Pravni stavovi/shvatanja i mišljenja po oblastima, prekršajni postupak


Pitanje:

Da li se beneficija pridruživanja iz člana 277. Zakona o prekršajima, primenjuje u svakom slučaju, odnosno i u slučaju kada jedan od saokrivljenih izjavi žalbu na osuđujuću presudu nakon što je nastupila apsolutna zastarelost prekršajnog gonjenja, a drugi saokrivljeni su uredno primili presudu i na istu nisu izjavili žalbu, a pri tome im je rok za izjavljivanje žalbe istekao pre nastupanja apsolutne zastarelosti prekršajnog gonjenja?

Pravno shvatanje:

Beneficija pridruživanja iz člana 277. Zakona o prekršajima primenjuje se u svakom slučaju u situacijama kada se prekršajni postupak vodi protiv više saokrivljenih, s obzirom da odluka može biti snabdevena samo jednom klauzulom pravnosnažnosti, a ista postaje pravnosnažna kada istekne rok za žalbu saokrivljenom kome je odluka uručena poslednjem, odnosno kada drugostepeni sud odluči o žalbi.

O b r a z l o ž e nj e

Navedeno proizilazi iz člana 277. Zakona o prekršajima kojim je propisano: "Kada drugostepeni prekršajni sud povodom ma čije žalbe izjavljene protiv odluke utvrdi da su razlozi zbog kojih je doneo presudu ili rešenje u korist okrivljenog korisni i za kojeg od saokrivljenih koji nije izjavio žalbu ili nije izjavio žalbu u tom pravcu, postupaće po službenoj dužnosti kao da takva žalba postoji". Ova odredba sadrži pravilo o pogodnosti pridruživanja (beneficium cohaesionis), koje treba da spreči da se prema saokrivljenima po istoj pravnoj stvari, koji odgovaraju u istom postupku i čija pravna situacija je ista, različito postupa u žalbenom postupku.
Napomena: Povodom ovog spornog pitanja zatražili smo odgovor od Vrhovnog kasacionog suda na pitanje koje je glasilo:
Da li primenu instituta iz odredbe člana 277. Zakona o prekršajima, u slučaju nastupanja zastarelosti prekršajnog postupka treba apsolutno uslovljavati pravnim dejstvom pravnosnažnosti odluke u odnosu na saokrivljene koji se nisu žalili, odnosno zavisno od toga da li je zastarelost odluke nastupila pre ili posle isteka roka za žalbu?
Krivično odeljenje Vrhovnog kasacionog suda je dana 25.12.2017. godine zauzelo stav po navedenom pitanju, koji glasi:
Primena instituta iz odredbe člana 277. Zakona o prekršajima nije uslovljena pravnosnažnošću odluke u odnosu na saokrivljenog koji se nije žalio (u ovom smislu Krivično odeljenje Vrhovnog kasacionog suda ostalo je pri stavu izraženom u odluci Przz.53/11 od 08.06.2012. godine). (Druga sednica svih sudija Prekršajnog apelacionog suda, Beograd, 01.07.2019. godine)


PRAVNO SHVATANJE, maj 2019. godine

Na rešenje o prekidu prekršajnog postupka žalba podnosioca zahteva i žalba okrivljenog nisu dozvoljene. (Pravno shvatanje sa odvojenih sednica u 2019. godini)

PRAVNO SHVATANJE

Po zahtevu branioca okrivljenog koji ima uredno punomoćje neće biti dosuđeni troškovi (nagrada) za sastav podneska (pisane odbrane i dr.) ukoliko podnesak ne sadrži potpis i pečat branioca, jer podnosilac zahteva nije dokazao da je podnesak napisan uz stručnu pomoć branioca, imajući u vidu da je članom 29 stav 5 Zakona o advokaturi propisano da je advokat dužan da na svaku ispravu, dopis ili podnesak koji je sastavio stavi svoj potpis i pečat. (Pravno shvatanje sa odvojenih sednica u 2019. godini)

PRAVNO SHVATANJE

Rokovi od 6 meseci i 2 godine propisani odredbama člana 61 Zakona o Ustavnom sudu su kumulativni rokovi. (Pravno shvatanje sa odvojenih sednica u 2019. godini)

PRAVNO SHVATANJE

Rok od 2 godine propisan članom 61 stav 2 Zakona o Ustavnom sudu, računa se od dana uručenja pojedinačnog akta (presude) do dana podnošenja predloga ili inicijative za pokretanje postupka ocenjivanja ustavnosti. (Pravno shvatanje sa odvojenih sednica u 2019. godini)

PRAVNO SHVATANJE

Po odvojenim zahtevima za naknadu troškova nagrade za sastav pisanih odbrana koje su sastavljene od dva ili više branilaca po urednim punomoćjima datim od strane jednog okrivljenog, okrivljenom pripadaju troškovi za sastav jednog podneska – jedne pisane odbrane uz stručnu pomoć branioca (Tarifni broj 9 Advokatske tarife), jer je u pitanju jedna odbrana u predmetu, bez obzira koliko je branilaca angažovao. (Pravno shvatanje sa odvojenih sednica u 2019. godini)

PRAVNO SHVATANJE

Presuda na koju nije izjavljena žalba ne može postati pravnosnažna sa datumom pravnosnažnosti nakon nastupanja zastarelosti za vođenje prekršajnog postupka. (Pravno shvatanje sa odvojenih sednica u 2018. godini)

