 7. stav 1. tačka 33. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Tačkom 32. navedenog člana je regulisan pojam bicikla, dok je članom 7 stav 1. tačka 68. regulisan pojam vozača.
Kazneni poeni se prema odredbama člana 323. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima izriču samo licu kome je izdata vozačka dozvola u Republici Srbiji, dok se vozačka dozvola izdaje samo za upravljanje motornim vozilima odnosno skupovima vozila (član 195. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima). (Prva sednica svih sudija Višeg prekršajnog suda, Beograd, 25.03.2011. godine)

PITANJE

Da li u korist okrivljenog, kada su u pitanju granični slučajevi, treba primenjivati dozvoljenu toleranciju radara i alkometra-odnosno mogućnost dozvoljene greške pri merenju?

PRAVNI STAV

Viši prekršajni sud je mišljenja da vrednost dobijena merilom koje je korišćeno u skladu sa propisanim metrološkim uslovima i koji je na propisan način overeno, predstavlja konačnu vrednost a da je propisana granica dozvoljene greške samo podatak o tome kolika je greška moguća kod tog tipa merila što ne znači da ta greška zaista i postoji u svakom konkretnom slučaju. (Prva sednica svih sudija Višeg prekršajnog suda, Beograd, 25.03.2011. godine)

PITANJE

Odredbom člana 226. stav 1. tačka 36. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima je propisano da će se za prekršaj kazniti vozač ili vozač instruktor koji odbija da se podvrgne ispitivanju pomoću odgovarajućih sredstava i aparata ili stručnom pregledu radi proveravanja da li ima alkohola u organizmu ili da li pokazuje znake alkoholne poremećenosti odnosno da li se nalazi pod dejstvom opojnih droga ili lekova na kojima je označeno da se ne smeju upotrebljavati pre i za vreme vožnje. Da li je okrivljeni učinio prekršaj iz člana 226. stav 1. tačka 36. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima ukolio je nepravilno pristupio kontroli putem alkometra odnosno nije duvao u alkometar na način na koji je upućen od strane ovlašćenog službenog lica iz kojeg razloga alkometar nije pokazao prisustvo alkohola u organizmu okrivljenog?

PRAVNI STAV

Nepravilnim korišćenjem alkometra prilikom ispitivanja radi proveravanja da li ima alkohola u organizmu okrivljeni čini prekršaj iz člana 226. stav 1. tačka 36. Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima.

O b r a z l o ž e nj e

Odredbom člana 209. u stavu 1. istog Zakona je propisano da ovlašćeno lice može vozača ili vozača instruktora da podvrgne ispitivanju pomoću odgovarajućih sredstava i aparata (alkometar i dr.) ili da ga odvede na stručni pregled radi proveravanja da li ima alkohola u organizmu ili da li pokazuje znake alkoholne poremećenosti odnosno da li se nalazi pod dejstvom opojnih droga ili lekova na kojima je označeno da se ne smeju upotrebljavati pre i za vreme vožnje dok je stavom 2. istog člana propisano da je vozač ili vozač instruktor iz stava 1. ovog člana dužan da se podvrgne ispitivanju odnosno stručnom pregledu na koji je upućen. Ukoliko se ovlašćeno službeno lice opredelilo da vozača podvrgne ispitivanju pomoću alkometra, vozač je dužan da se podvrgne takvom ispitivanju i isto sprovede na propisan način. (Treća sednica svih sudija Višeg prekršajnog suda, Kragujevac, 18.05.2010. godine)