Правни ставови/схватања и мишљења по областима, прекршајни поступак


Питање:

Да ли се бенефиција придруживања из члана 277. Закона о прекршајима, примењује у сваком случају, односно и у случају када један од саокривљених изјави жалбу на осуђујућу пресуду након што је наступила апсолутна застарелост прекршајног гоњења, а други саокривљени су уредно примили пресуду и на исту нису изјавили жалбу, а при томе им је рок за изјављивање жалбе истекао пре наступања апсолутне застарелости прекршајног гоњења?

Правно схватање:

Бенефиција придруживања из члана 277. Закона о прекршајима примењује се у сваком случају у ситуацијама када се прекршајни поступак води против више саокривљених, с обзиром да одлука може бити снабдевена само једном клаузулом правноснажности, а иста постаје правноснажна када истекне рок за жалбу саокривљеном коме је одлука уручена последњем, односно када другостепени суд одлучи о жалби.

О б р а з л о ж е њ е

Наведено произилази из члана 277. Закона о прекршајима којим је прописано: "Када другостепени прекршајни суд поводом ма чије жалбе изјављене против одлуке утврди да су разлози због којих је донео пресуду или решење у корист окривљеног корисни и за којег од саокривљених који није изјавио жалбу или није изјавио жалбу у том правцу, поступаће по службеној дужности као да таква жалба постоји". Ова одредба садржи правило о погодности придруживања (beneficium cohaesionis), које треба да спречи да се према саокривљенима по истој правној ствари, који одговарају у истом поступку и чија правна ситуација је иста, различито поступа у жалбеном поступку.
Напомена: Поводом овог спорног питања затражили смо одговор од Врховног касационог суда на питање које је гласило:
Да ли примену института из одредбе члана 277. Закона о прекршајима, у случају наступања застарелости прекршајног поступка треба апсолутно условљавати правним дејством правноснажности одлуке у односу на саокривљене који се нису жалили, односно зависно од тога да ли је застарелост одлуке наступила пре или после истека рока за жалбу?
Кривично одељење Врховног касационог суда је дана 25.12.2017. године заузело став по наведеном питању, који гласи:
Примена института из одредбе члана 277. Закона о прекршајима није условљена правноснажношћу одлуке у односу на саокривљеног који се није жалио (у овом смислу Кривично одељење Врховног касационог суда остало је при ставу израженом у одлуци Прзз.53/11 од 08.06.2012. године). (Друга седница свих судија Прекршајног апелационог суда, Београд, 01.07.2019. године)


ПРАВНО СХВАТАЊЕ, мај 2019. године

На решење о прекиду прекршајног поступка жалба подносиоца захтева и жалба окривљеног нису дозвољене. (Правно схватање са одвојених седница у 2019. години)

ПРАВНО СХВАТАЊЕ

По захтеву браниоца окривљеног који има уредно пуномоћје неће бити досуђени трошкови (награда) за састав поднеска (писане одбране и др.) уколико поднесак не садржи потпис и печат браниоца, јер подносилац захтева није доказао да је поднесак написан уз стручну помоћ браниоца, имајући у виду да је чланом 29 став 5 Закона о адвокатури прописано да је адвокат дужан да на сваку исправу, допис или поднесак који је саставио стави свој потпис и печат. (Правно схватање са одвојених седница у 2019. години)

ПРАВНО СХВАТАЊЕ

Рокови од 6 месеци и 2 године прописани одредбама члана 61 Закона о Уставном суду су кумулативни рокови. (Правно схватање са одвојених седница у 2019. години)

ПРАВНО СХВАТАЊЕ

Рок од 2 године прописан чланом 61 став 2 Закона о Уставном суду, рачуна се од дана уручења појединачног акта (пресуде) до дана подношења предлога или иницијативе за покретање поступка оцењивања уставности. (Правно схватање са одвојених седница у 2019. години)

ПРАВНО СХВАТАЊЕ

По одвојеним захтевима за накнаду трошкова награде за састав писаних одбрана које су састављене од два или више бранилаца по уредним пуномоћјима датим од стране једног окривљеног, окривљеном припадају трошкови за састав једног поднеска – једне писане одбране уз стручну помоћ браниоца (Тарифни број 9 Адвокатске тарифе), јер је у питању једна одбрана у предмету, без обзира колико је бранилаца ангажовао. (Правно схватање са одвојених седница у 2019. години)

ПРАВНО СХВАТАЊЕ

Пресуда на коју није изјављена жалба не може постати правноснажна са датумом правноснажности након наступања застарелости за вођење прекршајног поступка. (Правно схватање са одвојених седница у 2018. години)