PRAVNO SHVATANJE

Žalba na presudu koja je naslovljena kao presuda o usvajanju sporazuma o priznanju prekršaja je dozvoljena ukoliko njena sadržina u bitnom odstupa od sadržine zaključenog sporazuma. (Pravno shvatanje sa odvojenih sednica u 2018. godini)

PRAVNO SHVATANJE

Drugostepeni sud će odbaciti zakonom nedozvoljenu žalbu iako je stranka u odluci pogrešno poučena da žalbu može izjaviti u roku koji je sud naveo. Ovo iz razloga što iz greške suda, koja je u suprotnosti sa zakonom, ne može da proistekne pravo stranke jer bi u suprotnom ta stranka bila dovedena u povoljniji položaj u odnosu na stranke u drugim postupcima. (Pravno shvatanje sa odvojenih sednica u 2018. godini)

PRAVNO SHVATANJE

Shodno odredbi čl. 176 st. 4. Zakona o prekršajima sud može da naloži uređenje činjeničnog opisa radnje izvršenja iz naloga izdavaocu naloga do momenta pokretanja prekršajnog postupka, posle čega se nalog ne bi mogao uređivati. (Pravno shvatanje sa odvojenih sednica u 2018. godini)

PRAVNO SHVATANJE

Prijem zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i njegovo zavođenje ne predstavljaju procesne radnje nadležnog suda preduzete radi vođenja prekršajnog postupka koje prekidaju zastarelost za pokretanje postupka. (Pravno shvatanje sa odvojenih sednica u 2018. godini)

PRAVNO SHVATANJE

Troškovi prekršajnog postupka po overenom punomoćju ne mogu biti dosuđeni, odnosno isplaćeni trećem licu. (Pravno shvatanje sa odvojenih sednica u 2018. godini)

PRAVNO SHVATANJE

Izreka presude kojom se okrivljeni fudbalski klub kao gostujući i odgovorno lice u njemu oglašavaju odgovornim za prekršaj iz člana 21 stav 1 tačka 18 Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama zbog povrede odredbe iz člana 16 stav 1 tačka 4 tog Zakona, ne mora da sadrži konkretizaciju mera koje okrivljeni nisu preduzeli da bi bila razumljiva. (Pravno shvatanje sa odvojenih sednica u 2017. godini)

PITANJE

U kom slučaju se smatra da je za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka isključivo nadležan organ iz člana 179. stav 2. Zakona o prekršajima?

PRAVNO SHVATANJE

Za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka isključivo je nadležan organ iz člana 179. stav 2. Zakona o prekršajima ukoliko je posebnim zakonom određen kao podnosilac.

O b r a z l o ž e nj e

Odredbama pojednih posebnih zakona i drugih propisa određeni su organi koji vrše nadzor nad njihovim sprovođenjem, s tim što se ne propisuje koji je organ nadležan za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka (npr. Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja). U toj situaciji oštećeni jeste ovlašćen na podnošenje zahteva bez obzira na aktivnost organa koji vrši nazor preduzetu u cilju prekršajnog gonjenja potencijalnog učinioca. Međutim, ukoliko je posebnim zakonom ili drugim propisom određen organ ovlašćen za podnošenje zahteva (npr. Zakon o radu – član 270.) oštećeni zahtev može podneti pod uslovima iz člana 180. stav 3. Zakona o prekršajima. (Prva sednica svih sudija Prekršajnog apelacionog suda, Beograd, 29.01.2018. godine)

PITANJE

Da li je prekršajni sud stvarno nadležan da vodi prekršajni postupak za prekršaj za koji je u momentu izvršenja zakonom bila propisana kazna u rasponu, a zatim zamenjena kaznom u fiksnom iznosu izmenama tog zakona do kojih je došlo nakon izvršenja prekršaja?

PRAVNO SHVATANJE

Nadležnost prekršajnog suda za vođenje postupka po podnetom zahtevu za njegovo pokretanje određuje se prema kazni zaprećenoj za konkretnu radnju u momentu izvršenja prekršaja.

O b r a z l o ž e nj e

Za navedeno pravno shvatanje relevantna je odluka Ustavnog suda III U-9/2017 od 08.05.2017. godine koja je prema članu 166. stav 2. Ustava Republike Srbije opšteobavezujuća, a po kojoj ne postoji mogućnost naknadnog izdavanja prekršajnog naloga za prekršaj za koji je u trenutku izvršenja bila propisana kazna u rasponu. Iz navedenog razloga, a shodno odredbama Zakona o prekršajima, za pokretanje i vođenje prekršajnog postupka po podnetom zahtevu bio bi nadležan prekršajni sud, sa izuzetkom propisanom u članu 100. stav 2. Zakona o prekršajima.

Izdvojeno mišljenje, Predrag Dimitrijević *

(Prva sednica svih sudija Prekršajnog apelacionog suda, Beograd, 29.01.2018. godine)

PITANJE

Da li okrivljenom koga je u prekršajnom postupku zastupao advokat obveznik poreza na dodatu vrednost treba dosuditi troškove za pružene advokatske usluge uvećane za iznos poreza na dodatu vrednost?

PRAVNO SHVATANJE

Okrivljeni koga je u prekršajnom postupku zastupao advokat obveznik poreza na dodatu vrednost, ima pravo na naknadu troškova na pruženu advokatsku uslugu, uvećanih za iznos poreza na dodatu vrednost, pod uslovom da uz zahtev dostavi i dokaz (priloži račun) o činjenici da je prilikom plaćanja izvršenih advokatskih usluga platio troškove uvećane za iznos poreza na dodatu vrednost.

