Питања и одговори Одељења судске праксе Прекршајног апелационог суда на постављена питања, прекршајни поступак
ПИТАЊЕ
Да ли је суд дужан да у поступку који се води по захтеву оштећеног пре доношења одлуке оштећеном омогући да се упозна са одбраном окривљеног и да се на њу изјасни?
ОДГОВОР
Законом о прекршајима није као обавезно предвиђено расправно начело јер се претрес одржава једино када суд оцени да је ова процесна радња неопходна ради утврђења одлучних чињеница. Уколико су изведени докази предложени од стране странака противречни и нејасни, а суд према овлашћењу из чл. 89. ст. 6. Закона о прекршајима оцени да би му било корисно да се оштећени изјасни на одбрану окривљеног може му омогућити да се са овом одбраном упозна. Дакле, све је ствар процене суда који води поступак које ће процесне радње предузети са циљем да правилно и у потпуности утврди чињенично стање. Како Закон о прекршајима достављање одбране окривљеног подносиоцу захтева на упознавање не предвиђа као обавезну радњу ствар је процене суда да ли ће одбрану суда доставити оштећеном. (од 05. и 06.10.2020. године).
ПИТАЊЕ
На који начин се правилно примењује одредба члана 160. став 6. Закона о прекршајима?
ОДГОВОР
Члан 160. став 6. Закона о прекршајима односи се на ситуацију када суд преко поште упућује писмено лицу на адресу на којој је пријављено или коју је саопштио надлежном органу приликом откривања прекршаја, а о примаоцу писмена нема никаквог трага на тој адреси пријема (нема поштанског сандучета, примаоца нема на списку станара или је исти непознат на тој адреси и слично). У том случају суд ће извршити проверу адресе преко надлежног органа, поново позвати окривљеног и ако се писмено не може доставити поступиће се на начин прописан одредбом члана 160. став 2. Закона о прекршајима, односно писмено ће се истаћи на огласну таблу суда и тиме се сматра да је уручење писмена извршено (од 20.02.2019. године).
ПИТАЊЕ
На који начин се правилно примењује одредба члана 160. став 1. и 2. Закона о прекршајима?
ОДГОВОР
Уколико се на адреси где се достављање има извршити нико не затекне, лицу се у поштанском сандучету или прибијено на врата, оставља обавештење да треба да га преузме у року од 15 дана од дана покушаног достављања и суд чека 15 дана да то лице писмено преузме у суду. Уколико лице не преузме писмено у року од 15 дана, писмено се истиче на огласној табли суда и суд достављање сматра извршеним по истеку рока од 8 дана од дана истицања писмена на огласној табли суда (од 20.02.2019. године).
ПИТАЊЕ
Да ли у ситуацији када је поднет већи број захтева за судско одлучивање од стране представника правног лица и одговорног лица, постоји могућност примене института продуженог прекршаја, обзиром да исти условљава и одлуку о казни и имајући у виду одредбу члана 174. став 7. Закона о прекршајима? (од 28.09.2017. године)
ОДГОВОР
Када је поднет већи број захтева за судско одлучивање од стране представника правног лица и одговорног лица, нема сметњи за примену института продуженог прекршја уколико су испуњени услови из члана 46. став 1. и 2. Закона о прекршајима, нити има сметње да окривљенима буде изречена казна у складу са ставом 5. исте законске одредбе, тј. у двоструком износу фиксно прописане казне.
Истовремено се указује да када суд донесе решење о покретању поступка и позове издаваоца прекршајног налога да достави доказе о учињеном прекршају, даљи поступак по захтеву за судско одлучивање се води на исти начин као и када је захтев за покретање прекршајног поступка поднет од било ког другог подносиоца захтева (суд изводи доказе, утврђује одговорност окривљеног и изриче санкцију), те одредба члана 174. став 7. Закона о прекршајима не искључује могућност примене како члана 43. и члана 50, тако и члана 46. Закона о прекршајима ("Службени гласник РС", бр. 65/2013 и 13/2016).
ПИТАЊЕ
Да ли се окривљеном новчана казна изречена прекршајним налогом може ублажити, односно, да ли му се може изрећи опомена? (од 28.09.2017. године)
ОДГОВОР
Уколико суд нађе да постоје околности које у знатној мери умањују одговорност учиниоца, може уместо прописане новачне казне окривљеном изрећи опомену као санкцију.
