Правни ставови/схватања и мишљења по областима, прекршајни поступак


ПРАВНО МИШЉЕЊЕ

У предметима у којима првостепени суд није донео решење о покретању прекршајног поступка или исто не садржи све податке предвиђене чланом 185. Закона о прекршајима, а у међувремену је наступила застарелост за покретање прекршајног поступка, учињена је повреда материјалног права на штету окривљеног из члана 265. став 1. тачка 3. Закона о прекршајима.

О б р а з л о ж е њ е

Уколико првостепени суд није донео решење о покретању поступка (исто се не налази у списима предмета), услед чега је наступила застарелост права на покретање поступка, даљим вођењем поступка првостепени суд чини повреду материјалног права из члана 265. став 1. тачка 3 ЗОП-а на штету окривљеног. Са овом ситуацијом изједначава се и случај када се у списима предмета налази решење о покретању поступка које није попуњено, односно које не садржи све елементе прописане чланом 185. Закона о прекршајима. Тада се сматра да решења нема, па ако је наступила застарелост права на покретање поступка, а првостепени суд ипак поступак води, он такође чини повреду материјалног права из члана 265. став 1. тачка 3. ЗОП-а. Наиме, одредбом члана 185. став 1. Закона о прекршајима је прописано да ако суд не одбаци захтев за покретање прекршајног поступка донеће решење о покретању прекршајног поступка, а у ставу 2. да решење из става 1. овог члана садржи означење лица против кога се покреће прекршајни поступак и правну квалификацију прекршаја, па како се према одредби става 4. истог члана Закона о прекршајима поступак води само у погледу оног прекршаја и против оног окривљеног на које се односи решење о покретању прекршајног поступка, доношењем првостепене пресуде без претходно донетог решења које садржи све елементе предвиђене чланом 185. став 2. Закона о прекршајима првостепени суд чини повреду материјалног права на штету окривљеног предвиђену чланом 265. став 1. тачка 3. Закона о прекршајима на коју Прекршајни апелациони суд пази по службеној дужности. (Прва седница свих судија Прекршајног апелационог суда, Београд, 12.05.2017. године)


ПИТАЊЕ

Да ли у изреци првостепеног решења донетог на основу члана 175. ставови 2. и 3. Закона о прекршајима, треба навести да је прекршајни налог коначан и извршан, и који је датум коначности и извршности прекршајног налога?

ПРАВНО СХВАТАЊЕ

У изреци решења донетог на основу члана 175. ставови 2. и 3. Закона о прекршајима неопходно је навести датум коначности и извршности прекршајног налога, а то је дан када учинилац прекршаја више нема право да поднесе захтев за судско одлучивање (протек рока од осам дана од дана уручења прекршајног налога учиниоцу прекршаја, овде окривљеном).

О б р а з л о ж е њ е

Чланом 175. који носи наслов "Одустанак окривљеног од захтева за судско одлучивање" је прописано да окривљени који је поднео захтев за судско одлучивање може од тог захтева одустати најкасније на првом рочишту, да ће се сматрати да је од захтева одустао ако, иако уредно позван, не приступи првом рочишту нити свој изостанак оправда. Одустајање окривљеног од поднетог захтева се на овај начин изједначава са ситуациом када захтев за судско одлучивање уопште није ни поднет, због чега се као датум коначности и извршности прекршајног налога узима дан када је учинилац прекршаја изгубио право да поднесе захтев за судско одлучивање (најчешће девети дан од дана уручења прекршајног налога учиниоцу прекршаја).
Како од дана коначности и извршности прекршајног налога почињу да теку рокови застарелости извршења прекршајног налога, то је неопходно да изрека првостепеног решења садржи овај датум, у противном би иста била неразумљива. (Четврта седница свих судија Прекршајног апелационог суда, Београд, 30.11.2016. године)

ПИТАЊЕ

Који суд је месно надлежан у случају када се из чињеничног описа садржаног у поднетом захтеву за покретање прекршајног поступка се не може утврдити место извршења прекршаја (нпр.у ком месту се није придржавао одредаба о коришћењу дневног или неког другог одмора у току вожње за одређене дане)?