O b r a z l o ž e nj e

Okrivljeni koji (lično ili preko branioca) podnese zahtev za dosuđivanje troškova na ime nagrade za rad advokata, koji spada u obveznike poreza na dodatu vrednost, u obavezi je da uz zahtev dostavi i račun, kao dokaz o činjenici da je prilikom plaćanja izvršenih advokatskih usluga platio usluge uvećane za iznos poreza na dodatu vrednost, kako bi prvostepeni prekršajni sud prilkom obračuna naknade primenio i odredbu člana 13. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata kojom je propisano da "Advokat koji je obveznik poreza na dodatu vrednost ima pravo dodati pripadajući porez na dodatu vrednost na izvršeni obračun nagrade i troškova".
Obaveza dostavljanja računa radi ostvarivanja prava na naknadu troškova uvećanih za iznos poreza na dodatu vrednost proizilazi iz činjenice da je advokat koji je obveznik PDV, po sopstvenom opredeljenju, dužan da svoju aktivnost obavlja u skladu sa odredbama Zakona o porezu na dodatu vrednost i Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, te da u tom cilju ispunjava propisane obaveze obračunavanja i plaćanja PDV-a, podnošenje poreskih prijava, izdavanje računa, vođenje evidencija i dr. kao i da ostvaruje svoja prava na odbitak prethodnog poreza, pravo na povraćaj PDV-a, poreski kredit i dr.
Napomena: U vezi spornog pitanja Vrhovni kasacioni sud je na sednici Građanskog odeljenja održanoj dana 05.07.2016. godine usvojio pravni stav.
Takođe i Ministarstvo finansija je u vezi navedenog pitanja izdalo svoja mišljenja dana 12.06.2009. godine i dana 10.05.2017. godine.
(Prva sednica svih sudija Prekršajnog apelacionog suda, Beograd, 29.01.2018. godine)

PITANJE

Da li apsolutna zastarelost vođenja prekršajnog postupka nastupa istog datuma kada je prekršaj izvršen ili protekom onoga dana poslednjeg meseca, odnosno godine, koji po svom broju odgovara danu kada je rok otpočeo?

PRAVNO SHVATANJE

Apsolutna zastarelost vođenja prekršajnog postupka nastupa istog datuma kada je prekršaj izvršen.

O b r a z l o ž e nj e

Odredbom čl. 84. st. 7. Zakona o prekršajima propisano je da pokretanje i vođenje prekršajnog postupka zastareva u svakom slučaju kada protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost (materijalni rok). To znači da apsolutna zastarelost nastupa istog datuma (u pogledu dana i meseca) kada se okrivljenom stavlja na teret izvršenje prekršaja, a zastarelost počinje da teče onoga dana kada je radnja učinjena. Zbog toga se u konkretnom slučaju prilikom odlučivanja o zastarelosti ne može primeniti čl. 137. st. 3. Zakona o prekršajima jer su istim propisani procesni rokovi (npr. rokovi za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, žalbe, prigovora itd.).

Izdvojeno zajedničko mišljenje, Mirjana Tukar, Zlatko Škripac, Milorad Vukajlović, Anđelka Korać Felbab i Milena Popović *

(Treća sednica svih sudija Prekršajnog apelacionog suda, Beograd, 30.11.2017. godine)

PITANJE

Da li drugostepeni sud preinačava prvostepeno rešenje kojim je na osnovu čl. 175. st. 2. Zakona o prekršajima utvrđena konačnost i izvršnost prekršajnog naloga i obustavlja postupak zbog zastarelosti prekršajnog gonjenja ukoliko je do dana odlučivanja o žalbi na to rešenje proteklo više od dve godine od datuma izvršenja radnje opisane u nalogu?

PRAVNO SHVATANJE

U datoj procesnoj situaciji se ne donosi rešenje o obustavi postupka zbog zastarelosti.

O b r a z l o ž e nj e

Prema odredbi čl. 175. st. 2. Zakona o prekršajima smatra se da je okrivljeni odustao od zahteva za sudsko odlučivanje, pa se postupak vraća u prvobitno stanje, kao da zahtev nije ni podnet. U datoj situaciji ne postoji inicijalni akt po kome bi sud postupao, te se predmet rešavanja prvostepenog suda ne bi odnosio na prekršaj već na prekršajni nalog, a drugostepenog suda na pravilnost i zakonitost rešenja o nalogu, tj pravilnost primene čl. 175. st. 2. Zakona o prekršajima. Na predloženo pravno shvatanje ukazuje i čl. 174. st. 6. Zakona o prekršajima kojim je propisano da se, kada sud donese rešenje o pokretanju postupka, smatra da odluka o novčanoj kazni nije ni izrečena, osim u slučaju iz čl. 175. tog Zakona.

