Усвојена правна схватања са одвојених седница у 2018. години


На одвојеним седницама седишта и одељења Прекршајног апелационог суда одржаним од 01.01.2018. године до 31.12.2018. године већином гласова свих судија заузета су следећа правна схватања:

1. Физичко лице (резидент или нерезидент) који приликом изласка из Србије царинском органу пријави средства плаћања у износу већем од 10.000 евра или противвредност у другој валути, не чини прекршај из чл. 62 ст. 1 тач. 18 Закона о девизном пословању у вези чл. 31 тог Закона и тач. 10 Одлуке о условима за личне и физичке преносе средстава плаћања у иностранство и из иностранства (резидент) односно чл. 63 ст. 1 тач. 14 у вези чл. 31 Закона и тач. 12 Одлуке (нерезидент).

2. Представник окривљеног правног лица у прекршајном поступку може бити свако лице које има писано овлашћење за заступање окривљеног правног лица, осим адвоката који има својство браниоца у том поступку и лица која су побројана у члану 123. ст. 1 и 2 Закона о прекршајима.

3. Пријем захтева за покретање прекршајног поступка и његово завођење не представљају процесне радње надлежног суда предузете ради вођења прекршајног поступка које прекидају застарелост за покретање поступка.

4. Трошкови прекршајног поступка по овереном пуномоћју не могу бити досуђени, односно исплаћени трећем лицу.

5. Оштећеном као подносиоцу захтева за покретање прекршајног поступка припада право на накнаду трошкова за састав захтева од стране пуномоћника-адвоката у поступку који је окончан обуставом због застарелости, осим уколико се одуговлачење поступка може приписати оштећеном у кривицу.

6. Другостепени суд ће одбацити законом недозвољену жалбу иако је странка у одлуци погрешно поучена да жалбу може изјавити у року који је суд навео. Ово из разлога што из грешке суда, која је у супротности са законом, не може да проистекне право странке јер би у супротном та странка била доведена у повољнији положај у односу на странке у другим поступцима.

7. Сходно одредби чл. 176 ст. 4. Закона о прекршајима суд може да наложи уређење чињеничног описа радње извршења из налога издаваоцу налога до момента покретања прекршајног поступка, после чега се налог не би могао уређивати.

8. Прекршај из чл. 330 ст. 1 тач. 7 Закона о безбедности саобраћаја на путевима (управљање возилом за време трајања искључења тог возила из саобраћаја) не конзумира истовремено поновљену противправну радњу због које је до искључења возила дошло.

9. Прекршајни суд као извршни није овлашћен да се по службеној дужности упушта у правилност клаузуле коначности и извршности садржане у прекршајном налогу, већ само по изјављеном приговору на решење о замени новчане казне која је налогом изречена.

10. Окривљеном се уз опомену за прекршаје из чл. 47 до чл. 49 Закона о оружју и муницији може изрећи заштитна мера одузимања оружја иако је наведеним члановима предвиђено изрицање ове заштитне мере уз казну, а на основу чл. 53 ст. 2 Закона о прекршајима.

11. Пресуда на коју није изјављена жалба не може постати правноснажна са датумом правноснажности након наступања застарелости за вођење прекршајног поступка.

12. Жалба на пресуду која је насловљена као пресуда о усвајању споразума о признању прекршаја је дозвољена уколико њена садржина у битном одступа од садржине закљученог споразума.

13. Чињенични опис радње извршења за прекршај из чл. 332 ст. 1 тач. 102 у вези чл. 247 ст. 1 формулисан по Закону о безбедности саобраћаја на путевима пре измена и допуна објављених у "Сл. гласнику РС" бр. 24/18 је и даље прекршај иако је наведеним изменама рок за подношење захтева за издавање нове регистрационе налепнице продужен са 30 дана на 60 дана од истека важења претходне уколико постоји доказ да ни у новом року лице против кога је поднет захтев за покретање прекршајног поступка није захтевало издавање нове налепнице.