ПРАВНО СХВАТАЊЕ

Када није познато место извршења прекршаја, прекршајни суд који је примио захтев за покретање прекршајног поступка, чим примети да није стварно и месно надлежан, у било којој фази поступка предмет уступа прекршајном суду у месту пребивалишта односно седишта окривљеног лица, као месно надлежном суду, сходно члану 104 став 1 Закона о прекршајима (супсидијарна месна надлежност).

О б р а з л о ж е њ е

Одредбом члана 104 став 1 Закона о прекршајима је прописано да ако није познато место извршења прекршаја, месно је надлежан суд на чијем подручју окривљени има пребивалиште или боравиште, односно седиште окривљеног правног лица уколико се важност прописа којим је прекршај одређен простире и на подручју на коме се налази његово пребивалиште или боравиште, односно седиште окривљеног правног лица.
Одредбом члана 110 став 1 Закона о прекршајима је прописано да је суд дужан да по службеној дужности пази да ли решавање предмета спада у судску надлежност и на своју стварну и месну надлежност и чим примети да није надлежан, решењем се оглашава ненадлежним и без одлагања доставља предмет надлежном суду или другом надлежном органу.
Сходно напред цитираним законским прописима, суд би требало да поступа искључиво по закону, без обзира да ли је прекршајни поступак покренут или не, као и без обзира на то да ли је суд изводио било коју процесну радњу или не. Прекршајни суд који је примио предмет у рад чим примети да није надлежан, решењем ће се огласити ненадлежним и без одлагања доставити предмет надлежном суду или другом надлежном органу.

Издвојено заједничко мишљење, Милена Поповић, Снежана Говедарица, Вера Радак, Златко Шкрипац, Мирјана Ђурић, Анђелка Кораћ Фелбаб, Нада Гостојић, Драга Шошкић, Мирјана Тукар, Милорад Вукајловић, Радмила Шаркић, Марија Вуковић Станковић, Невенка Димитријевић, Снежана Миленковић и Леонида Поповић.

(Друга седница свих судија Прекршајног апелационог суда, Београд, 27.05.2016. године)

Поступање са привремено одузетим предметима код обуставе услед застарелости поступка

ПИТАЊЕ

Како поступити по жалби изјављеној на решење о обустави прекршајног поступка услед наступања апсолутне застарелости, којим решењем није одлучено о привремено одузетим предметима?

ПРАВНИ СТАВ

Када је решењем прекршајног суда поступак обустављен услед наступања апсолутне застарелости, а истим решењем није одлучено о привремено одузетим предметима, по изјављеној жалби ће се решење о обустави услед застарелости потврдити а у ставу 2 другостепене одлуке ће се прекршајни суд обавезати да посебним решењем одлучи о привремено одузетим предметима.

О б р а з л о ж е њ е

После наступања апсолутне застарелости, а правилном применом одредаба прекршајног материјалног права (члан 235 став 1 тачка 3 "старог" Закона о прекршајима односно члан 265 став 1 тачка 3 "новог" Закона о прекршајима), нема даљег вођења прекршајног поступка већ се поступак против окривљеног за предметни прекршај мора обуставити.
Уколико је првостепени суд обуставио поступак због наступања апсолутне застарелости а истим решењем није одлучио о привремено одузетим предметима, чиме није одлучио по захтеву у целости, што представља апсолутно битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 234 став 1 тачка 10 "старог" Закона о прекршајима односно члана 264 став 1 тачка 9 "новог" Закона о прекршајима, нема могућности укидања решења, о чему говори и одлука Врховног касационог суда КЗЗ Пр.8/2015 од 02.04.2015.године.
Стога ће се по изјављеној жалби на решење о обустави прекршајног поступка због апсолутне застарелости а којим решењем није одлучено о привремено одузетим предметима, решење потврдити а у ставу 2 изреке другостепене одлуке обавезати да прекршајни суд посебним решењем одлучи о привремено одузетом предмету, с обзиром да је доношење посебног решења у надлежности првостепеног суда на које решење окривљени има право жалбе.