Izdvojeno zajedničko mišljenje, Goran Božić, Ana Kapor, Miroslav Janjetović, Ana Milovanović, Zorica Milosavljević, Snežana Milenković, Vesna Adamović, Maja Vadnjal, Zorka Dobrivojević i Draga Šoškić *

Izdvojeno zajedničko mišljenje, Zlatko Škripac, Milorad Vukajlović, Anđelka Korać Felbab i Milena Popović *

(Treća sednica svih sudija Prekršajnog apelacionog suda, Beograd, 30.11.2017. godine)

PRAVNO MIŠLJENJE

U predmetima u kojima prvostepeni sud nije doneo rešenje o pokretanju prekršajnog postupka ili isto ne sadrži sve podatke predviđene članom 185. Zakona o prekršajima, a u međuvremenu je nastupila zastarelost za pokretanje prekršajnog postupka, učinjena je povreda materijalnog prava na štetu okrivljenog iz člana 265. stav 1. tačka 3. Zakona o prekršajima.

O b r a z l o ž e nj e

Ukoliko prvostepeni sud nije doneo rešenje o pokretanju postupka (isto se ne nalazi u spisima predmeta), usled čega je nastupila zastarelost prava na pokretanje postupka, daljim vođenjem postupka prvostepeni sud čini povredu materijalnog prava iz člana 265. stav 1. tačka 3 ZOP-a na štetu okrivljenog. Sa ovom situacijom izjednačava se i slučaj kada se u spisima predmeta nalazi rešenje o pokretanju postupka koje nije popunjeno, odnosno koje ne sadrži sve elemente propisane članom 185. Zakona o prekršajima. Tada se smatra da rešenja nema, pa ako je nastupila zastarelost prava na pokretanje postupka, a prvostepeni sud ipak postupak vodi, on takođe čini povredu materijalnog prava iz člana 265. stav 1. tačka 3. ZOP-a. Naime, odredbom člana 185. stav 1. Zakona o prekršajima je propisano da ako sud ne odbaci zahtev za pokretanje prekršajnog postupka doneće rešenje o pokretanju prekršajnog postupka, a u stavu 2. da rešenje iz stava 1. ovog člana sadrži označenje lica protiv koga se pokreće prekršajni postupak i pravnu kvalifikaciju prekršaja, pa kako se prema odredbi stava 4. istog člana Zakona o prekršajima postupak vodi samo u pogledu onog prekršaja i protiv onog okrivljenog na koje se odnosi rešenje o pokretanju prekršajnog postupka, donošenjem prvostepene presude bez prethodno donetog rešenja koje sadrži sve elemente predviđene članom 185. stav 2. Zakona o prekršajima prvostepeni sud čini povredu materijalnog prava na štetu okrivljenog predviđenu članom 265. stav 1. tačka 3. Zakona o prekršajima na koju Prekršajni apelacioni sud pazi po službenoj dužnosti. (Prva sednica svih sudija Prekršajnog apelacionog suda, Beograd, 12.05.2017. godine)


PITANJE

Da li u izreci prvostepenog rešenja donetog na osnovu člana 175. stavovi 2. i 3. Zakona o prekršajima, treba navesti da je prekršajni nalog konačan i izvršan, i koji je datum konačnosti i izvršnosti prekršajnog naloga?

PRAVNO SHVATANJE

U izreci rešenja donetog na osnovu člana 175. stavovi 2. i 3. Zakona o prekršajima neophodno je navesti datum konačnosti i izvršnosti prekršajnog naloga, a to je dan kada učinilac prekršaja više nema pravo da podnese zahtev za sudsko odlučivanje (protek roka od osam dana od dana uručenja prekršajnog naloga učiniocu prekršaja, ovde okrivljenom).

O b r a z l o ž e nj e

Članom 175. koji nosi naslov "Odustanak okrivljenog od zahteva za sudsko odlučivanje" je propisano da okrivljeni koji je podneo zahtev za sudsko odlučivanje može od tog zahteva odustati najkasnije na prvom ročištu, da će se smatrati da je od zahteva odustao ako, iako uredno pozvan, ne pristupi prvom ročištu niti svoj izostanak opravda. Odustajanje okrivljenog od podnetog zahteva se na ovaj način izjednačava sa situaciom kada zahtev za sudsko odlučivanje uopšte nije ni podnet, zbog čega se kao datum konačnosti i izvršnosti prekršajnog naloga uzima dan kada je učinilac prekršaja izgubio pravo da podnese zahtev za sudsko odlučivanje (najčešće deveti dan od dana uručenja prekršajnog naloga učiniocu prekršaja).
Kako od dana konačnosti i izvršnosti prekršajnog naloga počinju da teku rokovi zastarelosti izvršenja prekršajnog naloga, to je neophodno da izreka prvostepenog rešenja sadrži ovaj datum, u protivnom bi ista bila nerazumljiva. (Četvrta sednica svih sudija Prekršajnog apelacionog suda, Beograd, 30.11.2016. godine)

PITANJE

Koji sud je mesno nadležan u slučaju kada se iz činjeničnog opisa sadržanog u podnetom zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka se ne može utvrditi mesto izvršenja prekršaja (npr.u kom mestu se nije pridržavao odredaba o korišćenju dnevnog ili nekog drugog odmora u toku vožnje za određene dane)?

PRAVNO SHVATANJE

Kada nije poznato mesto izvršenja prekršaja, prekršajni sud koji je primio zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, čim primeti da nije stvarno i mesno nadležan, u bilo kojoj fazi postupka predmet ustupa prekršajnom sudu u mestu prebivališta odnosno sedišta okrivljenog lica, kao mesno nadležnom sudu, shodno članu 104 stav 1 Zakona o prekršajima (supsidijarna mesna nadležnost).

