Одговори Одељења судске праксе Прекршајног апелационог суда на постављена питања, трошкови


ПИТАЊЕ

Који трошкови припадају браниоцу окривљеног и ко треба да сноси трошкове на име састављања приговора на решење о замени новчане казне у казну затвора и поднеска којим се траже трошкови подношења приговора, у ситуацији када је прекршајни суд донео решење о замени новчане казне у казну затвора која је изречена решењем Министарства унутрашњих послова, на коме је погрешно означена правноснажност и извршност, па окривљени путем браниоца уложи приговор на решење прекршајног суда који буде усвојен и првобитно решење буде стављено ван снаге, јер је наступила застарелост ивзршења?

ОДГОВОР

Када је изјављен приговор против решења о извршењу новчане казне, кажњени има право на накнаду трошкова који су настали у извршном поступку и које је имао на име рада ангажованог браниоца уколико је приговор усвојен, у случају када до извршења не дође, односно ако дође до застарелости извршења и исте треба признати у складу са ставом 2. Тарифног броја 9. и 11. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката ("Службени гласник РС", бр. 121/12) у износу од 25.500,00 динара, при чему захтев за накнаду трошкова извршног поступка има карактер осталих поднесака у смислу става 2. Тарифног броја 9. Тарифе, по ком адвокату припада 50% награде из става 1. тог тарифног броја, односно 12.750,00 динара. Међутим, уколико је трошкове који су настали у извршном поступку изазавао, скривио орган управе, чија одлука је и достављена на извршење, у том случају трошкови не падају на терет суда, већ исте треба да сноси орган управе. Суд у одлуци којом одбија захтев за накнаду трошкова треба да упути кажењног да трошкове сноси орган управе, који је трошкове изазвао.


ПИТАЊЕ

Да ли бранилац окривљеног који је поднео захтев за разгледање и разматрење списа предмета, након доношења решења о обустави поступка због наступања апсолутне застарелости, а које решење му је уручено, а није постало правноснажно у моменту када је исти списе разгледао, има право на награду прописану тарифним бројем 79. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката?

ОДГОВОР

Бранилац принципијелно има право на накнаду трошкова и нужних издатака, али је на суду да цени да ли ће окривљеном досудити накнаду трошкова за рад ангажованог браниоца на име разгледања и разматрања списа предмета, у зависности од конкретног случаја.


ПИТАЊЕ

Да ли се окривљени може обавезати да сноси трошкове свог довођења по издатој наредби и када се прекршајни поступак обустави или окривљени буде ослобођен одговорности, по ком основу и којом одлуком?

ОДГОВОР

Окривљени се може обавезати да сноси трошкове свог довођења по издатој наредби, јер је неоправданим неодазивањем на позив суда исте скривио, под условом да је довођење оправдано и да је наредба о довођењу издата са свим прописаним упозорењима, на основу члана 189. став 5. Закона о прекршајима и Законика о кривичном поступку који у члану 263. став 1. прописује ко сноси „скривљене трошове“, а одлука се у зависности од сваког конкретног случаја може донети или у току трајња поступка – посебним решењем, или на крају поступка – мериторном одлуком.


ПИТАЊЕ

Како поступити по захтеву за плаћање трошкова довођења кажњеног лица?

ОДГОВОР

Прекршајни суд треба да донесе решење којим ће обавезати кажњеног да надокнади трошкове довођења, на шта упућује одредба члана 220. Закона о извршењу кривичних санкција ("Службени гласник РС", бр. 55/2014).


ПИТАЊЕ

Да ли окривљени (кажњени) има право на накнаду трошкова и у ком износу када на решење о замени новчане казне у затворску, по прекршајном налогу, уложи путем браниоца приговор који је основан и усвојен, па је побијано решење стављено ван снаге?

ОДГОВОР

Кажњени начелно има право на накнаду трошкова који су настали у поступку извршења прекршајног налога, уколико је приговор усвојен и исте треба признати и обрачунати у складу са ставом 2. Тарифног броја 9. и 11. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката у износу од 25.500,00 динара.


ПИТАЊЕ

Да ли кажњеном лицу припада накнада трошова прекршајног поступка сходно члану 140. став 2. тачка 10. Закона о прекршајима, на име састављања приговора на решење о начину извршења новчане казне уколико је приговор усвојен?

ОДГОВОР

Кажњено лице начелно има право на накнаду трошкова у поступку извршења правноснажне и извршене одлуке прекршајног суда на име састављања приговора на решење о извршењу уколико је приговор усвојен, а у случају обустављaња тог поступка, сходно члану 141. став 2. Закона о прекршајима (у прилог одговору; одлука Уставног суда РС бр. Уж-9480/2013 од 14.12.2016. године).


ПИТАЊЕ

Да ли браниоцу адвокату припадају торшкови на име састављања жалбе на решење о трошковима уколико се првостепено решење укине?