Издвојено мишљење, Ана Ђуровић

(Друга седница свих судија Прекршајног апелационог суда, Београд, 30.04.2015. године)

Споразум о признању прекршаја

ПИТАЊЕ

Да ли споразум о признању прекршаја мора да садржи споразум о свим прекршајним санкцијама прописаним за прекршај који је предмет споразума?

ПРАВНИ СТАВ

(НАПОМЕНА: Стављен ван снаге на Другој седници свих судија Прекршајног апелационог суда одржаној дана 27.05.2016. године)

Када је за прекршај који је предмет споразума о признању прекршаја кумулативно приписано више прекршајних санкција, споразум мора да садржи споразум о свим прописаним санкцијама које морају бити изречене за конкретни прекршај, те закључен споразум који није у складу са одредбом члана 234 став 1 тачка 3 Закона о прекршајима, суд ће решењем одбити у складу са овлашћењима из члана 236 став 2 овог Закона.

О б р а з л о ж е њ е

Садржај споразума о признању прекршаја је прописан одредбама члана 234 став 1 тачка 1-7 Закона о прекршајима те поред осталог у тачки 3 је прописано да садржи споразум о врсти и висини казне, односно о другим прекршајним санкцијама које ће окривљеном бити изречене.
Када је за прекршај који је предмет споразума кумулативно прописано више прекршајних санкција као законом обавезних онда споразум мора да садржи сем споразума о врсти и висини казне и споразум о другим прописаним санкцијама (заштитној мери, казненим поенима и др.).
Чланом 234 став 2 Закона о прекршајима је прописано ограничење само код казне која по правилу не може бити испод законског минимума за прекршај који се окривљеном ставља на терет.
Ова одредба не говори о ограничењу за друге врсте санкција из чега само привидно произилази закључак да би споразум могао бити закључен уз изостављање неких других прекршајних санкција.
Но, ако се имају у виду одредбе члана 234 став 1 тачка 3 Закона о прекршајима, аналогно следи закључак да ограничење при изрицању казне важи и за друге врсте прекршајних санкција прописаних за конкретни прекршај као законом обавезних.
На овакав закључак упућују остале одредбе Закона о прекршајима, са којима одредбе главе XXVI које прописују споразум о признању прекршаја, морају бити у сагласности, при чему ове одредбе не прописују могућност споразумевања странака о неизрицању неке прекршајне санкције законом прописане као обавезне за предметни прекршај нити одредбе главе XXVI Закона о прекршајима могу искључивати материјалне и казнене одредбе посебних закона којима су прописани прекршаји.
У конкретном случају, ако је за прекршај прописана новчана казна у распону, заштитна мера у одређеном трајању и одређени број казнених поена, споразум мора да садржи како споразум о казни тако и о заштитној мери и казненим поенима, јер ако члан 234 став 2 Закона о прекршајима ограничава изрицање казне до законског минимума казне прописане за прекршај који је предмет споразума (иако би постојала могућност ублажавања из члана 43 Закона о прекршајима до општег законског минимума) онда се не може говорити о могућности не изрицања других прекршајних санкција нити њиховом ублажавању јер одредбе Закона о прекршајима не прописују могућност ублажавања ни заштитне мере ни казнених поена.
Поводом споразума о признању прекршаја је и Врховни касациони суд заузео правни став на седници Кривичног одељења 20.10.2014.године, те је предлог овог става у сагласности са истим.
Код питања какав је циљ споразума о признању прекршаја, извлачи се закључак да је исти у интересу подносиоца захтева да се по захтеву одлучи у што краћем року и новац од новчане казне уплати у корист буџета РС, а у интересу окривљеног уколико прекршај признаје, да му прекршајне санкције буду изречене у нивоу законског минимума тих врста санкција прописаних за конкретан прекршај као и ослобађање од трошкова поступка.

Издвојено мишљење, Зоран Пашалић.

(Прва седница свих судија Прекршајног апелационог суда, Београд, 03.04.2015. године)

ПРАВНИ СТАВ

Решење о одбачају захтева за покретање прекршајног поступка у изреци не мора да садржи чињенични опис прекршаја садржан у захтеву, али мора садржати довољно података за означавање захтева који се одбацује. (Трећа седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 30.11.2011. године)

ПРАВНИ СТАВ

У ситуацији када првостепени суд осуди окривљеног за прекршај за који га је огласио кривим на затворску казну између осталог и због раније осуђиваности дужан је да претходно списима предмета здружи пресуде са клаузулом правноснажности, без обзира што у списима постоји извод из прекршајне евиденције, потписан и оверен печатом.