ПРАВНО СХВАТАЊЕ

Жалба на пресуду која је насловљена као пресуда о усвајању споразума о признању прекршаја је дозвољена уколико њена садржина у битном одступа од садржине закљученог споразума. (Правно схватање са одвојених седница у 2018. години)

ПРАВНО СХВАТАЊЕ

Другостепени суд ће одбацити законом недозвољену жалбу иако је странка у одлуци погрешно поучена да жалбу може изјавити у року који је суд навео. Ово из разлога што из грешке суда, која је у супротности са законом, не може да проистекне право странке јер би у супротном та странка била доведена у повољнији положај у односу на странке у другим поступцима. (Правно схватање са одвојених седница у 2018. години)

ПРАВНО СХВАТАЊЕ

Сходно одредби чл. 176 ст. 4. Закона о прекршајима суд може да наложи уређење чињеничног описа радње извршења из налога издаваоцу налога до момента покретања прекршајног поступка, после чега се налог не би могао уређивати. (Правно схватање са одвојених седница у 2018. години)

ПРАВНО СХВАТАЊЕ

Пријем захтева за покретање прекршајног поступка и његово завођење не представљају процесне радње надлежног суда предузете ради вођења прекршајног поступка које прекидају застарелост за покретање поступка. (Правно схватање са одвојених седница у 2018. години)

ПРАВНО СХВАТАЊЕ

Трошкови прекршајног поступка по овереном пуномоћју не могу бити досуђени, односно исплаћени трећем лицу. (Правно схватање са одвојених седница у 2018. години)

ПРАВНО СХВАТАЊЕ

Изрека пресуде којом се окривљени фудбалски клуб као гостујући и одговорно лице у њему оглашавају одговорним за прекршај из члана 21 став 1 тачка 18 Закона о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама због повреде одредбе из члана 16 став 1 тачка 4 тог Закона, не мора да садржи конкретизацију мера које окривљени нису предузели да би била разумљива. (Правно схватање са одвојених седница у 2017. години)

ПИТАЊЕ

У ком случају се сматра да је за подношење захтева за покретање прекршајног поступка искључиво надлежан орган из члана 179. став 2. Закона о прекршајима?

ПРАВНО СХВАТАЊЕ

За подношење захтева за покретање прекршајног поступка искључиво је надлежан орган из члана 179. став 2. Закона о прекршајима уколико је посебним законом одређен као подносилац.

О б р а з л о ж е њ е

Одредбама поједних посебних закона и других прописа одређени су органи који врше надзор над њиховим спровођењем, с тим што се не прописује који је орган надлежан за подношење захтева за покретање прекршајног поступка (нпр. Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја). У тој ситуацији оштећени јесте овлашћен на подношење захтева без обзира на активност органа који врши назор предузету у циљу прекршајног гоњења потенцијалног учиниоца. Међутим, уколико је посебним законом или другим прописом одређен орган овлашћен за подношење захтева (нпр. Закон о раду – члан 270.) оштећени захтев може поднети под условима из члана 180. став 3. Закона о прекршајима. (Прва седница свих судија Прекршајног апелационог суда, Београд, 29.01.2018. године)

ПИТАЊЕ

Да ли је прекршајни суд стварно надлежан да води прекршајни поступак за прекршај за који је у моменту извршења законом била прописана казна у распону, а затим замењена казном у фиксном износу изменама тог закона до којих је дошло након извршења прекршаја?

ПРАВНО СХВАТАЊЕ

Надлежност прекршајног суда за вођење поступка по поднетом захтеву за његово покретање одређује се према казни запрећеној за конкретну радњу у моменту извршења прекршаја.

О б р а з л о ж е њ е

За наведено правно схватање релевантна је одлука Уставног суда III У-9/2017 од 08.05.2017. године која је према члану 166. став 2. Устава Републике Србије општеобавезујућа, а по којој не постоји могућност накнадног издавања прекршајног налога за прекршај за који је у тренутку извршења била прописана казна у распону. Из наведеног разлога, а сходно одредбама Закона о прекршајима, за покретање и вођење прекршајног поступка по поднетом захтеву био би надлежан прекршајни суд, са изузетком прописаном у члану 100. став 2. Закона о прекршајима.

Издвојено мишљење, Предраг Димитријевић

(Прва седница свих судија Прекршајног апелационог суда, Београд, 29.01.2018. године)

ПИТАЊЕ

Да ли окривљеном кога је у прекршајном поступку заступао адвокат обвезник пореза на додату вредност треба досудити трошкове за пружене адвокатске услуге увећане за износ пореза на додату вредност?

ПРАВНО СХВАТАЊЕ

Oкривљени кога је у прекршајном поступку заступао адвокат обвезник пореза на додату вредност, има право на накнаду трошкова на пружену адвокатску услугу, увећаних за износ пореза на додату вредност, под условом да уз захтев достави и доказ (приложи рачун) о чињеници да је приликом плаћања извршених адвокатских услуга платио трошкове увећане за износ пореза на додату вредност.

