Usvojena pravna shvatanja sa odvojenih sednica u 2018. godini


Na odvojenim sednicama sedišta i odeljenja Prekršajnog apelacionog suda održanim od 01.01.2018. godine do 31.12.2018. godine većinom glasova svih sudija zauzeta su sledeća pravna shvatanja:

1. Fizičko lice (rezident ili nerezident) koji prilikom izlaska iz Srbije carinskom organu prijavi sredstva plaćanja u iznosu većem od 10.000 evra ili protivvrednost u drugoj valuti, ne čini prekršaj iz čl. 62 st. 1 tač. 18 Zakona o deviznom poslovanju u vezi čl. 31 tog Zakona i tač. 10 Odluke o uslovima za lične i fizičke prenose sredstava plaćanja u inostranstvo i iz inostranstva (rezident) odnosno čl. 63 st. 1 tač. 14 u vezi čl. 31 Zakona i tač. 12 Odluke (nerezident).

2. Predstavnik okrivljenog pravnog lica u prekršajnom postupku može biti svako lice koje ima pisano ovlašćenje za zastupanje okrivljenog pravnog lica, osim advokata koji ima svojstvo branioca u tom postupku i lica koja su pobrojana u članu 123. st. 1 i 2 Zakona o prekršajima.

3. Prijem zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i njegovo zavođenje ne predstavljaju procesne radnje nadležnog suda preduzete radi vođenja prekršajnog postupka koje prekidaju zastarelost za pokretanje postupka.

4. Troškovi prekršajnog postupka po overenom punomoćju ne mogu biti dosuđeni, odnosno isplaćeni trećem licu.

5. Oštećenom kao podnosiocu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka pripada pravo na naknadu troškova za sastav zahteva od strane punomoćnika-advokata u postupku koji je okončan obustavom zbog zastarelosti, osim ukoliko se odugovlačenje postupka može pripisati oštećenom u krivicu.

6. Drugostepeni sud će odbaciti zakonom nedozvoljenu žalbu iako je stranka u odluci pogrešno poučena da žalbu može izjaviti u roku koji je sud naveo. Ovo iz razloga što iz greške suda, koja je u suprotnosti sa zakonom, ne može da proistekne pravo stranke jer bi u suprotnom ta stranka bila dovedena u povoljniji položaj u odnosu na stranke u drugim postupcima.

7. Shodno odredbi čl. 176 st. 4. Zakona o prekršajima sud može da naloži uređenje činjeničnog opisa radnje izvršenja iz naloga izdavaocu naloga do momenta pokretanja prekršajnog postupka, posle čega se nalog ne bi mogao uređivati.

8. Prekršaj iz čl. 330 st. 1 tač. 7 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima (upravljanje vozilom za vreme trajanja isključenja tog vozila iz saobraćaja) ne konzumira istovremeno ponovljenu protivpravnu radnju zbog koje je do isključenja vozila došlo.

9. Prekršajni sud kao izvršni nije ovlašćen da se po službenoj dužnosti upušta u pravilnost klauzule konačnosti i izvršnosti sadržane u prekršajnom nalogu, već samo po izjavljenom prigovoru na rešenje o zameni novčane kazne koja je nalogom izrečena.

10. Okrivljenom se uz opomenu za prekršaje iz čl. 47 do čl. 49 Zakona o oružju i municiji može izreći zaštitna mera oduzimanja oružja iako je navedenim članovima predviđeno izricanje ove zaštitne mere uz kaznu, a na osnovu čl. 53 st. 2 Zakona o prekršajima.

11. Presuda na koju nije izjavljena žalba ne može postati pravnosnažna sa datumom pravnosnažnosti nakon nastupanja zastarelosti za vođenje prekršajnog postupka.

12. Žalba na presudu koja je naslovljena kao presuda o usvajanju sporazuma o priznanju prekršaja je dozvoljena ukoliko njena sadržina u bitnom odstupa od sadržine zaključenog sporazuma.

13. Činjenični opis radnje izvršenja za prekršaj iz čl. 332 st. 1 tač. 102 u vezi čl. 247 st. 1 formulisan po Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima pre izmena i dopuna objavljenih u "Sl. glasniku RS" br. 24/18 je i dalje prekršaj iako je navedenim izmenama rok za podnošenje zahteva za izdavanje nove registracione nalepnice produžen sa 30 dana na 60 dana od isteka važenja prethodne ukoliko postoji dokaz da ni u novom roku lice protiv koga je podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka nije zahtevalo izdavanje nove nalepnice.