Издвојено мишљење, Миланка Димитријевић

(Трећа седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 30.11.2011. године)

ПРАВНИ СТАВ

У ситуацији када је против лица поднет захтев за покретање прекршајног поступка за прекршај који је конзумиран кривичним делом уколико је јавни тужилац за то кривично дело одбацио кривичну пријаву на основу члана 236 ЗКП-а (осумњичени је испунио наложену обавезу) нема услова за прекршајно гоњење јер је окривљени ову обавезу испунио да се против њега не би водио поступак за радње које у себи садрже обележје и кривичног дела и прекршаја, а супротно поступање довело би осумњичене у правно несигурну ситуацију. Стога би одлука прекршајног суда требало да буде одбачај захтева за покретање прекршајног поступка на основу чл.159.ст.2.тач.6. Закона о прекршајима, а уколико је прекршајни поступак покренут тада би требало исти обуставити на основу чл.216.ст.2 Закона о прекршајима.

Издвојено мишљење, Мирослав Петровић

Издвојено мишљење, Мирјана Мићић

Издвојено мишљење, Биљана Гавриловић

Издвојено мишљење, Милада Катић и Славица Спахић

(Трећа седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 30.11.2011. године)

ПРАВНИ СТАВ

Утврђивање и описивање задобијених повреда у тучи у изреци првостепене пресуде, а које чињенични опис из захтева не садржи, представља одлучивање мимо захтева, а тиме и битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 234. став 1. тачка 11. Закона о прекршајима. (Друга седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 07.07.2011. године)

ПРАВНИ СТАВ

Ако је поступак покренут и вођен по захтеву за покретање прекршајног поступка за који је стварно надлежан Прекршајни суд уколико се у току поступка утврди да је у питању прекршај за који је стварно надлежан орган управе одлука ће се донети везано за чињенични опис садржан у захтеву (објективни идентитет). (Друга седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 07.07.2011. године)

ПРАВНИ СТАВ

(НАПОМЕНА: Стављен ван снаге на Другој седници свих судија Прекршајног апелационог суда одржаној дана 27.05.2016. године)

Када је везано за исти догађај захтев поднет против два лица: предузетника за кога је по запрећеној санкцији надлежан орган управе (члан 312. ЗООБС-а) и возача за кога је надлежан суд, тада ће се поступак раздвојити.

Издвојено мишљење, Невенка Димитријевић

Издвојено мишљење, Миланка Димитријевић

(Друга седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 07.07.2011. године)

ПРАВНИ СТАВ

Уколико је након извршења прекршаја ступио на снагу закон који није блажи за учиниоца у одлуци се ова промена закона не констатује, осим када је наведено истакнуто у жалби, у ком случају се даје одговор на жалбени навод.

Издвојено мишљење, Славица Бркић

(Друга седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 07.07.2011. године)

ПРАВНИ СТАВ

Првостепена пресуда чији је саставни део постало решење о исправци којим нису исправљене само очигледне омашке у именима и бројевима, већ је суштински измењена одлука или разлози одлуке, захваћена је битном повредом одредаба прекршајног поступка из члана 234. став 1. тачка 15. Закона о прекршајима. (Друга седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 07.07.2011. године)

ПРАВНО МИШЉЕЊЕ

Пресуда се може донети без испитивања окривљеног под следећим условима:

- да је окривљени уредно позван, а изостанак није оправдао,
- да је у позиву ради саслушања упозорен да ће у случају недоласка одлука бити донета без његовог саслушања,
- да саслушање окривљеног није нужно за утврђивање чињеница које су од важности за доношење законите одлуке.

Потребно је да су кумулативно испуњена сва три наведена услова уз напомену да прекршајна пријава не може да буде доказ у прекршајном поступку јер је иста део оптужног акта. (Друга седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 07.07.2011. године)

ПИТАЊЕ

У којој форми се доноси одлука у случају наступања апсолутне застарелости прекршајног гоњења од тренутка доношења првостепене одлуке до дана одлучивања о изјављеној жалби на ту одлуку?