О б р а з л о ж е њ е

Окривљени који (лично или преко браниоца) поднесе захтев за досуђивање трошкова на име награде за рад адвоката, који спада у обвезнике пореза на додату вредност, у обавези је да уз захтев достави и рачун, као доказ о чињеници да је приликом плаћања извршених адвокатских услуга платио услуге увећане за износ пореза на додату вредност, како би првостепени прекршајни суд прилком обрачуна накнаде применио и одредбу члана 13. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката којом је прописано да "Адвокат који је обвезник пореза на додату вредност има право додати припадајући порез на додату вредност на извршени обрачун награде и трошкова".
Обавеза достављања рачуна ради остваривања права на накнаду трошкова увећаних за износ пореза на додату вредност произилази из чињенице да је адвокат који је обвезник ПДВ, по сопственом опредељењу, дужан да своју активност обавља у складу са одредбама Закона о порезу на додату вредност и Закона о пореском поступку и пореској администрацији, те да у том циљу испуњава прописане обавезе обрачунавања и плаћања ПДВ-а, подношење пореских пријава, издавање рачуна, вођење евиденција и др. као и да остварује своја права на одбитак претходног пореза, право на повраћај ПДВ-а, порески кредит и др.
Напомена: У вези спорног питања Врховни касациони суд је на седници Грађанског одељења одржаној дана 05.07.2016. године усвојио правни став.
Такође и Министарство финансија је у вези наведеног питања издало своја мишљења дана 12.06.2009. године и дана 10.05.2017. године.
(Прва седница свих судија Прекршајног апелационог суда, Београд, 29.01.2018. године)

ПИТАЊЕ

Да ли апсолутна застарелост вођења прекршајног поступка наступа истог датума када је прекршај извршен или протеком онога дана последњег месеца, односно године, који по свом броју одговара дану када је рок отпочео?

ПРАВНО СХВАТАЊЕ

Апсолутна застарелост вођења прекршајног поступка наступа истог датума када је прекршај извршен.

О б р а з л о ж е њ е

Одредбом чл. 84. ст. 7. Закона о прекршајима прописано је да покретање и вођење прекршајног поступка застарева у сваком случају када протекне два пута онолико времена колико се по закону тражи за застарелост (материјални рок). То значи да апсолутна застарелост наступа истог датума (у погледу дана и месеца) када се окривљеном ставља на терет извршење прекршаја, а застарелост почиње да тече онога дана када је радња учињена. Због тога се у конкретном случају приликом одлучивања о застарелости не може применити чл. 137. ст. 3. Закона о прекршајима јер су истим прописани процесни рокови (нпр. рокови за подношење захтева за покретање прекршајног поступка, жалбе, приговора итд.).

Издвојено заједничко мишљење, Мирјана Тукар, Златко Шкрипац, Милорад Вукајловић, Анђелка Кораћ Фелбаб и Милена Поповић


(Трећа седница свих судија Прекршајног апелационог суда, Београд, 30.11.2017. године)

ПИТАЊЕ

Да ли другостепени суд преиначава првостепено решење којим је на основу чл. 175. ст. 2. Закона о прекршајима утврђена коначност и извршност прекршајног налога и обуставља поступак због застарелости прекршајног гоњења уколико је до дана одлучивања о жалби на то решење протекло више од две године од датума извршења радње описане у налогу?

ПРАВНО СХВАТАЊЕ

У датој процесној ситуацији се не доноси решење о обустави поступка због застарелости.

О б р а з л о ж е њ е

Према одредби чл. 175. ст. 2. Закона о прекршајима сматра се да је окривљени одустао од захтева за судско одлучивање, па се поступак враћа у првобитно стање, као да захтев није ни поднет. У датој ситуацији не постоји иницијални акт по коме би суд поступао, те се предмет решавања првостепеног суда не би односио на прекршај већ на прекршајни налог, а другостепеног суда на правилност и законитост решења о налогу, тј правилност примене чл. 175. ст. 2. Закона о прекршајима. На предложено правно схватање указује и чл. 174. ст. 6. Закона о прекршајима којим је прописано да се, када суд донесе решење о покретању поступка, сматра да одлука о новчаној казни није ни изречена, осим у случају из чл. 175. тог Закона.