Уколико суд нађе да постоје олакшавајуће околности које указују да се и блажом казном може постићи сврха кажњавања, новчана казна изречена прекршајним налогом се може ублажити, под условом да није испод општег, законом прописаног минимума (члан 39. Закона о прекршајима).
ПИТАЊЕ
Да ли је рок за издавање пореских прекршајних налога једна година од дана када је прекршај учињен, или пет година, колико се тражи за покретање прекршајног поступка, имајући у виду одредбе члана 84. Закона о прекршајима, уз констатацију да је у ставу 8. овог члана прописано да се одредбе од става 1. до 4. и става 7. сходно примењују на застарелост покретања и вођења поступка за издавање прекршајних налога, при чему је изостављен став 5. у коме је прописано да се посебним законом може прописати дужи рок застарелости за прекршаје из појединих области, а где спадају финансије. (од 28.07.2017. године)
ОДГОВОР
Из изричите одредбе члана 84. став 8. Закона о прекршајима јасно и недвосмислено произилази да је искључена примена дужег рока застарелости, те да се на застарелост покретања и вођења поступка за издавање прекршајног налога примењују општи рокови застарелости прописани у ставу 1. и 7. наведене законске одредбе. У супротном, био би обесмишљен институт прекршајног налога, имајући у виду да је интенција законодавца била ефикасно санкционисање учинилаца блажих прекршаја, за које је прописана новчана казна у фиксном износу (члан 168. став 1. Закона о прекршајима).
ПИТАЊЕ
Да ли је прекршајни суд стварно надлежан да поступа у поступцима због прекршаја за које су у време покретања прекршајног поступка биле прописане казне у распону, а касније је за прекршај изменом прописа ти прекршаји санкционисани казнама у фиксним износима? (од 25.04.2017. године)
ОДГОВОР
Прекршајни суд је и даље стварно надлежан за поступање по раније поднетом захтеву за покретање прекршајног поступка, јер се институт прекршајног налога не може ретроактивно применити, с тим што је суд дужан да поступи у складу са чланом 6. став 2. Закона о прекршајима у погледу евентуално блаже прописане санкције, односно да примени пропис који је најблажи за учиниоца.
ПИТАЊЕ
Да ли је могуће позивати окривљене који су страни држављани и имају пребивалиште у иностранству посредством браниоца, односно да ли их уопште позивати, имајући у виду одредбу члана 245. став 1. тачка 1. Закона о прекршајима? (од 20.04.2017. године)
ОДГОВОР
Окривљеном који је страни држављанин са пребивалиштем у иностранству, суд може позив упутити преко Министарства правде Републике Србије, Одељења за међународну правну помоћ, или путем браниоца, уколико је исти опуномоћен за пријем позива.
ПИТАЊЕ
Да ли у ситуацији када подносилац захтева за покретање прекршајног поступка са окривљеним који се терети за два прекршаја закључи два посебна споразума о признању прекршаја, суд доноси једну пресуду којом се усвајају оба споразума и окривљеном изричу јединствене прекршајне санкције за прекршаје у стицају, или се о сваком појединачном споразуму одлучује и доноси посебна пресуда и изрекну само оне санкције које су предмет споразума, а да се у супротном, изрицањем јединствене казне или јединствене заштитне мере иде преко оног што је предмет споразума? (од 20.04.2017. године)
ОДГОВОР
Уколико по поднетом захтеву за покретање прекршајног поступка којег су предмет два прекршаја и у погледу сваког од прекршаја дође до закључења појединачног споразума о признању прекршаја, прекршајни суд ће донети једну пресуду којом се усвајају оба споразума и окривљеном изричу јединствене прекршајне санкције за прекршаје у стицају, при чему се не одступа од садржине закљученог споразума прописане чланом 234. Закона о прекршајима, у погледу прекршаја за који се окривљени терети ни у погледу врсте и висине казне, односно других прекршајних санкција, јер суд само врши сабирање казни, односно других прекршајних санкција о којима је постигнута сагласност овлашћеног подносиоца захтева и окривљеног, усваја споразуме и изриче јединствену казну, односно друге прекршајне санкције за прекршаје у стицају, чиме ни донета пресуда не би била у супротности са чланом 238. Закона о прекршајима.