ПРАВНИ СТАВ:*

(НАПОМЕНА: Стављен ван снаге на Другој седници свих судија Прекршајног апелационог суда одржаној дана 27.05.2016. године)

У случају наступања апсолутне застарелости прекршајног гоњења од тренутка доношења првостепене одлуке до дана одлучивања о изјављеној жалби, првостепена одлука се преиначује и поступак обуставља пресудом сходно члану 243. Закона о прекршајима.

* овим се делимично мења правни став број 1. заузет на другој седници свих судија Вишег прекршајног суда у Београду, одржаној дана 22.03.2010. године у Београду.

(Прва седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 25.03.2011. године)

ПИТАЊЕ

Да ли пресуда прекршајног суда треба да садржи облик виности?

ПРАВНИ СТАВ

С обзиром да је кривица битно обележје свих прекршаја, морају се у образложењу пресуде дати разлози о облику виности. (Прва седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 25.03.2011. године)

ПИТАЊЕ

Да ли окривљени и његов бранилац имају могућност да истакну захтев за трошкове до предузимања последње радње у поступку која претходи доношењу одлуке? Имајући у виду сходну примену одредаба кривичног поступка могло би се закључити да је закључење главног претреса у прекршајном поступку управо предузимање последње радње у поступку која претходи доношењу одлуке којим се окривљени оглашава кривим или ослобађа кривице или одлуке о обустави поступка, уз одредбе члана 28. и члана 30. Правилника о накнади трошкова у судским поступцима и члана 131. став 1., 2. и 4. Закона о прекршајима, те члана 138. истог, са позивањем на одредбе члана 194. став 1. и 2. Законика о кривичном поступку.

ПРАВНИ СТАВ

Чланом 131. став 1. тачка 4. Закона о прекршајима је прописано да се захтев за накнаду награде и нужних издатака браниоца подноси у року од 3 (три) месеца, од дана достављања правоснажне одлуке о трошковима.
Одлука о трошковима је саставни део мериторне одлуке, те код обуставе прекршајног поступка (чији исход окривљени и бранилац нису могли знати пре доношења исте) обзиром да трошкове сноси суд који је водио поступак у смислу члана 131. став 2. Закона о прекршајима, то се захтев за накнаду награде и нужних издатака браниоца подноси у законском року од 3 (три) месеца од дана достављања судске одлуке којом је решено и о трошковима. (Прва седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 25.03.2011. године)

ПИТАЊЕ

У предметима са више окривљених од којих је један уложио жалбу, а други уредно примили пресуде, да ли се предмет извршава за окривљене који нису уложили жалбе?

ПРАВНИ СТАВ

Обзиром да у пракси постоји могућност укидања одлуке у целини уколико су испуњени услови из члана 246. Закона о прекршајима, нема сметњи да се сачека одлука по изјављеној жалби једног од окривљених. (Прва седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 25.03.2011. године)

ПИТАЊЕ

У предметима кад из различитих разлога наступи застарелост за вођење прекршајног поступка а донета је одлука, питање - да ли таква одлука може постати правоснажна, односно да ли у случају наступања застарелости пре правоснажности треба доносити решење о застари. До сада су такви предмети архивирани уз напомену из којих разлога одлука није могла бити правоснажена а самим тим и извршена, што је доводило до проблема јер је подносилац захтева и поред архивирања таквог предмета код прекршајног суда, у својој евиденцији предмете водио као незавршене.

ПРАВНИ СТАВ

(НАПОМЕНА: Стављен ван снаге на Другој седници свих судија Прекршајног апелационог суда одржаној дана 27.05.2016. године)

Уколико одлука није уручена окривљеном, не може постати правоснажна, а како је у предмету мериторна одлука донета, уколико наступи застарелост у експедицији, не може се доносити нова одлука, односно решење о застарелости. Подносиоцу захтева се одлука у сваком случају доставља, те исти не би требао да има утицаја да ли је у прекршајном поступку одлука постала правоснажна и извршна. Предмет у коме је наступила застарелост у експедицији се означава службеном белешком. (Прва седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 25.03.2011. године)

ПИТАЊЕ

У предметима где је поднет захтев против малолетника и родитеља због пропуштања дужног надзора да ли се одлука доноси у виду пресуде или решења?