O b r a z l o ž e nj e

Odredbom člana 104 stav 1 Zakona o prekršajima je propisano da ako nije poznato mesto izvršenja prekršaja, mesno je nadležan sud na čijem području okrivljeni ima prebivalište ili boravište, odnosno sedište okrivljenog pravnog lica ukoliko se važnost propisa kojim je prekršaj određen prostire i na području na kome se nalazi njegovo prebivalište ili boravište, odnosno sedište okrivljenog pravnog lica.
Odredbom člana 110 stav 1 Zakona o prekršajima je propisano da je sud dužan da po službenoj dužnosti pazi da li rešavanje predmeta spada u sudsku nadležnost i na svoju stvarnu i mesnu nadležnost i čim primeti da nije nadležan, rešenjem se oglašava nenadležnim i bez odlaganja dostavlja predmet nadležnom sudu ili drugom nadležnom organu.
Shodno napred citiranim zakonskim propisima, sud bi trebalo da postupa isključivo po zakonu, bez obzira da li je prekršajni postupak pokrenut ili ne, kao i bez obzira na to da li je sud izvodio bilo koju procesnu radnju ili ne. Prekršajni sud koji je primio predmet u rad čim primeti da nije nadležan, rešenjem će se oglasiti nenadležnim i bez odlaganja dostaviti predmet nadležnom sudu ili drugom nadležnom organu.

Izdvojeno zajedničko mišljenje, Milena Popović, Snežana Govedarica, Vera Radak, Zlatko Škripac, Mirjana Đurić, Anđelka Korać Felbab, Nada Gostojić, Draga Šoškić, Mirjana Tukar, Milorad Vukajlović, Radmila Šarkić, Marija Vuković Stanković, Nevenka Dimitrijević, Snežana Milenković i Leonida Popović. *

(Druga sednica svih sudija Prekršajnog apelacionog suda, Beograd, 27.05.2016. godine)

Postupanje sa privremeno oduzetim predmetima kod obustave usled zastarelosti postupka

PITANJE

Kako postupiti po žalbi izjavljenoj na rešenje o obustavi prekršajnog postupka usled nastupanja apsolutne zastarelosti, kojim rešenjem nije odlučeno o privremeno oduzetim predmetima?

PRAVNI STAV

Kada je rešenjem prekršajnog suda postupak obustavljen usled nastupanja apsolutne zastarelosti, a istim rešenjem nije odlučeno o privremeno oduzetim predmetima, po izjavljenoj žalbi će se rešenje o obustavi usled zastarelosti potvrditi a u stavu 2 drugostepene odluke će se prekršajni sud obavezati da posebnim rešenjem odluči o privremeno oduzetim predmetima.

O b r a z l o ž e nj e

Posle nastupanja apsolutne zastarelosti, a pravilnom primenom odredaba prekršajnog materijalnog prava (član 235 stav 1 tačka 3 "starog" Zakona o prekršajima odnosno član 265 stav 1 tačka 3 "novog" Zakona o prekršajima), nema daljeg vođenja prekršajnog postupka već se postupak protiv okrivljenog za predmetni prekršaj mora obustaviti.
Ukoliko je prvostepeni sud obustavio postupak zbog nastupanja apsolutne zastarelosti a istim rešenjem nije odlučio o privremeno oduzetim predmetima, čime nije odlučio po zahtevu u celosti, što predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 234 stav 1 tačka 10 "starog" Zakona o prekršajima odnosno člana 264 stav 1 tačka 9 "novog" Zakona o prekršajima, nema mogućnosti ukidanja rešenja, o čemu govori i odluka Vrhovnog kasacionog suda KZZ Pr.8/2015 od 02.04.2015.godine.
Stoga će se po izjavljenoj žalbi na rešenje o obustavi prekršajnog postupka zbog apsolutne zastarelosti a kojim rešenjem nije odlučeno o privremeno oduzetim predmetima, rešenje potvrditi a u stavu 2 izreke drugostepene odluke obavezati da prekršajni sud posebnim rešenjem odluči o privremeno oduzetom predmetu, s obzirom da je donošenje posebnog rešenja u nadležnosti prvostepenog suda na koje rešenje okrivljeni ima pravo žalbe.

Izdvojeno mišljenje, Ana Đurović *

(Druga sednica svih sudija Prekršajnog apelacionog suda, Beograd, 30.04.2015. godine)

PRAVNI STAV

Rešenje o odbačaju zahteva za pokretanje prekršajnog postupka u izreci ne mora da sadrži činjenični opis prekršaja sadržan u zahtevu, ali mora sadržati dovoljno podataka za označavanje zahteva koji se odbacuje. (Treća sednica svih sudija Višeg prekršajnog suda, Beograd, 30.11.2011. godine)

PRAVNI STAV

U situaciji kada prvostepeni sud osudi okrivljenog za prekršaj za koji ga je oglasio krivim na zatvorsku kaznu između ostalog i zbog ranije osuđivanosti dužan je da prethodno spisima predmeta združi presude sa klauzulom pravnosnažnosti, bez obzira što u spisima postoji izvod iz prekršajne evidencije, potpisan i overen pečatom.