ПИТАЊЕ
Да ли има услова да се споразум о признању прекршаја прихвати ако у истом подносилац затхева не одустаје од прекршајног гоњења за друге прекршаје који су обухваћени захтевом за покретање прекршајног поступка, тј. да ли уколико се споразум закључује само у односу на један прекршај из захтева, у односу на друге прекршаје подносилац мора одустати од гоњења или суд треба од подносиоца захтева да тражи да се изричито изјасни да ли одустаје или не од даљег гоњења у односу на друге прекршаје који нису обухваћени споразумом? (дилема у погледу примене члана 234. став 1. тачка 4. Закона о прекршајима) (од 20.04.2017. године)
ОДГОВОР
У ситуацијама описаним у постављеном питању, првостепени суд треба да од подносиоца захтева само тражи да се изричито изјасни о томе да ли одустаје од даљег гоњења у односу на друге прекршаје који нису обухваћени споразумом, а у случају када постоји изјава да не одустаје, суд ће поступак раздвојити тако да се у односу на прекршај који је предмет споразума доноси пресуду, а у односу на остале прекршаје поступак се наставља.
ПИТАЊЕ
Који пропис применити када је прекршај санкционисан Законом о превозу у друмском саобраћају и Општинском Одлуком о обављању такси превоза, када овлашћени инспектор за надзор по оба прописа подноси захтев за покретање пркршајног поступка по Закону о превозу у друмском саобраћају, а санкција по Одлуци о обављању такси превоза је блажа у односу на законску санкцију? (од 11.04.2017. године)
ОДГОВОР
Оба прописа садрже казнене одредбе које се суштински тичу истог питања и примена прописа се не може решавати позивом на то који је пропис блажи, јер се не ради о измени прописа након извршења прекршаја, те у овом случају треба имати у виду да подзаконски пропис не може искључити примену закона, па треба применити пропис који је описан и наведен у захтеву за покретање прекршајног поступка.
ПИТАЊЕ
Ако је у кривичном поступку по приватној кривичној тужби, правноснажно обустављен кривични поступак, због одустанка приватног тужиоца од приватне кривичне тужбе због кривичног дела увреда у продуженом трајању (услед нагодбе приватног тужиоца и туженог), а по захтеву Полицијске управе се води прекршајни поступак због прекршаја из члана 22. став 1. Закона о јавном реду и миру, за исти догађај, да ли се ради о пресуђеној ствари, те да ли треба обуставити прекршајни поступак или наставити са вођењем истог, имајући у виду члан 4. Законика о кривичном поступку и члан 8. Закона о прекршајима? (од 04.04.2017. године)
ОДГОВОР
У ситуацији описаној у постављеном питању ради се о пресуђеној ствари, због чега нема места даљем вођењу прекршајног поступка, у прилог чему говоре и пресуда Уставног суда бр. Уж-1285/2012 од 26.03.2014. године и пресуда Европског суда за људска права по представнци број 50124/13 (предмет Миленковић против Србије) од 01.03.2016. године.
ПИТАЊЕ
Како поступити у ситуацији када је на основу једног инспекцијског надзора издато више прекршајних налога, по којима је поднет захтев за судско одлучивање (при чему подносилац захтева за судско одлучивање истиче да се ради о продуженом прекршају и тражи спајање захтева за судско одлучивање), обзиром да се на тај начин ставља у неравноправни положај у односу на окривљене где казна за прекршај није прописана у фиксном износу и где је на основу једног инспекцијског надзора уочено више неправилности које су квалификоване као један прекршај и поднет је само један захтев за покретање прекршајног поступка, те да ли има прекршаја у продуженом трајању и уколико има, како у том случају одмерити казну имајући у виду одредбе члана 46. став 5. Закона о прекршајима. (од 04.04.2017. године)
ОДГОВОР
Нема сметњи за примену института продуженог прекршаја уколико су испуњени услови из члана 46. став 1. и 2. Закона о прекршајима нити има сметње да окривљеном буде изречена казна у складу са ставом 5. истог члана Закона (у двоструком износу фиксно прописане казне).