Издвојено заједничко мишљење, Горан Божић, Ана Капор, Мирослав Јањетовић, Ана Миловановић, Зорица Милосављевић, Снежана Миленковић, Весна Адамовић, Маја Вадњал, Зорка Добривојевић и Драга Шошкић

Издвојено заједничко мишљење, Златко Шкрипац, Милорад Вукајловић, Анђелка Кораћ Фелбаб и Милена Поповић


(Трећа седница свих судија Прекршајног апелационог суда, Београд, 30.11.2017. године)

ПРАВНО МИШЉЕЊЕ

У предметима у којима првостепени суд није донео решење о покретању прекршајног поступка или исто не садржи све податке предвиђене чланом 185. Закона о прекршајима, а у међувремену је наступила застарелост за покретање прекршајног поступка, учињена је повреда материјалног права на штету окривљеног из члана 265. став 1. тачка 3. Закона о прекршајима.

О б р а з л о ж е њ е

Уколико првостепени суд није донео решење о покретању поступка (исто се не налази у списима предмета), услед чега је наступила застарелост права на покретање поступка, даљим вођењем поступка првостепени суд чини повреду материјалног права из члана 265. став 1. тачка 3 ЗОП-а на штету окривљеног. Са овом ситуацијом изједначава се и случај када се у списима предмета налази решење о покретању поступка које није попуњено, односно које не садржи све елементе прописане чланом 185. Закона о прекршајима. Тада се сматра да решења нема, па ако је наступила застарелост права на покретање поступка, а првостепени суд ипак поступак води, он такође чини повреду материјалног права из члана 265. став 1. тачка 3. ЗОП-а. Наиме, одредбом члана 185. став 1. Закона о прекршајима је прописано да ако суд не одбаци захтев за покретање прекршајног поступка донеће решење о покретању прекршајног поступка, а у ставу 2. да решење из става 1. овог члана садржи означење лица против кога се покреће прекршајни поступак и правну квалификацију прекршаја, па како се према одредби става 4. истог члана Закона о прекршајима поступак води само у погледу оног прекршаја и против оног окривљеног на које се односи решење о покретању прекршајног поступка, доношењем првостепене пресуде без претходно донетог решења које садржи све елементе предвиђене чланом 185. став 2. Закона о прекршајима првостепени суд чини повреду материјалног права на штету окривљеног предвиђену чланом 265. став 1. тачка 3. Закона о прекршајима на коју Прекршајни апелациони суд пази по службеној дужности. (Прва седница свих судија Прекршајног апелационог суда, Београд, 12.05.2017. године)


ПИТАЊЕ

Да ли у изреци првостепеног решења донетог на основу члана 175. ставови 2. и 3. Закона о прекршајима, треба навести да је прекршајни налог коначан и извршан, и који је датум коначности и извршности прекршајног налога?

ПРАВНО СХВАТАЊЕ

У изреци решења донетог на основу члана 175. ставови 2. и 3. Закона о прекршајима неопходно је навести датум коначности и извршности прекршајног налога, а то је дан када учинилац прекршаја више нема право да поднесе захтев за судско одлучивање (протек рока од осам дана од дана уручења прекршајног налога учиниоцу прекршаја, овде окривљеном).

О б р а з л о ж е њ е

Чланом 175. који носи наслов "Одустанак окривљеног од захтева за судско одлучивање" је прописано да окривљени који је поднео захтев за судско одлучивање може од тог захтева одустати најкасније на првом рочишту, да ће се сматрати да је од захтева одустао ако, иако уредно позван, не приступи првом рочишту нити свој изостанак оправда. Одустајање окривљеног од поднетог захтева се на овај начин изједначава са ситуациом када захтев за судско одлучивање уопште није ни поднет, због чега се као датум коначности и извршности прекршајног налога узима дан када је учинилац прекршаја изгубио право да поднесе захтев за судско одлучивање (најчешће девети дан од дана уручења прекршајног налога учиниоцу прекршаја).
Како од дана коначности и извршности прекршајног налога почињу да теку рокови застарелости извршења прекршајног налога, то је неопходно да изрека првостепеног решења садржи овај датум, у противном би иста била неразумљива. (Четврта седница свих судија Прекршајног апелационог суда, Београд, 30.11.2016. године)

ПИТАЊЕ

Који суд је месно надлежан у случају када се из чињеничног описа садржаног у поднетом захтеву за покретање прекршајног поступка се не може утврдити место извршења прекршаја (нпр.у ком месту се није придржавао одредаба о коришћењу дневног или неког другог одмора у току вожње за одређене дане)?

ПРАВНО СХВАТАЊЕ

Када није познато место извршења прекршаја, прекршајни суд који је примио захтев за покретање прекршајног поступка, чим примети да није стварно и месно надлежан, у било којој фази поступка предмет уступа прекршајном суду у месту пребивалишта односно седишта окривљеног лица, као месно надлежном суду, сходно члану 104 став 1 Закона о прекршајима (супсидијарна месна надлежност).