ПРАВНИ СТАВ

Уколико је захтев за покретање прекршајног поступка поднет против малолетника и против родитеља због пропуштања дужног надзора, сагласно одредби члана 274. став 1. Закона о прекршајима могуће је раздвојити поступак када ће се у односу на родитеља донети пресуда а у односу на малолетника решење. Уколико се једном одлуком одлучује о прекршају малолетника и о прекршају родитеља доноси се пресуда. (Прва седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 25.03.2011. године)

ПИТАЊЕ

Када је подносилац захтева корисник рибарског подручја у својству оштећеног на који начин исти мора да определи причињењу штету односно да ли ова штета мора бити изражена у новчаном износу?

ПРАВНИ СТАВ

Корисник рибарског подручја као подносилац захтева за покретање прекршајног поступка мора у захтеву назначити својство оштећеног и исто образложити односно навешће основ по којем користи рибарско подручје при чему се причињена штета не мора нужно изразити у новчаном износу. (Прва седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 25.03.2011. године)

ПИТАЊЕ

Да ли се може прекинути поступак на основу извештаја поште-достављача у којем је наведено да је окривљени на привременом раду у иностранству?

ПРАВНИ СТАВ

Извештај поште - достављача у којем је наведено да је окривљени на привременом раду у иностранству не може бити основ за прекид поступка обзиром да је одредбом члана 13. Закона о пребивалишту и боравишту грађана прописано да грађани који намеравају да бораве у иностранству дуже од 60 дана, су дужни да пре одласка пријаве одлазак у иностранство а евиденцију о томе води надлежни орган унутрашњих послова. У оваквим случајевима је потребно затражити извештај од надлежног надлежног органа унутрашњих послова и у зависности од резултата провере одлучити о даљем току поступка. (Прва седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 25.03.2011. године)

ПИТАЊЕ

Да ли у поступку у току којег дође до покретања поступка ликвидације правног лица, а исти није окончан, раздвајати прекршајни поступак у односу на правно лице а одговорно лице казнити за учињени прекршај?

ПРАВНИ СТАВ

Чланом 17. став 5. Закона о прекршајима је регулисана материја код стечаја, а чланом 216. став 7. истог закона је прописан основ за обуставу ако је правно лице престало да постоји. Све до испуњења ових услова нема сметњи за вођење поступка и изрицање санкција. (Прва седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 25.03.2011. године)

ПИТАЊЕ

У предметима који се решавају по члану 294. став 1. Закона о прекршајима, када се ради о странцу, а захтев није уредан, који су рокови за отклањање недостатака и шта са приведеним лицем у том времену?

ПРАВНИ СТАВ

Чланом 157. став 2. Закона о прекршајима је прописано да судија одређује рок за отклањање недостатака, а ставом 3. је прописано да тај рок не може бити дужи од 15 (петнаест) дана, те код предмета који се решавају по члану 294. став 1. Закона о прекршајима тај рок мора бити – одмах. (Прва седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 25.03.2011. године)

ПИТАЊЕ

У предметима са више окривљених у којима је утврђена одговорност истих сем једног који је недоступан због боравка у иностранству, да ли издвојити поступак или истом одлуком против њега обуставити поступак?

ПРАВНИ СТАВ

Недоступност окривљеног због одласка у иностранство није основ за обуставу поступка. У таквим случајевима се од подносиоца захтева тражи провера, а потом доноси решење о прекиду поступка, сходно члану 213. Закона о прекршајима. (Прва седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 25.03.2011. године)

ПИТАЊЕ

Да ли је претрес обавезан у свим предметима?