Izdvojeno mišljenje, Milanka Dimitrijević *

(Treća sednica svih sudija Višeg prekršajnog suda, Beograd, 30.11.2011. godine)

PRAVNI STAV

U situaciji kada je protiv lica podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka za prekršaj koji je konzumiran krivičnim delom ukoliko je javni tužilac za to krivično delo odbacio krivičnu prijavu na osnovu člana 236 ZKP-a (osumnjičeni je ispunio naloženu obavezu) nema uslova za prekršajno gonjenje jer je okrivljeni ovu obavezu ispunio da se protiv njega ne bi vodio postupak za radnje koje u sebi sadrže obeležje i krivičnog dela i prekršaja, a suprotno postupanje dovelo bi osumnjičene u pravno nesigurnu situaciju. Stoga bi odluka prekršajnog suda trebalo da bude odbačaj zahteva za pokretanje prekršajnog postupka na osnovu čl.159.st.2.tač.6. Zakona o prekršajima, a ukoliko je prekršajni postupak pokrenut tada bi trebalo isti obustaviti na osnovu čl.216.st.2 Zakona o prekršajima.

Izdvojeno mišljenje, Miroslav Petrović *

Izdvojeno mišljenje, Mirjana Mićić *

Izdvojeno mišljenje, Biljana Gavrilović *

Izdvojeno mišljenje, Milada Katić i Slavica Spahić *

(Treća sednica svih sudija Višeg prekršajnog suda, Beograd, 30.11.2011. godine)

PRAVNI STAV

Utvrđivanje i opisivanje zadobijenih povreda u tuči u izreci prvostepene presude, a koje činjenični opis iz zahteva ne sadrži, predstavlja odlučivanje mimo zahteva, a time i bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 234. stav 1. tačka 11. Zakona o prekršajima. (Druga sednica svih sudija Višeg prekršajnog suda, Beograd, 07.07.2011. godine)

PRAVNI STAV

Ukoliko je nakon izvršenja prekršaja stupio na snagu zakon koji nije blaži za učinioca u odluci se ova promena zakona ne konstatuje, osim kada je navedeno istaknuto u žalbi, u kom slučaju se daje odgovor na žalbeni navod.

Izdvojeno mišljenje, Slavica Brkić *

(Druga sednica svih sudija Višeg prekršajnog suda, Beograd, 07.07.2011. godine)

PRAVNI STAV

Prvostepena presuda čiji je sastavni deo postalo rešenje o ispravci kojim nisu ispravljene samo očigledne omaške u imenima i brojevima, već je suštinski izmenjena odluka ili razlozi odluke, zahvaćena je bitnom povredom odredaba prekršajnog postupka iz člana 234. stav 1. tačka 15. Zakona o prekršajima. (Druga sednica svih sudija Višeg prekršajnog suda, Beograd, 07.07.2011. godine)

PRAVNO MIŠLJENJE

Presuda se može doneti bez ispitivanja okrivljenog pod sledećim uslovima:

- da je okrivljeni uredno pozvan, a izostanak nije opravdao,
- da je u pozivu radi saslušanja upozoren da će u slučaju nedolaska odluka biti doneta bez njegovog saslušanja,
- da saslušanje okrivljenog nije nužno za utvrđivanje činjenica koje su od važnosti za donošenje zakonite odluke.

Potrebno je da su kumulativno ispunjena sva tri navedena uslova uz napomenu da prekršajna prijava ne može da bude dokaz u prekršajnom postupku jer je ista deo optužnog akta. (Druga sednica svih sudija Višeg prekršajnog suda, Beograd, 07.07.2011. godine)

PITANJE

Da li presuda prekršajnog suda treba da sadrži oblik vinosti?

PRAVNI STAV

S obzirom da je krivica bitno obeležje svih prekršaja, moraju se u obrazloženju presude dati razlozi o obliku vinosti. (Prva sednica svih sudija Višeg prekršajnog suda, Beograd, 25.03.2011. godine)

PITANJE

Da li okrivljeni i njegov branilac imaju mogućnost da istaknu zahtev za troškove do preduzimanja poslednje radnje u postupku koja prethodi donošenju odluke? Imajući u vidu shodnu primenu odredaba krivičnog postupka moglo bi se zaključiti da je zaključenje glavnog pretresa u prekršajnom postupku upravo preduzimanje poslednje radnje u postupku koja prethodi donošenju odluke kojim se okrivljeni oglašava krivim ili oslobađa krivice ili odluke o obustavi postupka, uz odredbe člana 28. i člana 30. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima i člana 131. stav 1., 2. i 4. Zakona o prekršajima, te člana 138. istog, sa pozivanjem na odredbe člana 194. stav 1. i 2. Zakonika o krivičnom postupku.

PRAVNI STAV

Članom 131. stav 1. tačka 4. Zakona o prekršajima je propisano da se zahtev za naknadu nagrade i nužnih izdataka branioca podnosi u roku od 3 (tri) meseca, od dana dostavljanja pravosnažne odluke o troškovima.
Odluka o troškovima je sastavni deo meritorne odluke, te kod obustave prekršajnog postupka (čiji ishod okrivljeni i branilac nisu mogli znati pre donošenja iste) obzirom da troškove snosi sud koji je vodio postupak u smislu člana 131. stav 2. Zakona o prekršajima, to se zahtev za naknadu nagrade i nužnih izdataka branioca podnosi u zakonskom roku od 3 (tri) meseca od dana dostavljanja sudske odluke kojom je rešeno i o troškovima. (Prva sednica svih sudija Višeg prekršajnog suda, Beograd, 25.03.2011. godine)

PITANJE

U predmetima sa više okrivljenih od kojih je jedan uložio žalbu, a drugi uredno primili presude, da li se predmet izvršava za okrivljene koji nisu uložili žalbe?