ОДГОВОР

Трошкове браниоца на име састаљања жалбе на решење о трошковима треба досудити уколико је са жалбом успео.


ПИТАЊЕ

Да ли прихватити захтев браниоца за надокнаду трошкова прекршајног поступка који се односе на трошкове превоза сходно члану 9. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката ("Службени гласник РС", бр. 121/12) иако подносилац захтева није доставио доказ које је превозно средство користио.

ОДГОВОР

Захтев за накнаду трошкова који се односе на трошкове превоза сходно члану 9. Тарифе, иако подносилац захтева није доставио доказ које је превозно средство користио треба прихватити. Накнада трошкова прекршајног поступка на име трошкова браниоца, тј. пуномоћника за трошкове превоза, најчешће се потражује и опредељује за трошкове превоза сопственим возилом, при чему у захтеву којим се тражи накнада трошова нема доказа у погледу коришћења возила, цене бензина и дужине пређеног пута. По Правилнику о накнади трошова у судским поступцима ("Службени гласник РС", бр. 9/16 и 62/16) и Тарифи о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката ("Службени гласник РС", бр. 121/12), за браниоца и пуномоћника који је адвокат није потребно да буду достављени докази у погледу предузетих радњи, јер на пример, рачун за бензин, рачун за плаћену путарину и слично, не гласи на име и није нужно да је купљен истог дана када је предузета радња од стране адвоката. Обзиром на наведено износ накнаде трошкова по основу превоза сопственим возилом (адвоката) обрачунава се множењем износа од 30% цене литра најквалитетнијег бензина и пређеног броја километара од места седишта адвокатске канцеларије до седишта суда пред којим се предузима радња, при чему као и друге захтеве суд треба да провери у смислу да ли је исти основан и реално постављен. Како би се проверио износ који се потражује на име накнаде трошкова превоза суд се користи опште познатим и проверљивим подацима у погледу удаљености између места седишта адвокатске канцеларије и места седишта суда (на пример: www.udaljenosti.com/srbija) и у погледу цене бензина (на пример: www.retailserbia.com/info/cene-goriva-srbija). Чланом 148. Закона о прекршајима је прописана сходна примена прописа о накнади трошкова у кривичном поступку, а у Законику о кривичном поступку ("Службени гласник РС", бр. 72/11… и 55/14) је у члану 262. ставу 2. прописано да ако недостају подаци о висини трошкова, посебно решење о висини трошкова донеће председник већа или судија појединац када се ти подаци прибаве, а која би се одредба Законика евентуално могла примењивати у случају када је ради утврђивања цене бензина на одређен дан потребно прибавити одговарајуће податке од лица које истима располаже.


ПИТАЊЕ

Коју адвокатску тарифу применити приликом одлучивања о висини трошкова награде и нужних издатака браниоца?

ОДГОВОР

Приликом утврђивања висине трошкова за награду и накнаду зарада адвоката примењује се Тарифа важећа у време предузимања радњи.


ПИТАЊЕ

Да ли би у случају да је поступајући суд спојио поступке приликом израде решења о обустави поступка због апсолутне застарелости окривљени имали право само на накнаду трошкова одбране у једном предмету, а достављено је више писаних одбрана састављених путем браниоца, понегде са допунама, или за сваки предмет појединачно?

ОДГОВОР

У случају ако је решење о спајању прекршајних поступака у јединствени поступак донето пре давања одбране и ако су странке упознате са тим, тада би окривљенима могли припадати трошкови само за једну писану одбрану. У супротном, ако би решење о спајању поступка било донето након давања одбране, тада суд треба да одлучи да ли окривљенима припадају тражени трошкови за састављање поднесака у сваком предмету посебно.


ПИТАЊЕ

Да ли се у ситуацији када су против истог окривљеног правног и одговорног лица у правном лицу у више одвојених поступака донета посебна решења о обустави поступка због наступања апсолутне застарелости вођења прекршајног поступка, при чему је замољени суд прибавио писане одбране и допуне истих уз учешће браниоца за сваки предмет, а поступци нису спојени, може сматрати да је у сваком предмету, с обзиром на околности, дата само једна писана одбрана?

ОДГОВОР

У наведеној ситуацији се не може сматрати да је дата само једна писана одбрана, већ се о накнади трошкова поступка мора одлучивати у сваком предмету посебно.


ПИТАЊЕ

Да ли је за уредност захтева за накнаду трошкова прекршајног поступка неопходно да у истом буде наведен број рачуна на који се исплата има извршити?

ОДГОВОР

Уколико у захтеву за накнаду трошкова прекршајног поступка није наведен број рачуна, претходно се може дописом тражити достављање истог, било нпр. окривљеног или браниоца, у зависности од процене суда коме ће се трошкови исплатити.


ПИТАЊЕ

Који услов треба да буде испуњен и у ком облику је потребно да је издато пуномоћје адвокату да би се исплата досуђених трошкова извршила на његов рачун?