ПРАВНИ СТАВ

Према важећем Закону о прекршајима, обзиром да незаказивање претреса не представља битну повреду одредаба прекршајног поступка произилази закључак да претрес није обавезан у сваком предмету. У прилог наведеног говоре и одредбе члана 85. и члана 208. Закона о прекршајима те би целисходност заказивања претреса била цењена од стране судије у сваком конкретном предмету. (Прва седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 25.03.2011. године)

ПИТАЊЕ

Какву одлуку доноси Виши прекршајни суд у ситуацији када је то по жалби окривљеног изјављеној на пресуду донету на основу члана 294. Закона о прекршајима већ одлучено (жалба одбијена) а окривљени након тога изјави нову жалбу на исту пресуду у законском року?

ПРАВНИ СТАВ

У случају да је по првој жалби окривљеног одлучено у Вишем прекршајном суду, а окривљени у законском року изјави другу жалбу, исту треба одбацити као недозвољену.

О б р а з л о ж е њ е

Чланом 87. став 2. Закона о прекршајима прописано је да пресуда донета у прекршајном поступку постаје правоснажна даном доношења пресуде Вишег прекршајног суда . У случају да окривљени поднесе другу жалбу, Виши прекршајни суд не улази у основаност исте јер је већ одлучивао и донео одлуку, а исто тако постоји и правило „не два пута о истом“. Оваквом одлуком Вишег прекршајног суда окривљени није оштећен јер је своје право на жалбу искористио изјављивањем жалбе о којој је већ одлучивано. (Четврта седница свих судија Вишег прекршајног суда, Ниш, 23.07.2010. године)

ПИТАЊЕ

Да ли је потребно да се изреком осуђујуће пресуде одлучи како ће се мењати новчана казна, да ли у казну затвора или у рад у јавном интересу ?

ПРАВНИ СТАВ

Изрека пресуде мора бити јасна и разумљива и у погледу одлуке о плаћању новчане казне, те се мора јасно определити у коју ће се од казни заменити новчана казна уколико је окривљени не плати у остављеном року. Судија у одлуци мора определити да ли ће се вршити замена у казну затвора или рад у јавном интересу.

О б р а з л о ж е њ е

Навођење у изреци да ће се новчана казна заменити у казну затвора или у рад у јавном интересу, или само да ће се замена неплаћене новчане казне вршити сходно члану 37. став 1. Закона о прекршајима, а без тачног навођења у коју од те две казне, чини изреку неразумљивом а самим тим битну повреду из члана 234. став 1. тачка 15. Закона о прекршајима. (Четврта седница свих судија Вишег прекршајног суда, Ниш, 23.07.2010. године)

ПИТАЊЕ

У случају решавања по жалби на решење првостепеног органа за прекршаје којим је обустављен прекршајни поступак на основу члана 234. став 1. тачка 8. ранијег Закона о прекршајима Републике Србије, због наступања апсолутне застарелости за вођење прекршајног поступка, да ли се жалба одбија као неоснована и потврђује првостепено решење или се одбацује као недозвољена, применом одредбе члана 240. важећег Закона о прекршајима, јер је поднета након наступања апсолутне застарелости прекршајног гоњења, што исту чини недозвољеном?

ПРАВНИ СТАВ

(НАПОМЕНА: Стављен ван снаге на Другој седници свих судија Прекршајног апелационог суда одржаној дана 27.05.2016. године)

Решавајући по жалби на решење првостепеног органа за прекршаје којим је обустављен прекршајни поступак на основу члана 234. став 1. тачка 8. раније важећег Закона прекршајима Републике Србије, због наступања апсолутне застарелости за вођење прекршајног поступка, Виши прекршајни суд ће пресудом жалбу одбити као неосновану и потврдити првостепено решење.

О б р а з л о ж е њ е

Првостепени орган је правилно применио одредбе Закона о прекршајима које се односе на застарелост, а у овом случају Виши прекршајни суд не одлучује о постојању прекршаја, односно кривици окривљеног против којег је поднет захтев за покретање прекршајног поступка, већ цени основаност решења којим је утврђено да је застарелост већ наступилa. (Трећа седница свих судија Вишег прекршајног суда, Крагујевац, 18.05.2010. године)

ПИТАЊЕ

Да ли представља битну повреду прекршајног поступка чињеница да решење о обустави поступка или ослобађајућа пресуда у изреци не садрже чињенични опис прекршаја?

