Правна мишљења по областима, јавна безбедност


ПРАВНО МИШЉЕЊЕ

Прекршај из члана 29. став 1. тачка 2. Закона о личној карти, а у вези члана 10. став 4. и члана 11. наведеног Закона не чини малолетно лице, него законски заступник малолетника.

О б р а з л о ж е њ е

Чланом 29. став 1. тачка 2. Закона о личној карти је прописано да новчаном казном до 50.000 динара или казном затвора до 30 дана ће се казнити за прекршај лице које у одређеном року не поднесе захтев за издавање личне карте (члан 11. и 20. став 2.).
Чланом 11. истог Закона је прописано да лица која су по одредбама овог закона дужна да имају личну карту захтев за издавање личне карте подносе најкасније у року од 15 дана по навршеној 16. години живота, односно у року од 15 дана по испуњавању услова из члана 3. овог закона.
Имајући у виду напред наведено одредба члана 11. Закона о личној карти се односи на рокове за подношење захтева, (а и чланом 29. став 1. Закона о личној карти је санкционисано неподношење захтева у одређеном року), док је чланом 10. Закона о личној карти који носи наслов "Захтев. Подношење захтева" ближе прописана сама обавеза и начин подношења захтева за издавање личне карте, па је у ставу 4. прописано да за малолетна или пословно неспособна лица захтев подноси један од родитеља уз писмену сагласност другог родитеља, односно други законски заступник или старатељ.
Према наведеном малолетно лице нема обавезу подношења захтева, већ је та обавеза на родитељу или старатељу (исти је случај и са пословно неспособним лицима) и сходно изнетом малолетник не може одговарати за неподношење захтева за издавање личне карте, обзиром да је та обавеза прописана законом као обавеза родитеља, односно законског заступника или стараоца. Такође, треба имати у виду и одредбу члана 10 Закона о прекршајима, који се односи на радњу извршења прекршаја, у конкретном случају "нечињења" која се може односити само на родитеље малолетника (законског заступника или стараоца). (Прва седница свих судија Прекршајног апелационог суда, Београд, 12.05.2017. године)


ПРАВНО МИШЉЕЊЕ

Дрвена палица (где спада и бејзбол палица) и нож (где спада и кухињски нож) могу бити хладно оружје у смислу члана 2. став 2. тачка 7. Закона о оружју и муницији, као и остали предмети, уколико се у првостепеном поступку утврди да су били намењени за напад. (Друга седница свих судија Вишег прекршајног суда, Београд, 07.07.2011. године)