ПИТАЊЕ
Применом ког члана Закона о прекршајима треба извршити изречену казну у хитном поступку по пресуди која је донета по основу усвајања закљученог споразума о признању прекршаја, обзиром да таква пресуда постаје правноснажна и извршна даном доношења, те није могуће применити члан 308. Закона о прекршајима? (од 20.03.2017. године)
ОДГОВОР
Одредбом члана 238. став 1. Закона о прекршајима прописано је да суд када одлука о усвајању споразума постане правноснажна без одлагања доноси пресуду којом окривљеног оглашава одговорним и изриче му казну, односно другу прекршајну санкцију и одлучује о осталим питањима предвиђеним у споразуму о признању, из чега следи закључак да се изречене казне у хитном поступку по пресуди која је донета по основу усвајања закљученог споразума о признању прекршаја извршавају одмах, применом цитиране законске одредбе.
ПИТАЊЕ
Како поступити по поднетим захтевима за судско одлучивање о издатим прекршајним налозима који нису оверени печатом органа који их је издао и да ли је потребно прекршајне налоге вратити на уређење, имајући у виду одредбе члана 176. став 4. Закона о прекршајима, или се такви прекршајни налози могу одбацити без тражења издаваоца прекршајног налога да исти уреди? (од 16.03.2017. године)
ОДГОВОР
Када је суду поднет захтев за судско одлучивање о издатом прекршајном налогу који није оверен печатом органа који га је издао, суд ће пре доношења решења о покретању поступка такав прекршајни налог вратити на уређење органу који га је издао, у складу са чланом 176. став 4. Закона о прекршајима.
Ако овлашћени орган у остављеном року не поступи по захтеву суда и не отклони недостатак, суд ће сходном применом члана 182. став 3. Закон о прекршајима на чију примену упућује члан 176. став 5. истог Закона, решењем одбацити захтев за судско одлучивање поднет по прекршајном налогу (уз навођење назива овлашћеног органа који га је издао, идентификационог броја и датума издавања), а у ставу 2. констатовати да се наведени прекршајни налог неће извршити (уз препоруку да у списима предмета треба задржати фотокопију прекршајног налога како би се могла донети одлука).
ПИТАЊЕ
Да ли пресудом којом су оглашени одговорним правно и одговорно лице, уколико су испуњени услови за примену чана 298. став 2. Царинског закона, односно члана 54. став 3. Закона о прекршајима, треба одредити да новчани износ вредности предмета прекршаја плате оба окривљена или само правно лице? (од 06.03.2017. године)
ОДГОВОР
Полазећи од концепције одговорности правног и одговорног лица, како је прописана Законом о прекршајима, правно и одговорно лице нису у међусобном саизвршилачком односу у смислу члана 23. Закона о прекршајима, већ посебном односу где посебна правила важе за одговорност правног, а посебна за одговорност одговорног лица (члан 27., 28. и 30. наведеног Закона). При томе се не ради о заједничком деловању посебних и независних субјеката, као код саизвршилаштва. Наиме, правно лице чини прекршај радњом одговорног лица, а одговорно лице врши послове у име и за рачун правног лица. Посебне су санкције прописане за правно, а посебне за одговорно лице. Имовина правног лица је одвојена од имовине одговорног лица, па правно лице одговара својом имовином, ради чега се имовинске обавезе правног лица тичу његове имовине. При томе одговорност чланова друштва према Закону о привредним друштвима треба разликовати од одговорности одговорног лица које поступа у име правног лица. Зато се заштитне мере,
посебно ако су имовинске природе, које се изричу за прекршај правног и одговорног лица, тичу правног лица и његове имовине, па се изричу правном, а не и одговорном лицу. Исто тако, у случају престанка правног лица, није могуће као заштитну меру од одговорног лица наплатити вредност робе која је предмет прекршаја, а коју није било могуће одузети од правног лица. Једино ако би одговорно лице преузео предмет или новац остварен продајом предмета, постоји основ да се од њега одузме стечена имовинска корист, која ће се одузети од сваког учиниоца, односно стицаоца такве користи. Дакле, ако је одговорно лице самовољно отуђило или уништило предмете или на други начин онемогућило њихово одузимање, о чему говори члан 54. став 3. Закона о прекршајима, цени се да ли је то учинило у име и за рачун правног лица или је тим радњама лично стекло имовинску корист, јер у овом другом случају од њега ће се одузети тако стечена имовинска корист, члан 68. – 70 . Закона о прекршајима.