О б р а з л о ж е њ е

Одредбом члана 104 став 1 Закона о прекршајима је прописано да ако није познато место извршења прекршаја, месно је надлежан суд на чијем подручју окривљени има пребивалиште или боравиште, односно седиште окривљеног правног лица уколико се важност прописа којим је прекршај одређен простире и на подручју на коме се налази његово пребивалиште или боравиште, односно седиште окривљеног правног лица.
Одредбом члана 110 став 1 Закона о прекршајима је прописано да је суд дужан да по службеној дужности пази да ли решавање предмета спада у судску надлежност и на своју стварну и месну надлежност и чим примети да није надлежан, решењем се оглашава ненадлежним и без одлагања доставља предмет надлежном суду или другом надлежном органу.
Сходно напред цитираним законским прописима, суд би требало да поступа искључиво по закону, без обзира да ли је прекршајни поступак покренут или не, као и без обзира на то да ли је суд изводио било коју процесну радњу или не. Прекршајни суд који је примио предмет у рад чим примети да није надлежан, решењем ће се огласити ненадлежним и без одлагања доставити предмет надлежном суду или другом надлежном органу.

Издвојено заједничко мишљење, Милена Поповић, Снежана Говедарица, Вера Радак, Златко Шкрипац, Мирјана Ђурић, Анђелка Кораћ Фелбаб, Нада Гостојић, Драга Шошкић, Мирјана Тукар, Милорад Вукајловић, Радмила Шаркић, Марија Вуковић Станковић, Невенка Димитријевић, Снежана Миленковић и Леонида Поповић.

(Друга седница свих судија Прекршајног апелационог суда, Београд, 27.05.2016. године)

Поступање са привремено одузетим предметима код обуставе услед застарелости поступка

ПИТАЊЕ

Како поступити по жалби изјављеној на решење о обустави прекршајног поступка услед наступања апсолутне застарелости, којим решењем није одлучено о привремено одузетим предметима?

ПРАВНИ СТАВ

Када је решењем прекршајног суда поступак обустављен услед наступања апсолутне застарелости, а истим решењем није одлучено о привремено одузетим предметима, по изјављеној жалби ће се решење о обустави услед застарелости потврдити а у ставу 2 другостепене одлуке ће се прекршајни суд обавезати да посебним решењем одлучи о привремено одузетим предметима.

О б р а з л о ж е њ е

После наступања апсолутне застарелости, а правилном применом одредаба прекршајног материјалног права (члан 235 став 1 тачка 3 "старог" Закона о прекршајима односно члан 265 став 1 тачка 3 "новог" Закона о прекршајима), нема даљег вођења прекршајног поступка већ се поступак против окривљеног за предметни прекршај мора обуставити.
Уколико је првостепени суд обуставио поступак због наступања апсолутне застарелости а истим решењем није одлучио о привремено одузетим предметима, чиме није одлучио по захтеву у целости, што представља апсолутно битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 234 став 1 тачка 10 "старог" Закона о прекршајима односно члана 264 став 1 тачка 9 "новог" Закона о прекршајима, нема могућности укидања решења, о чему говори и одлука Врховног касационог суда КЗЗ Пр.8/2015 од 02.04.2015.године.
Стога ће се по изјављеној жалби на решење о обустави прекршајног поступка због апсолутне застарелости а којим решењем није одлучено о привремено одузетим предметима, решење потврдити а у ставу 2 изреке другостепене одлуке обавезати да прекршајни суд посебним решењем одлучи о привремено одузетом предмету, с обзиром да је доношење посебног решења у надлежности првостепеног суда на које решење окривљени има право жалбе.

Издвојено мишљење, Ана Ђуровић

(Друга седница свих судија Прекршајног апелационог суда, Београд, 30.04.2015. године)

ПРАВНИ СТАВ

Решење о одбачају захтева за покретање прекршајног поступка у изреци не мора да садржи чињенични опис прекршаја садржан у захтеву, али мора садржати довољно података за означавање захтева који се одбацује. (Трећа седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 30.11.2011. године)

ПРАВНИ СТАВ

У ситуацији када првостепени суд осуди окривљеног за прекршај за који га је огласио кривим на затворску казну између осталог и због раније осуђиваности дужан је да претходно списима предмета здружи пресуде са клаузулом правноснажности, без обзира што у списима постоји извод из прекршајне евиденције, потписан и оверен печатом.