PRAVNI STAV

Obzirom da u praksi postoji mogućnost ukidanja odluke u celini ukoliko su ispunjeni uslovi iz člana 246. Zakona o prekršajima, nema smetnji da se sačeka odluka po izjavljenoj žalbi jednog od okrivljenih. (Prva sednica svih sudija Višeg prekršajnog suda, Beograd, 25.03.2011. godine)

PITANJE

U predmetima gde je podnet zahtev protiv maloletnika i roditelja zbog propuštanja dužnog nadzora da li se odluka donosi u vidu presude ili rešenja?

PRAVNI STAV

Ukoliko je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnet protiv maloletnika i protiv roditelja zbog propuštanja dužnog nadzora, saglasno odredbi člana 274. stav 1. Zakona o prekršajima moguće je razdvojiti postupak kada će se u odnosu na roditelja doneti presuda a u odnosu na maloletnika rešenje. Ukoliko se jednom odlukom odlučuje o prekršaju maloletnika i o prekršaju roditelja donosi se presuda. (Prva sednica svih sudija Višeg prekršajnog suda, Beograd, 25.03.2011. godine)

PITANJE

Kada je podnosilac zahteva korisnik ribarskog područja u svojstvu oštećenog na koji način isti mora da opredeli pričinjenju štetu odnosno da li ova šteta mora biti izražena u novčanom iznosu?

PRAVNI STAV

Korisnik ribarskog područja kao podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka mora u zahtevu naznačiti svojstvo oštećenog i isto obrazložiti odnosno navešće osnov po kojem koristi ribarsko područje pri čemu se pričinjena šteta ne mora nužno izraziti u novčanom iznosu. (Prva sednica svih sudija Višeg prekršajnog suda, Beograd, 25.03.2011. godine)

PITANJE

Da li se može prekinuti postupak na osnovu izveštaja pošte-dostavljača u kojem je navedeno da je okrivljeni na privremenom radu u inostranstvu?

PRAVNI STAV

Izveštaj pošte - dostavljača u kojem je navedeno da je okrivljeni na privremenom radu u inostranstvu ne može biti osnov za prekid postupka obzirom da je odredbom člana 13. Zakona o prebivalištu i boravištu građana propisano da građani koji nameravaju da borave u inostranstvu duže od 60 dana, su dužni da pre odlaska prijave odlazak u inostranstvo a evidenciju o tome vodi nadležni organ unutrašnjih poslova. U ovakvim slučajevima je potrebno zatražiti izveštaj od nadležnog nadležnog organa unutrašnjih poslova i u zavisnosti od rezultata provere odlučiti o daljem toku postupka. (Prva sednica svih sudija Višeg prekršajnog suda, Beograd, 25.03.2011. godine)

PITANJE

Da li u postupku u toku kojeg dođe do pokretanja postupka likvidacije pravnog lica, a isti nije okončan, razdvajati prekršajni postupak u odnosu na pravno lice a odgovorno lice kazniti za učinjeni prekršaj?

PRAVNI STAV

Članom 17. stav 5. Zakona o prekršajima je regulisana materija kod stečaja, a članom 216. stav 7. istog zakona je propisan osnov za obustavu ako je pravno lice prestalo da postoji. Sve do ispunjenja ovih uslova nema smetnji za vođenje postupka i izricanje sankcija. (Prva sednica svih sudija Višeg prekršajnog suda, Beograd, 25.03.2011. godine)

PITANJE

U predmetima koji se rešavaju po članu 294. stav 1. Zakona o prekršajima, kada se radi o strancu, a zahtev nije uredan, koji su rokovi za otklanjanje nedostataka i šta sa privedenim licem u tom vremenu?

PRAVNI STAV

Članom 157. stav 2. Zakona o prekršajima je propisano da sudija određuje rok za otklanjanje nedostataka, a stavom 3. je propisano da taj rok ne može biti duži od 15 (petnaest) dana, te kod predmeta koji se rešavaju po članu 294. stav 1. Zakona o prekršajima taj rok mora biti – odmah. (Prva sednica svih sudija Višeg prekršajnog suda, Beograd, 25.03.2011. godine)

PITANJE

U predmetima sa više okrivljenih u kojima je utvrđena odgovornost istih sem jednog koji je nedostupan zbog boravka u inostranstvu, da li izdvojiti postupak ili istom odlukom protiv njega obustaviti postupak?

PRAVNI STAV

Nedostupnost okrivljenog zbog odlaska u inostranstvo nije osnov za obustavu postupka. U takvim slučajevima se od podnosioca zahteva traži provera, a potom donosi rešenje o prekidu postupka, shodno članu 213. Zakona o prekršajima. (Prva sednica svih sudija Višeg prekršajnog suda, Beograd, 25.03.2011. godine)

PITANJE

Da li je pretres obavezan u svim predmetima?

PRAVNI STAV

Prema važećem Zakonu o prekršajima, obzirom da nezakazivanje pretresa ne predstavlja bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka proizilazi zaključak da pretres nije obavezan u svakom predmetu. U prilog navedenog govore i odredbe člana 85. i člana 208. Zakona o prekršajima te bi celishodnost zakazivanja pretresa bila cenjena od strane sudije u svakom konkretnom predmetu. (Prva sednica svih sudija Višeg prekršajnog suda, Beograd, 25.03.2011. godine)

PITANJE

Kakvu odluku donosi Viši prekršajni sud u situaciji kada je to po žalbi okrivljenog izjavljenoj na presudu donetu na osnovu člana 294. Zakona o prekršajima već odlučeno (žalba odbijena) a okrivljeni nakon toga izjavi novu žalbu na istu presudu u zakonskom roku?