ОДГОВОР

Адвокату се на његов рачун могу досудити трошкови поступка уколико има специјално пуномоћје оверено од надлежног органа или уколико се у предмету налази доказ да је решење о трошковима достављено и окривљеном. У противном ће суд досудити трошкове на рачун окривљеног.


ПИТАЊЕ

Када трошкове исплаћивати на рачун браниоца окривљеног?

ОДГОВОР

Трошкови се исплаћују на рачун браниоца окривљеног само уколико бранилац поседује оверену специјалну пуномоћ за пријем трошкова или на основу пуномоћја које није оверено од надлежног органа, а истим је бранилац овлашћен за примање новчаног износа, под условом да је решење о трошковима достављено окривљеном. Уколико није испуњен ниједан од ових услова, износ трошкова досуђује се на рачун окривљеног.


ПИТАЊЕ

У случају када се донесе осуђујућа пресуда која није могла да се уручи окривљеном, јер је поступак застарео у експедицији, па се донесе решење о обустави поступка услед наступања апсолутне застарелости, да ли окривљени има право на накнаду трошкова ангажовања браниоца и других трошкова поступка?

ОДГОВОР

Одредбом члана 141. став 2. Закона о прекршајима ("Сл. гласник РС" бр. 65/2013) је прописано да трошкове поступка за прекршај за који је поступак обустављен или је окривљени ослобођен одговорности сноси суд.
Из цитиране одредбе произилази да трошкови поступка начелно падају на терет суда, али да у сваком конкретном случају суд оцењује да ли је окривљени допринео томе да дође до апсолутне застарелости, те ако из стања у списима предмета произилази да је немогућност уручења осуђујуће пресуде проузрокована кривицом окривљеног (избегавао пријем првостепене пресуде), тада треба сходно применити одредбе Законика о кривичном поступку о скривљеним трошковима, на чију примену упућује члан 99. Закона о прекршајима.
Зависно од наведеног и оцене суда, решењем о обустави поступка треба одлучити о трошковима.


ПИТАЊЕ

Да ли окривљени има право на накнаду трошкова за састав жалбе на решење о трошковима?

ОДГОВОР

Окривљени има право на накнаду овох трошкова, уколико је успео у поступку.
Трошкове треба признати и обрачунати у складу са ставом 2. Тарифног броја 9. и 11. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката.
У ставу 1. Тарифног броја 9. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката ("Сл. гласник РС" бр. 121/2012), прописана је Тарифа за састављање прекршајне пријаве, аката и других поднесака којима се покреће прекршајни поступак, састављање писмене одбране и осталих образложених поднесака или поднесака који садрже чињеничне наводе у прекршајном поступку и исти су у поступку који се води пред прекршајним судом тарифирани са 850 поена. Дакле, ради се о поднесцима којима се покреће прекршајни поступак и којима се доказују чињенични наводи из захтева. Међутим, захтев за накнаду трошкова прекршајног поступка се по свом садржају не може сматрати ни једним од напред наведених поднесака (не одлучује се о меритуму), већ исти има карактер осталих поднесака у смислу става 2. Тарифног броја 9. наведене Тарифе, по ком адвокату припада 50% награде из става 1. тог Тарифног броја, односно 425 поена. Поднеском којим се тражи накнада трошкова покреће се посебан прекршајни поступак - поступак накнаде трошкова, по ком захтеву се доноси решење о трошковима. Жалба на такво решење тарифира се у складу са Тарифним бројем 11. дакле адвокату припада награда увећана за 100% из Тарифног броја 9. што у поенима износи 850 поена, а у складу са одредбом члана 15. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката, (односно 25.500 динара).


ПИТАЊЕ

Шта се има сматрати необразложеним поднеском сачињеним у циљу пружања стручне помоћи окривљеном у правцу одбране од прекршаја, за који окривљени има право тражити накнаду трошкова?

ОДГОВОР

Образложени поднесак је онај који је неопходно потребан у циљу давања одбране окривљеног, а да је на суду да цени колико је поднесак био неопходан у циљу давања одбране окривљеног и у зависности од тога да донесе одлуку, уз констатацију да поступком управља суд и да је он тај који процењује како ће окривљени дати одбрану у сваком конкретном случају.
На овакав закључак упућује одредба члана 140. став 2. Закона о прекршајима ("Сл.гласник РС" бр. 65/2013) којом је прописано шта обухватају трошкови прекршајног поступка, где је поред осталог у тачки 7. прописано да су трошкови прекршајног поступка награда и нужни издаци браниоца, у прилог чему говори и одлука Врховног касационог суда КЗЗ 1225/2014 од 16.12.2014. године.
Истовремено ваља указати да је одредбом члана 148. Закона о прекршајима прописана сходна примена прописа о накнади трошкова у кривичном поступку.