Издвојено мишљење, Миланка Димитријевић

(Трећа седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 30.11.2011. године)

ПРАВНИ СТАВ

У ситуацији када је против лица поднет захтев за покретање прекршајног поступка за прекршај који је конзумиран кривичним делом уколико је јавни тужилац за то кривично дело одбацио кривичну пријаву на основу члана 236 ЗКП-а (осумњичени је испунио наложену обавезу) нема услова за прекршајно гоњење јер је окривљени ову обавезу испунио да се против њега не би водио поступак за радње које у себи садрже обележје и кривичног дела и прекршаја, а супротно поступање довело би осумњичене у правно несигурну ситуацију. Стога би одлука прекршајног суда требало да буде одбачај захтева за покретање прекршајног поступка на основу чл.159.ст.2.тач.6. Закона о прекршајима, а уколико је прекршајни поступак покренут тада би требало исти обуставити на основу чл.216.ст.2 Закона о прекршајима.

Издвојено мишљење, Мирослав Петровић

Издвојено мишљење, Мирјана Мићић

Издвојено мишљење, Биљана Гавриловић

Издвојено мишљење, Милада Катић и Славица Спахић

(Трећа седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 30.11.2011. године)

ПРАВНИ СТАВ

Утврђивање и описивање задобијених повреда у тучи у изреци првостепене пресуде, а које чињенични опис из захтева не садржи, представља одлучивање мимо захтева, а тиме и битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 234. став 1. тачка 11. Закона о прекршајима. (Друга седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 07.07.2011. године)

ПРАВНИ СТАВ

Ако је поступак покренут и вођен по захтеву за покретање прекршајног поступка за који је стварно надлежан Прекршајни суд уколико се у току поступка утврди да је у питању прекршај за који је стварно надлежан орган управе одлука ће се донети везано за чињенични опис садржан у захтеву (објективни идентитет). (Друга седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 07.07.2011. године)

ПРАВНИ СТАВ

Уколико је након извршења прекршаја ступио на снагу закон који није блажи за учиниоца у одлуци се ова промена закона не констатује, осим када је наведено истакнуто у жалби, у ком случају се даје одговор на жалбени навод.

Издвојено мишљење, Славица Бркић

(Друга седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 07.07.2011. године)

ПРАВНИ СТАВ

Првостепена пресуда чији је саставни део постало решење о исправци којим нису исправљене само очигледне омашке у именима и бројевима, већ је суштински измењена одлука или разлози одлуке, захваћена је битном повредом одредаба прекршајног поступка из члана 234. став 1. тачка 15. Закона о прекршајима. (Друга седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 07.07.2011. године)

ПРАВНО МИШЉЕЊЕ

Пресуда се може донети без испитивања окривљеног под следећим условима:

- да је окривљени уредно позван, а изостанак није оправдао,
- да је у позиву ради саслушања упозорен да ће у случају недоласка одлука бити донета без његовог саслушања,
- да саслушање окривљеног није нужно за утврђивање чињеница које су од важности за доношење законите одлуке.

Потребно је да су кумулативно испуњена сва три наведена услова уз напомену да прекршајна пријава не може да буде доказ у прекршајном поступку јер је иста део оптужног акта. (Друга седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 07.07.2011. године)

ПИТАЊЕ

Да ли пресуда прекршајног суда треба да садржи облик виности?

ПРАВНИ СТАВ

С обзиром да је кривица битно обележје свих прекршаја, морају се у образложењу пресуде дати разлози о облику виности. (Прва седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 25.03.2011. године)

ПИТАЊЕ

Да ли окривљени и његов бранилац имају могућност да истакну захтев за трошкове до предузимања последње радње у поступку која претходи доношењу одлуке? Имајући у виду сходну примену одредаба кривичног поступка могло би се закључити да је закључење главног претреса у прекршајном поступку управо предузимање последње радње у поступку која претходи доношењу одлуке којим се окривљени оглашава кривим или ослобађа кривице или одлуке о обустави поступка, уз одредбе члана 28. и члана 30. Правилника о накнади трошкова у судским поступцима и члана 131. став 1., 2. и 4. Закона о прекршајима, те члана 138. истог, са позивањем на одредбе члана 194. став 1. и 2. Законика о кривичном поступку.

ПРАВНИ СТАВ

Чланом 131. став 1. тачка 4. Закона о прекршајима је прописано да се захтев за накнаду награде и нужних издатака браниоца подноси у року од 3 (три) месеца, од дана достављања правоснажне одлуке о трошковима.
Одлука о трошковима је саставни део мериторне одлуке, те код обуставе прекршајног поступка (чији исход окривљени и бранилац нису могли знати пре доношења исте) обзиром да трошкове сноси суд који је водио поступак у смислу члана 131. став 2. Закона о прекршајима, то се захтев за накнаду награде и нужних издатака браниоца подноси у законском року од 3 (три) месеца од дана достављања судске одлуке којом је решено и о трошковима. (Прва седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 25.03.2011. године)

ПИТАЊЕ

У предметима са више окривљених од којих је један уложио жалбу, а други уредно примили пресуде, да ли се предмет извршава за окривљене који нису уложили жалбе?

