Правни ставови по областима, привреда


Закон о шумама (члан 113 став 1 у вези члана 112 став 1 тачка 28)

ПИТАЊЕ

На која физичка лица се односи казнена одредба члана 113 став 1 у вези члана 112 став 1 тачка 28 Закона о шумама ?

ПРАВНИ СТАВ

Казнена одредба члана 113 став 1 у вези члана 112 став 1 тачка 28 Закона о шумама ("Службени гласник РС" број 30/2010) се односи на физичко лице – стручно лице које има лиценцу за обављање стручних послова у газдовању шумама и које обавља дознаку (одабирање, обележавање и евидентирање стабала за сечу) па се под ову казнену одредбу не може подвести физичко лице које врши сечу стабала без претходне дознаке, јер термин “сеча стабала” из члана 57 став 1 Закона о шумама није обухваћен овом казненом одредбом.

О б р а з л о ж е њ е

Члан 112 став 1 тачка 28 Закона о шумама прописује новчану казну за правно лице ако "врши одабирање, обележавање и евидентирање стабала за сечу супротно одредбама члана 57 овог Закона."
Члан 57 став 1 Закона о шумама прописује да сеча стабала може да се врши само после извршеног одабирања, обележавања и евидентирања стабала за сечу (у даљем тексту: дознака).
Чланом 58 став 1 Закона о шумама је прописано да дознаку врши стручно лице које има лиценцу за обављање стручних послова у газдовању шумама (у даљем тексту: стручно лице).
Чланом 113 став 1 у вези члана 112 став 1 тачка 28 Закона о шумама је прописана новчана казна за физичко лице ако чини радњу из члана 112 став 1 тачка 28 овог Закона.
Имајући у виду напред наведене одредбе произилази да се казнена одредба члана 113 став 1 у вези члана 112 став 1 тачка 28 Закона о шумама односи на физичко лице – стручно лице које има лиценцу за обављање стручних послова у газдовању шумама и које обавља дознаку (одабирање, обележавање и евидентирање стабала за сечу) и под ову казнену одредбу се стога не може подвести физичко лице које врши сечу стабала без претходне дознаке, с обзиром да термин "сеча стабала" из члана 57 став 1 Закона о шумама није обухваћен овом казненом одредбом.
Пропустом законодавца је дошло до ситуације да чињенични опис из захтева за покретање прекршајног поступка у којем се физичком лицу ставља на терет сеча недозначених стабала, нема казнену одредбу у Закону о шумама. Прописано је кажњавање физичког лица али за чисту сечу – чланом 113 став 1 у вези члана 111 став 1 тачка 2 Закона о шумама.

Издвојено заједничко мишљење, Драгица Бараћ, Миланка Димитријевић, Љубинка Јанићијевић, Љиљана Никитовић, Малина Симић Поповић, Мирјана Јевтић, Биљана Гавриловић, Вера Миликић, Весна Пауновић, Вера Матеић, Наташа Деспотовић, Мирјана Мићић, Весна Адамовић, Леонида Поповић, Ана Ђуровић, Невенка Панчић, Невенка Димитријевић и Мирослав Петровић

(Прва седница свих судија Прекршајног апелационог суда, Београд, 03.04.2015. године)

ПРАВНИ СТАВ

Регулаторна агенција за електронске комуникације и поштанске услуге није овлашћени орган за подношење захтева за покретање прекршајног поступка за прекршаје прописане Законом о електронским комуникацијама.

О б р а з л о ж е њ е

Чланом 179. Став 1. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'' бр. 65/2013) је прописано да захтев за покретање прекршајног поступка подносе овлашћени органи или оштећени, а ставом 2 истог члана прописано да су овлашћени органи: органи управе, овлашћени инспектори, јавни тужилац и други органи и организације који врше јавна овлашћења у чију надлежност спада непосредно извршење или надзор над извршењем прописа у којима су предвиђени прекршаји.
Чланом 7 Закона о електронским комуникацијама (''Службени гласник РС'' бр.44/10) је прописан правни положај Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштанске услуге, из којих одредаба не произилази да је надлежност ове агенције непосредно извршење нити надзор над извршењем прописа.
Чланом 131 наведеног Закона су прописана овлашћења Агенције из којих такође не произилази и јавно овлашћење у чију надлежност спада непосредно извршење нити надзор над извршењем прописа. Овим чланом су набројана овлашћења а ставом 6 прописано да када Агенција утврди да оператор није отклонио утврђене неправилности у остављеном року, подноси пријаву инспекцији Министарства.
Из напред наведеног произилази да Агенција пријавом може иницирати подношење захтева за покретање прекршајног поступка код инспекције Министарства при чему је чланом 132 Закона о електронским комуникацијама прописано да инспекцијски надзор над применог овог Закона обавља Министарство преко инспектора електронских комуникација.
Када надзор над применом овог Закона врши искључиво инспекција Министарства, то је иста као државни орган и овлашћена да поднесе захтев за покретање прекршајног поступка (сходно оквирној норми из члана 179 став 2 Закона о прекршајима).
Везано за овлашћења Агенције у поступку контроле према Правилнику о параметрима квалитета јавно доступних електронских комуникационих услуга и спровођењу контроле обављања делатности електронских комуникација (''Службени гласник РС'' број 73/2011 и 3/2014) ваља указати да је чланом 23 став 2 Правилника прописано да ако Агенција утврди да оператор није отклонио утврђене неправилности у остављеном року, подноси пријаву инспекцији Министарства надлежног за област електронских комуникација (што је истоветна одредба са чланом 131 став 6 Закона о електронским комуникацијама).
У члану 23 став 3 поменутог Правилника је прописано да уколико се оператор не изјасни о утврђеним неправилностима у прописаном року Агенција подноси захтев за покретање прекршајног поступка у складу са Законом.
Међутим, како се прекршаји сходно одредбама члана 4 Закона о прекршајима не могу прописивати правилником, већ се прописују законом, уредбом, одлуком Скупштине Аутономне Покрајине, одлуком општина, градова и одлуком Скупштине града Београда, то произилази да се правилником не може ни дати овлашћење за подношење захтева за покретање прекршајног поступка.

Издвојено заједничко мишљење, Горан Божић, Леонида Поповић, Славица Спахић, Радмила Шаркић, Златко Шкрипац и Вера Радак

(Шеста седница свих судија Прекршајног апелационог суда, Београд, 12.11.2014. године)

ПИТАЊЕ

Која физичка лица одговарају за прекршај из члана 193. став 2. тачка 2. Закона о енергетици?

ПРАВНИ СТАВ

За прекршај из члана 193. став 2. тачка 2. Закона о енергетици одговара физичко лице које поступи супротно члану 152. овог Закона, односно купац електричне енергије у смислу појма из члана 2. став 1. тачка 28. овог Закона, а како је појам купца шири у односу на појмове крајњи купац, корисник, чланови домаћинства, то одредбе члана 152. Закона о енергетици треба посматрати шире све у склопу наведених општих појмова из члана 2. овог Закона.

О б р а з л о ж е њ е

Члан 152. Закона о енергетици прописује обавезу купца да омогући овлашћеном службеном лицу приступ мерним уређајима... Имајући у виду опште појмове купца, крајњег купца, корисника, домаћинства и др. из члана 2. овог Закона, а како је казненом одредбом проширен круг лица појмом “физичко лице” произилази да би свако физичко лице које користи електричну енергију у контролисаном објекту, без обзира да ли је власник бројила, било одговорно за предметни прекршај. (Друга седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 05.07.2012. године)