ПРАВНИ СТАВ

Обавезно је уношење чињеничног описа прекршаја у изреци првостепене одлуке, када пресуда о ослобађању од кривице и решење о обустави поступка у изреци не садржи чињенични опис прекршаја, односно објективни идентитет бића прекршаја из захтева, недостатак чињеничног описа прекршаја у изреци представља апсолутно битну повреду поступка због које се првостепена одлука укида и налаже отклањање наведене битне повреде поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Одредбом члана 222. став 3. Закона о прекршајима је предвиђено да изрека пресуде садржи: личне податке окривљеног, односно назив и седиште окривљеног правног лица, чињенични опис и правну квалификацију прекршаја и одлуку којом се окривљени оглашава кривим, ослобађа кривице или се поступак обуставља, те уколико изрека пресуде не садржи све потребне елементе долази до битне повреде поступка из члана 234. став 1. тачка 15. Закона о прекршајима. (Трећа седница свих судија Вишег прекршајног суда, Крагујевац, 18.05.2010. године)

ПИТАЊЕ

Када чињенични опис прекршаја у захтеву за покретање прекршајног поступка садржи више радњи које се окривљеном стављају на терет (нпр. вређање и гурање – односно ударање ), па се у току поступка докаже само једна радња, да ли се у изреци пресуде за другу радњу која није утврђена – доказана окривљени ослобађа кривице за прекршај?

ПРАВНИ СТАВ

Када се окривљени терети за један прекршај учињен са више радњи које заједно чине чињенични опис, а у току поступка се докаже да је окривљени предузео само једну од радњи, у изреци пресуде се окривљени оглашава кривим само за чињенично стање које је утврђено у поступку, док се за део чињеничног описа из захтева који није утврђен не доноси ослобађајућа пресуда, већ у образложењу пресуде дају разлози због којих није оглашен кривим и за друге радње које имају обележје тог истог прекршаја. (Трећа седница свих судија Вишег прекршајног суда, Крагујевац, 18.05.2010. године)

ПРАВНИ СТАВ

(НАПОМЕНА: Стављен ван снаге на Другој седници свих судија Прекршајног апелационог суда одржаној дана 27.05.2016. године)

На окривљеног који у прекршајном поступку буде ослобођен кривице аналогно ће се применити одредба чл.131. ст.2. Закона о прекршајима (трошкове поступка за прекршај за који је поступак обустављен сноси суд, односно орган управе који је поступак водио). (Друга седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 22.03.2010. године)

ПРАВНИ СТАВ

Јавно предузеће „Путеви Србије“ са седиштем у Београду као управљач јавног пута и корисник рибарског подручја овлашћени су за подношење захтева за покретање прекршајног поступка као оштећени, с тим што у захтеву за покретање прекршајног поступка морају назначити својство оштећеног и навести причињену штету. (Друга седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 22.03.2010. године)

ПРАВНИ СТАВ

(НАПОМЕНА: Стављен ван снаге на Другој седници свих судија Прекршајног апелационог суда одржаној дана 27.05.2016. године)

Виши прекршајни суд ће доносити одлуку у облику ПРЕСУДЕ код одлучивања по жалбама на одлуке прекршајног суда, о одбачају захтева за покретање прекршајног поступка и код одбачаја жалбе од стране прекршајног суда( чл.238. Закона о прекршајима). Такође ће пресудом одлучивати Виши прекршајни суд у случају молбе за повраћај у пређашње стање, када првостепени суд решењем не дозволи повраћај, те ће другостерени суд када уважава жалбу на ово решење (дозвољава повраћај у пређашње стање) и истовремено одлучује по жалби то решавати ПРЕСУДОМ. Опомена се окривљеном изриче ПРЕСУДОМ. Пресуда се доноси у осталим случајевима сходно члановима 242. до 244. ЗОП-а.
Виши прекршајни суд одлучује РЕШЕЊЕМ: када одбацује жалбу на првостепену одлуку из разлога прописаних чл.240. ЗОП-а, као и када се првостепена одлука преиначује из разлога прописаних чл.216. ЗОП-а; по жалби на одлуку о замени новчане казне у казну затвора; када потврђује првостепено решење којим није дозвољен повраћај у пређашње стање. (Друга седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 22.03.2010. године)