ПИТАЊЕ
Који је прекршајни суд месно надлежан да поступа за примену одредбе члана 63. став 4. Закона о прекршајима, да ли суд по месту пребивалишта кажњеног лица или суд који је правноснажном пресудом изрекао заштитну меру забрана присуствовања одређеним спортским приредбама? (од 20.02.2017. године)
ОДГОВОР
Правноснажном пресудом којом је изречена заштитна мера забране присуствовања одређеним спортским приредбама, одређује се начин извршења ове мере, а прекршајни поступак по поднетом захтеву за покретање прекршајног поступка због сумње да окривљени није извршио обавезу из члана 63. став 1. Закона о прекршајима се води као редован поступак и за њега важе одредбе о општој месној надлежности из члана 103. истог Закона, односно месно је надлежан суд у месту где се окривљени затекао, а није се јавио. У ситуацији када није познато место извршења прекршаја, примењују се одредбе о супсидијарној месној надлежности из члана 104. Закона о прекршајима, о чему је заузето правно схватање на Другој седници свих судија Прекршајног апелационг суда од 27.05.2016. године.
ПИТАЊЕ
Да ли се одредбе Закона о прекршајима које се односе на постизање споразума о признању прекршаја могу применити на малолетне учиниоце прекршаја? (од 03.02.2017. године)
ОДГОВОР
Наведени институт се не налази ни у Закону о прекршајима у одељку у коме се говири о малолетним учиниоцима прекршаја, као ни у Законику о кривичном поступку, а ни у Закону о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, па из напред наведеног произилази да се на малолетне починиоце прекршаја не могу применити одредбе које се односе на постизање споразума о признању прекршја, а нарочито имајући у виду да се о одговорности малолетника одлучује само пред судом.
ПИТАЊЕ
Како поступити у случају када суд добије обавештење од тужилаштва да је покренут кривични поступак, али не пред Основним судом, већ на пример доношењем наредебе од спровођењу истраге, коме доставити списе, јер је чланом 183. став 2. Закона о прекршајима одређено да се списи достављају суду, а у свакој ситуацији се још не води поступак, при чему наведени члан Закона о прекршајима говори о обавези достављања предмета само ако је покренут или се води кривични поступак поводом догађаја који је предмет прекршајог поступка, а одредбама члана 7. став 1. тачка 1. Законика о кривичном поступку ("Службени гласник РС", бр. 72/11... и 55/14) прописано да је кривични поступак покренут доношењем наредбе о спровођењу истраге (члан 296)? (од 30.01.2017. године)
ОДГОВОР
Без обзира на законску одредбу о достављању списа суду, списи се достављају органу који води поступак, а у конкретном случају, наредбом тужилаштва се покреће кривични постпак, те тужилаштву списе ваља и доставити.
ПИТАЊЕ
Како и када суд у поступку примењује члан 160. став 6. Закона о прекршајима и да ли се може извршити уредно позивање окривљеног за саслушање применом наведене законске одредбе, те уколико постоји могућност уредног позивања окривљеног за саслушање на основу члана 160. став 6. Закона о прекршајима, да ли се у том случају одлука може донети на основу члана 93. став 3. истог Закона? (од 12.01.2017. године)
ОДГОВОР
Одредба члана 160. став 6. Закона о прекршајима се може применити уколико је претходно поступљено у складу са ставом 1. наведене законске одредбе, којом је прописано да ако се на адреси где се достављање има извршити нико не затекне, оставиће се у поштанском сандучету или прибити на врата обавештење да лице коме је писмено упућено треба да га преузме у суду у року од 15 дана од дана покушаног достављања.
Пресуда се не може донети на основу члана 93. став 3. Закона о прекршајима уколико претходно није покушана достава позива у складу са чланом 158. и 159. истог Закона. Законско решење о достављању писмена одсутном лицу (по обавештењу и истицањем писмена на огласној табли суда) мотивисано је ефикасношћу поступка, али оно подразумева претходно обавезан покушај достављања писмена како је то прописано у члану 158. и 159. Закона о прекршајима, па тек након безуспешног покушаја достављања према наведеним одредбама, прелази се на достављање одсутном лицу сходно члану 160. наведеног Закона. Ако је достављање одсутном лицу извршено у свему према прописаним условима из члана 160. Закона о прекршајима, достава се сматра извршеном по истеку рока од 8 дана од дана истицања писмена на огласној табли суда, из чега следи закључак да се у таквим случајевима може донети одлука по члану 93. став 3. Закона о прекршајима.
Доношење пресуде на основу члана 93. став 3. Закона о прекршајима би требало да буде изузетак и то у лакшим и једноставнијим случајевима, имајући у виду и прописане санкције, када има довољно доказа за доношење одлуке и без испитивања окривљеног.