PRAVNI STAV

U slučaju da je po prvoj žalbi okrivljenog odlučeno u Višem prekršajnom sudu, a okrivljeni u zakonskom roku izjavi drugu žalbu, istu treba odbaciti kao nedozvoljenu.

O b r a z l o ž e nj e

Članom 87. stav 2. Zakona o prekršajima propisano je da presuda doneta u prekršajnom postupku postaje pravosnažna danom donošenja presude Višeg prekršajnog suda . U slučaju da okrivljeni podnese drugu žalbu, Viši prekršajni sud ne ulazi u osnovanost iste jer je već odlučivao i doneo odluku, a isto tako postoji i pravilo „ne dva puta o istom“. Ovakvom odlukom Višeg prekršajnog suda okrivljeni nije oštećen jer je svoje pravo na žalbu iskoristio izjavljivanjem žalbe o kojoj je već odlučivano. (Četvrta sednica svih sudija Višeg prekršajnog suda, Niš, 23.07.2010. godine)

PITANJE

Da li je potrebno da se izrekom osuđujuće presude odluči kako će se menjati novčana kazna, da li u kaznu zatvora ili u rad u javnom interesu ?

PRAVNI STAV

Izreka presude mora biti jasna i razumljiva i u pogledu odluke o plaćanju novčane kazne, te se mora jasno opredeliti u koju će se od kazni zameniti novčana kazna ukoliko je okrivljeni ne plati u ostavljenom roku. Sudija u odluci mora opredeliti da li će se vršiti zamena u kaznu zatvora ili rad u javnom interesu.

O b r a z l o ž e nj e

Navođenje u izreci da će se novčana kazna zameniti u kaznu zatvora ili u rad u javnom interesu, ili samo da će se zamena neplaćene novčane kazne vršiti shodno članu 37. stav 1. Zakona o prekršajima, a bez tačnog navođenja u koju od te dve kazne, čini izreku nerazumljivom a samim tim bitnu povredu iz člana 234. stav 1. tačka 15. Zakona o prekršajima. (Četvrta sednica svih sudija Višeg prekršajnog suda, Niš, 23.07.2010. godine)

PITANJE

Da li predstavlja bitnu povredu prekršajnog postupka činjenica da rešenje o obustavi postupka ili oslobađajuća presuda u izreci ne sadrže činjenični opis prekršaja?

PRAVNI STAV

Obavezno je unošenje činjeničnog opisa prekršaja u izreci prvostepene odluke, kada presuda o oslobađanju od krivice i rešenje o obustavi postupka u izreci ne sadrži činjenični opis prekršaja, odnosno objektivni identitet bića prekršaja iz zahteva, nedostatak činjeničnog opisa prekršaja u izreci predstavlja apsolutno bitnu povredu postupka zbog koje se prvostepena odluka ukida i nalaže otklanjanje navedene bitne povrede postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Odredbom člana 222. stav 3. Zakona o prekršajima je predviđeno da izreka presude sadrži: lične podatke okrivljenog, odnosno naziv i sedište okrivljenog pravnog lica, činjenični opis i pravnu kvalifikaciju prekršaja i odluku kojom se okrivljeni oglašava krivim, oslobađa krivice ili se postupak obustavlja, te ukoliko izreka presude ne sadrži sve potrebne elemente dolazi do bitne povrede postupka iz člana 234. stav 1. tačka 15. Zakona o prekršajima. (Treća sednica svih sudija Višeg prekršajnog suda, Kragujevac, 18.05.2010. godine)

PITANJE

Kada činjenični opis prekršaja u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka sadrži više radnji koje se okrivljenom stavljaju na teret (npr. vređanje i guranje – odnosno udaranje ), pa se u toku postupka dokaže samo jedna radnja, da li se u izreci presude za drugu radnju koja nije utvrđena – dokazana okrivljeni oslobađa krivice za prekršaj?

PRAVNI STAV

Kada se okrivljeni tereti za jedan prekršaj učinjen sa više radnji koje zajedno čine činjenični opis, a u toku postupka se dokaže da je okrivljeni preduzeo samo jednu od radnji, u izreci presude se okrivljeni oglašava krivim samo za činjenično stanje koje je utvrđeno u postupku, dok se za deo činjeničnog opisa iz zahteva koji nije utvrđen ne donosi oslobađajuća presuda, već u obrazloženju presude daju razlozi zbog kojih nije oglašen krivim i za druge radnje koje imaju obeležje tog istog prekršaja. (Treća sednica svih sudija Višeg prekršajnog suda, Kragujevac, 18.05.2010. godine)

PRAVNI STAV

Javno preduzeće „Putevi Srbije“ sa sedištem u Beogradu kao upravljač javnog puta i korisnik ribarskog područja ovlašćeni su za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka kao oštećeni, s tim što u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka moraju naznačiti svojstvo oštećenog i navesti pričinjenu štetu. (Druga sednica svih sudija Višeg prekršajnog suda, Beograd, 22.03.2010. godine)

* ćirilica