ПРАВНИ СТАВ

Обзиром да у пракси постоји могућност укидања одлуке у целини уколико су испуњени услови из члана 246. Закона о прекршајима, нема сметњи да се сачека одлука по изјављеној жалби једног од окривљених. (Прва седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 25.03.2011. године)

ПИТАЊЕ

У предметима где је поднет захтев против малолетника и родитеља због пропуштања дужног надзора да ли се одлука доноси у виду пресуде или решења?

ПРАВНИ СТАВ

Уколико је захтев за покретање прекршајног поступка поднет против малолетника и против родитеља због пропуштања дужног надзора, сагласно одредби члана 274. став 1. Закона о прекршајима могуће је раздвојити поступак када ће се у односу на родитеља донети пресуда а у односу на малолетника решење. Уколико се једном одлуком одлучује о прекршају малолетника и о прекршају родитеља доноси се пресуда. (Прва седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 25.03.2011. године)

ПИТАЊЕ

Када је подносилац захтева корисник рибарског подручја у својству оштећеног на који начин исти мора да определи причињењу штету односно да ли ова штета мора бити изражена у новчаном износу?

ПРАВНИ СТАВ

Корисник рибарског подручја као подносилац захтева за покретање прекршајног поступка мора у захтеву назначити својство оштећеног и исто образложити односно навешће основ по којем користи рибарско подручје при чему се причињена штета не мора нужно изразити у новчаном износу. (Прва седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 25.03.2011. године)

ПИТАЊЕ

Да ли се може прекинути поступак на основу извештаја поште-достављача у којем је наведено да је окривљени на привременом раду у иностранству?

ПРАВНИ СТАВ

Извештај поште - достављача у којем је наведено да је окривљени на привременом раду у иностранству не може бити основ за прекид поступка обзиром да је одредбом члана 13. Закона о пребивалишту и боравишту грађана прописано да грађани који намеравају да бораве у иностранству дуже од 60 дана, су дужни да пре одласка пријаве одлазак у иностранство а евиденцију о томе води надлежни орган унутрашњих послова. У оваквим случајевима је потребно затражити извештај од надлежног надлежног органа унутрашњих послова и у зависности од резултата провере одлучити о даљем току поступка. (Прва седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 25.03.2011. године)

ПИТАЊЕ

Да ли у поступку у току којег дође до покретања поступка ликвидације правног лица, а исти није окончан, раздвајати прекршајни поступак у односу на правно лице а одговорно лице казнити за учињени прекршај?

ПРАВНИ СТАВ

Чланом 17. став 5. Закона о прекршајима је регулисана материја код стечаја, а чланом 216. став 7. истог закона је прописан основ за обуставу ако је правно лице престало да постоји. Све до испуњења ових услова нема сметњи за вођење поступка и изрицање санкција. (Прва седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 25.03.2011. године)

ПИТАЊЕ

У предметима који се решавају по члану 294. став 1. Закона о прекршајима, када се ради о странцу, а захтев није уредан, који су рокови за отклањање недостатака и шта са приведеним лицем у том времену?

ПРАВНИ СТАВ

Чланом 157. став 2. Закона о прекршајима је прописано да судија одређује рок за отклањање недостатака, а ставом 3. је прописано да тај рок не може бити дужи од 15 (петнаест) дана, те код предмета који се решавају по члану 294. став 1. Закона о прекршајима тај рок мора бити – одмах. (Прва седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 25.03.2011. године)

ПИТАЊЕ

У предметима са више окривљених у којима је утврђена одговорност истих сем једног који је недоступан због боравка у иностранству, да ли издвојити поступак или истом одлуком против њега обуставити поступак?

ПРАВНИ СТАВ

Недоступност окривљеног због одласка у иностранство није основ за обуставу поступка. У таквим случајевима се од подносиоца захтева тражи провера, а потом доноси решење о прекиду поступка, сходно члану 213. Закона о прекршајима. (Прва седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 25.03.2011. године)

ПИТАЊЕ

Да ли је претрес обавезан у свим предметима?

ПРАВНИ СТАВ

Према важећем Закону о прекршајима, обзиром да незаказивање претреса не представља битну повреду одредаба прекршајног поступка произилази закључак да претрес није обавезан у сваком предмету. У прилог наведеног говоре и одредбе члана 85. и члана 208. Закона о прекршајима те би целисходност заказивања претреса била цењена од стране судије у сваком конкретном предмету. (Прва седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 25.03.2011. године)

ПИТАЊЕ

Какву одлуку доноси Виши прекршајни суд у ситуацији када је то по жалби окривљеног изјављеној на пресуду донету на основу члана 294. Закона о прекршајима већ одлучено (жалба одбијена) а окривљени након тога изјави нову жалбу на исту пресуду у законском року?