По овом питању постоји и правно мишљење заузето на Другој седници свих судија Вишег прекршајног суда од 07.07.2011. године, под којим условима се пресуда може донети без испитивања окривљеног.
ПИТАЊЕ
Да ли Скупштина града може овластити ЈКП Паркинг сервис Пожаревац за издавање прекршајних налога, или та могућност проистиче из одредаба Закона? (од 23.12.2016. године)
ОДГОВОР
ЈКП Паркиг сервис Пожаревац није овлашћен орган за издавање прекршајног налога за прекршаје прописане Одлуком о јавним паркиралиштима ("Службени гласник града Пожаревца", бр. 3/15), а имајући у виду да надзор над применом одредаба ове Одлуке врши комунална инспекција (изузев одредаба из чл. 7) преко овлашћених лица, то значи да су комунални инспектор и комунални полицајац овлашћени да издају прекршајни налог за прекршај, сходно члану 169. Закона о прекршајима, како је то прописано и одредбама члана 27. и 31. Одлуке.
ПИТАЊЕ
Да ли у ситуацији када је суду достављен захтев за судско одлучивање подносиоца захтева, законског заступника малолетног лица у законом прописаном року, а поводом издатог прекршајног налаога малолетном лицу за прекршај учињен моторним возилом у саобраћају, треба покренути прекршајни поступак, односно да ли се исти прекршајни налог може сматрати захтевом за покретање прекршајног поступка, обзиром да се прекршајни налог не може издати малолетном лицу? (од 10.10.2016. године)
ОДГОВОР
У ситуацији која је описана у постављеном питању, може се покренути прекршајни поступак и потом обуставити применом чална 248. став 2. Закона о прекршајима, имајући у виду да је одредбом члана 168. став 4.истог Закона прописисано да се прекршајни налог не може издати малолетнику.
ПИТАЊЕ
Да ли се може сматрати да је прекршајни налог којим је окривљеном правном лицу изречена новчана казна и који је достављен поступајућем суду ради спровођења поступка извршења и уношења новчане казне у јединствени регистар санкција, а у списима предмета нема доказа да је прекршајни налог уручен окривљеном правном лицу, јер је уз примерак прекршајног налога достављен неуручен коверат насловљен на окривљено правно лице са назнаком „није тражио“, при чему је као разлог неуручености наведено „прималац није код куће, остављен извештај“, а налог је снабдевен клаузулом коначности и извршности, у тој ситуацији достављен у складу са законом и на који начин прекршајни суд треба да поступи, тј. да ли треба да пороверава да ли је прекршајни налог заиста постао коначан и извршан пре него што предузме радње у поступку извршења? (од 10.10.2016. године)
ОДГОВОР
У ситуацији описаној у постављеном питању не може се сматрати да је достављање прекршајног налог извршено у складу са одредбама Закона о општем управном поступку, по ком се врши уручење прекршајног налога окривљенима, а при чему прекршајни суд нема овлашћења да по службеној дужности проверава уредност уручења прекршајног налога окривљенима, а тиме и ваљаност исказаних клаузула коначности и извршности, већ то може да чини само по уложеном приговору на решење о извршењу.
ИЗМЕЊЕН ООДГОВОР сходно заузетом правном схватању на Првој седници свих судија Прекршајног апелационог суда од 05.01.2023. године
У ситуацији описаној у постављеном питању не може се сматрати да је достављање прекршајног налог извршено у складу са одредбама Закона о општем управном поступку, по ком се врши уручење прекршајног налога окривљенима, а при чему прекршајни суд није обавезан да по службеној дужности проверава уредност уручења прекршајног налога окривљенима, а тиме и ваљаност исказаних клаузула коначности и извршности, већ то може да чини само по уложеном приговору на решење о извршењу.
ПИТАЊЕ
Да ли се на основу извештаја Министарства унутрашњих послова може водити прекршајни поступак, а у погледу прекршаја из члана 63. став 4. Закона о прекршајима? (од 01.09.2016. године)
ОДГОВОР
Прекршајни поступак се не може води на основу извештаја Министарства унутрашњих послова, већ тај орган мора поднети захтев за покретање прекршајног поступка, те у зависности од поднетог захтева суд ће евентуално покренути и водити поступак, донети одлуку, а форма одлуке ће зависисти од исхода поступка.
