Правна схватања по областима, образовање, наука, култура, информисање


Питање:

Да ли је удружење грађана и, упоште, правно лице као тражилац информација увек овлашћено да поднесе захтев за покретање прекршајног поступка по Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја или је потребно да се достављањем доказа да му је неко имовинско право повређено или угрожено легитимише као оштећени у смислу одредбе члана 126. став 1. Закона о прекршајима?

Правно схватање:

Удружење грађана и, упоште, правно лице као тражилац информација увек су овлашћени да поднесу захтев за покретање прекршајног поступка по Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја и нису условљени доказивањем својства оштећеног у смислу одредбе члана 126. став 1. Закона о прекршајима.

О б р а з л о ж е њ е

Одредбама члана 126. став 1. Закона о прекршајима прописано је да је оштећени, у смислу овог закона, лице чије је какво лично или имовинско право повређено или угрожено прекршајем. Полазећи од чињенице да се Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја уређује начин остваривања права које је зајемчено чланом 51. став 2. Устава, према којем свако има право на приступ подацима која су у поседу државних органа, то повреда Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја представља повреду уставом зајемченог људског права. Одредбама члана 5. став 1. и став 2. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја прописано је да свако има право да му буде саопштено да ли орган власти поседује одређену информацију од јавног значаја, односно да ли му је она иначе доступна и да свако има право да му се информација од јавног значаја учини доступном при чему је одредбама члана 2. истог закона прописано да је информација од јавног значаја она која се односи на све оно о чему јавност има оправдан интерес да зна. Из наведеног произлази да тражиоци информације нису само физичка лица, која неспорно имају лична права, већ и други облици удруживања грађана или правних лица који су основани у складу са Уставом и законима а делују у циљу прибављања информација које се односе на све оно о чему јавност има оправдан интерес да зна. Како је Врховни касациони суд на седници Грађанског одељења одржаној дана 06.12.2016. године већ заузео правни став да је ускраћивањем адекватног одговора тражиоцу информације учињена повреда личног права, а да је тражилац информација оштећени и увек овлашћен да поднесе захтев за покретање прекршајног поступка, без условљавања претходним доказивањем повреде каквог личног или имовинског права, то у складу са тим правно лице или удружење грађана као тражилац информације аутоматски по самом Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја стиче овлашћење да поднесе захтев за покретање прекршајног поступка по члану 180. став 1. Закона о прекршајима као оштећени.
У прилог оваквом закључку иду и ставови изражени у пресудама Европског суда за људска права у којима је утврђена повреда члана 10. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода, при чему треба имати у виду да је чланом 34. Конвенције, прописано да тај суд може примати представке од сваког лица, невладине организације или групе лица који тврде да су жртве повреде права установљених Конвенцијом или протоколима уз њу, учињене од стране неке државе уговорнице, односно да активну легитимацију у поступку пред Судом има лице, група лица или невладина организација која тврди да је жртва повреде права зајемчених Конвенцијом чији смо ми потписници. Управо на тај начин је пресудом Европског суда за људска права по представци број 48135/06 - Иницијатива младих за људска права против Србије, објављена у "Службеном гласнику РС", бр. 60/2013, утврђено да је дошло до повреде чл. 10 Конвенције, са образложењем да "слобода добијања информација" обухвата право на приступ информацијама а да је подносилац представке невладина организација основана 2003. године са седиштем у Београду, која прати примену транзиционих закона ради обезбеђења поштовања људских права, демократије и владавине права. Такође из образложења наведене одлуке произлази да је наша држава у том поступку истицала приговор недостатка активне легитимације (неспојивост ratione personae) пошто тражене информације нису биле потребне подносиоцу представке. Међутим оваква примедба по ставу Суда је неоснована јер је утврђено да када је невладина организација умешана у питања од јавног интереса, као што је овај подносилац представке, она игра улогу “јавног чувара” сличне важности као што је штампа, услед чега активности подносиоца представке стога захтевају сличну заштиту према Конвенцији као она која се пружа штампи. Исти став заузет је и у пресуди Társaság a Szabadságjogokért против Мађарске, број представке 37374/05, од 14. априла 2009. године, где је такође утврђена повреда чл. 10 Конвенције, а подносилац представке је Мађарски савез за грађанске слободе односно мађарско удружење грађана. (Правно схватање са Друге седнице свих судија Прекршајног апелационог суда, 01.07.2019. године)

ПРАВНО СХВАТАЊЕ

Председник општине као орган власти може да одговара за прекршај учињен у вршењу функције по Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја. (Правно схватање са одвојених седница у 2019. години)

ПРАВНО СХВАТАЊЕ

Статус одговорног лица по Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја могу имати и руководилац органа јавне власти и лице овлашћено за приступ информацијама од јавног значаја, а које ће лице заиста сносити одговорност за прекршај зависи од тога да ли је у органу уопште одређено службено (овлашћено) лице које би поступало по захтевима за приступ информацијама – ако јесте онда оно под Законом одређеним условима сноси одговорност за прекршај, ако овлашћено лице није одређено онда одговорност за пропуст сноси руководилац органа јавне власти. (Правно схватање са одвојених седница у 2017. години)