ПРАВНИ СТАВ

У случају да је по првој жалби окривљеног одлучено у Вишем прекршајном суду, а окривљени у законском року изјави другу жалбу, исту треба одбацити као недозвољену.

О б р а з л о ж е њ е

Чланом 87. став 2. Закона о прекршајима прописано је да пресуда донета у прекршајном поступку постаје правоснажна даном доношења пресуде Вишег прекршајног суда . У случају да окривљени поднесе другу жалбу, Виши прекршајни суд не улази у основаност исте јер је већ одлучивао и донео одлуку, а исто тако постоји и правило „не два пута о истом“. Оваквом одлуком Вишег прекршајног суда окривљени није оштећен јер је своје право на жалбу искористио изјављивањем жалбе о којој је већ одлучивано. (Четврта седница свих судија Вишег прекршајног суда, Ниш, 23.07.2010. године)

ПИТАЊЕ

Да ли је потребно да се изреком осуђујуће пресуде одлучи како ће се мењати новчана казна, да ли у казну затвора или у рад у јавном интересу ?

ПРАВНИ СТАВ

Изрека пресуде мора бити јасна и разумљива и у погледу одлуке о плаћању новчане казне, те се мора јасно определити у коју ће се од казни заменити новчана казна уколико је окривљени не плати у остављеном року. Судија у одлуци мора определити да ли ће се вршити замена у казну затвора или рад у јавном интересу.

О б р а з л о ж е њ е

Навођење у изреци да ће се новчана казна заменити у казну затвора или у рад у јавном интересу, или само да ће се замена неплаћене новчане казне вршити сходно члану 37. став 1. Закона о прекршајима, а без тачног навођења у коју од те две казне, чини изреку неразумљивом а самим тим битну повреду из члана 234. став 1. тачка 15. Закона о прекршајима. (Четврта седница свих судија Вишег прекршајног суда, Ниш, 23.07.2010. године)

ПИТАЊЕ

Да ли представља битну повреду прекршајног поступка чињеница да решење о обустави поступка или ослобађајућа пресуда у изреци не садрже чињенични опис прекршаја?

ПРАВНИ СТАВ

Обавезно је уношење чињеничног описа прекршаја у изреци првостепене одлуке, када пресуда о ослобађању од кривице и решење о обустави поступка у изреци не садржи чињенични опис прекршаја, односно објективни идентитет бића прекршаја из захтева, недостатак чињеничног описа прекршаја у изреци представља апсолутно битну повреду поступка због које се првостепена одлука укида и налаже отклањање наведене битне повреде поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Одредбом члана 222. став 3. Закона о прекршајима је предвиђено да изрека пресуде садржи: личне податке окривљеног, односно назив и седиште окривљеног правног лица, чињенични опис и правну квалификацију прекршаја и одлуку којом се окривљени оглашава кривим, ослобађа кривице или се поступак обуставља, те уколико изрека пресуде не садржи све потребне елементе долази до битне повреде поступка из члана 234. став 1. тачка 15. Закона о прекршајима. (Трећа седница свих судија Вишег прекршајног суда, Крагујевац, 18.05.2010. године)

ПИТАЊЕ

Када чињенични опис прекршаја у захтеву за покретање прекршајног поступка садржи више радњи које се окривљеном стављају на терет (нпр. вређање и гурање – односно ударање ), па се у току поступка докаже само једна радња, да ли се у изреци пресуде за другу радњу која није утврђена – доказана окривљени ослобађа кривице за прекршај?

ПРАВНИ СТАВ

Када се окривљени терети за један прекршај учињен са више радњи које заједно чине чињенични опис, а у току поступка се докаже да је окривљени предузео само једну од радњи, у изреци пресуде се окривљени оглашава кривим само за чињенично стање које је утврђено у поступку, док се за део чињеничног описа из захтева који није утврђен не доноси ослобађајућа пресуда, већ у образложењу пресуде дају разлози због којих није оглашен кривим и за друге радње које имају обележје тог истог прекршаја. (Трећа седница свих судија Вишег прекршајног суда, Крагујевац, 18.05.2010. године)

ПРАВНИ СТАВ

Јавно предузеће „Путеви Србије“ са седиштем у Београду као управљач јавног пута и корисник рибарског подручја овлашћени су за подношење захтева за покретање прекршајног поступка као оштећени, с тим што у захтеву за покретање прекршајног поступка морају назначити својство оштећеног и навести причињену штету. (Друга седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 22.03.2010. године)