ПИТАЊЕ
Како поступати када је пресуда странкама у поступку достављена пре наступања застарелости права на вођење поступка, али је у међувремену засталерост наступила и то пре истека рока за жалбу, те да ли се на такву пресуду може ставити потврда правноснажности? (од 25.08.2016. године)
ОДГОВОР
Ако је пресуда ослобађајућа и уручена је странкама у поступку пре датума апсолутне застарелости, а рок за жалбу истиче након времена застарелости, али жалбе нису изјављене, на такву се пресуду без сметње може ставити потврда правноснажнсти са датумом који је после рока застарелости.
Ако је пресуда осуђујућа и уручена је странкама пре застарелости, а рок за жалбу истиче након застарелости и ниједна страна у поступку не поднесе жалбу, на такву одлуку не би требало стављати потврду правноснажности, већ донети решење о обустави поступка због застарелости.
ПИТАЊЕ
Ако се прекршајни суд решењем огласио месно ненадлежним за поступање у одређеном предмету, а предмет је доставио надлежном суду, да ли се сматра да је такав предмет завршен? (од 28.04.2016. године)
ОДГОВОР
Када се прекршајни суд огласи месно ненадлежним и предмет достави надлежном суду, сматра се да је предмет решен на други начин.
ПИТАЊЕ
Које наводе треба да садржи изрека другостепене одлуке у ситуацији када се у изреци побијане пресуде наводи више датума извршења једног прекршаја, а приликом одлучивања по жалби се утврди да је за неке од датума наступила апсолутна застарелост за вођење прекршајног поступка?
ОДГОВОР
Уколико се у изреци првостепене пресуде наводи више датума извршења једног прекршаја, а приликом одлучивања по жалби се утврди да је за неке датуме наступила апсолутна застарелост за вођење прекршајног поступка, другостепени суд ће одлуком преиначити првостепену пресуду тако што ће изоставити датуме у односу на које је дошло до застарелости и окривљеног огласити одговорним само за оне који то нису.
ПИТАЊЕ
У којој форми доставити списе надлежном суду у случају када се поводом истог догађаја води и кривични поступак - да ли дописом или решењем?
ОДГОВОР
У конкретном случају је потребно списе предмета доставити надлежном суду уз допис што произилази из одредбе члана 183. став 2. и став 3. Закона о прекршајима.
ПИТАЊЕ
Да ли списе предмета достављати надлежном тужилаштву на основу члана 183. Закона о прекршајима у случају ако је покренут предкривични поступак?
ОДГОВОР
Наведени члан ЗОП-а говори о обавези достављања предмета само ако је покренут или се води кривични поступак поводом догађаја који је предмет прекршајног поступка, при чему је одредбама члана 7. став 1. тачка 1. Законика о кривичном поступку прописано да је кривични поступак покренут доношењем наредбе о спровођењу истраге (члан 296).
ПИТАЊЕ
Како поступити у ситуацији када редовни суд, предмет који му је достављен у смислу члана 183. став 2. Закона о прекршајима, јер се против истог лица поводом истог догађаја води кривични поступак, врати списе предмета, са образложењем да ће по потреби тражити на увид списе предмета? Да ли прекршајни суд треба да изазове сукоб надлежности или да настави поступање у тим предметима?
ОДГОВОР
У конкретном случају списи предмета се достављају надлежном суду у складу са чланом 183. став 2. и 3. Закона о прекршајима ("Сл.гласник РС" бр. 65/2013) у форми дописа ради придруживања списима предмета суда код којег је поводом истог догађаја покренут кривични поступак или поступак за привредни преступ.
ПИТАЊЕ
Када се исказује правоснажност одлуке у ситуацији када последњи дан рока за изјављивање жалбе пада у нерадни дан суда или празник, а жалба није изјављена?
ОДГОВОР
На основу члана 307. и члана 137. Закона о прекршајима одлука је правоснажна када се више не може нападати жалбом, а начин рачунања рокова важи и за рок наступања правоснажности, па следи да ће увек када последњи дан рока за жалбу пада у нерадни дан суда (државни празник, суботу, недељу) датум правоснажности одлуке бити ИСТЕКОМ следећег првог радног дана у којем је жалбу било могуће поднети.
Најкраће, са померањем рока за жалбу помериће се и датум правоснажности без обзира на то што жалба није изјављена.