Pitanja i odgovori Odeljenja sudske prakse Prekršajnog apelacionog suda na postavljena pitanja, prekršajni postupak


PITANJE

Da li u situaciji kada je podnet veći broj zahteva za sudsko odlučivanje od strane predstavnika pravnog lica i odgovornog lica, postoji mogućnost primene instituta produženog prekršaja, obzirom da isti uslovljava i odluku o kazni i imajući u vidu odredbu člana 174. stav 7. Zakona o prekršajima? (od 28.09.2017. godine)

ODGOVOR

Kada je podnet veći broj zahteva za sudsko odlučivanje od strane predstavnika pravnog lica i odgovornog lica, nema smetnji za primenu instituta produženog prekršja ukoliko su ispunjeni uslovi iz člana 46. stav 1. i 2. Zakona o prekršajima, niti ima smetnje da okrivljenima bude izrečena kazna u skladu sa stavom 5. iste zakonske odredbe, tj. u dvostrukom iznosu fiksno propisane kazne.
Istovremeno se ukazuje da kada sud donese rešenje o pokretanju postupka i pozove izdavaoca prekršajnog naloga da dostavi dokaze o učinjenom prekršaju, dalji postupak po zahtevu za sudsko odlučivanje se vodi na isti način kao i kada je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnet od bilo kog drugog podnosioca zahteva (sud izvodi dokaze, utvrđuje odgovornost okrivljenog i izriče sankciju), te odredba člana 174. stav 7. Zakona o prekršajima ne isključuje mogućnost primene kako člana 43. i člana 50, tako i člana 46. Zakona o prekršajima ("Službeni glasnik RS", br. 65/2013 i 13/2016).


PITANJE

Da li se okrivljenom novčana kazna izrečena prekršajnim nalogom može ublažiti, odnosno, da li mu se može izreći opomena? (od 28.09.2017. godine)

ODGOVOR

Ukoliko sud nađe da postoje okolnosti koje u znatnoj meri umanjuju odgovornost učinioca, može umesto propisane novačne kazne okrivljenom izreći opomenu kao sankciju.
Ukoliko sud nađe da postoje olakšavajuće okolnosti koje ukazuju da se i blažom kaznom može postići svrha kažnjavanja, novčana kazna izrečena prekršajnim nalogom se može ublažiti, pod uslovom da nije ispod opšteg, zakonom propisanog minimuma (član 39. Zakona o prekršajima).


PITANJE

Da li je rok za izdavanje poreskih prekršajnih naloga jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen, ili pet godina, koliko se traži za pokretanje prekršajnog postupka, imajući u vidu odredbe člana 84. Zakona o prekršajima, uz konstataciju da je u stavu 8. ovog člana propisano da se odredbe od stava 1. do 4. i stava 7. shodno primenjuju na zastarelost pokretanja i vođenja postupka za izdavanje prekršajnih naloga, pri čemu je izostavljen stav 5. u kome je propisano da se posebnim zakonom može propisati duži rok zastarelosti za prekršaje iz pojedinih oblasti, a gde spadaju finansije. (od 28.07.2017. godine)

ODGOVOR

Iz izričite odredbe člana 84. stav 8. Zakona o prekršajima jasno i nedvosmisleno proizilazi da je isključena primena dužeg roka zastarelosti, te da se na zastarelost pokretanja i vođenja postupka za izdavanje prekršajnog naloga primenjuju opšti rokovi zastarelosti propisani u stavu 1. i 7. navedene zakonske odredbe. U suprotnom, bio bi obesmišljen institut prekršajnog naloga, imajući u vidu da je intencija zakonodavca bila efikasno sankcionisanje učinilaca blažih prekršaja, za koje je propisana novčana kazna u fiksnom iznosu (član 168. stav 1. Zakona o prekršajima).


PITANJE

Da li je prekršajni sud stvarno nadležan da postupa u postupcima zbog prekršaja za koje su u vreme pokretanja prekršajnog postupka bile propisane kazne u rasponu, a kasnije je za prekršaj izmenom propisa ti prekršaji sankcionisani kaznama u fiksnim iznosima? (od 25.04.2017. godine)

ODGOVOR

Prekršajni sud je i dalje stvarno nadležan za postupanje po ranije podnetom zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka, jer se institut prekršajnog naloga ne može retroaktivno primeniti, s tim što je sud dužan da postupi u skladu sa članom 6. stav 2. Zakona o prekršajima u pogledu eventualno blaže propisane sankcije, odnosno da primeni propis koji je najblaži za učinioca.


PITANJE

Da li je moguće pozivati okrivljene koji su strani državljani i imaju prebivalište u inostranstvu posredstvom branioca, odnosno da li ih uopšte pozivati, imajući u vidu odredbu člana 245. stav 1. tačka 1. Zakona o prekršajima? (od 20.04.2017. godine)

ODGOVOR

Okrivljenom koji je strani državljanin sa prebivalištem u inostranstvu, sud može poziv uputiti preko Ministarstva pravde Republike Srbije, Odeljenja za međunarodnu pravnu pomoć, ili putem branioca, ukoliko je isti opunomoćen za prijem poziva.


PITANJE

Da li u situaciji kada podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka sa okrivljenim koji se tereti za dva prekršaja zaključi dva posebna sporazuma o priznanju prekršaja, sud donosi jednu presudu kojom se usvajaju oba sporazuma i okrivljenom izriču jedinstvene prekršajne sankcije za prekršaje u sticaju, ili se o svakom pojedinačnom sporazumu odlučuje i donosi posebna presuda i izreknu samo one sankcije koje su predmet sporazuma, a da se u suprotnom, izricanjem jedinstvene kazne ili jedinstvene zaštitne mere ide preko onog što je predmet sporazuma? (od 20.04.2017. godine)

ODGOVOR

Ukoliko po podnetom zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka kojeg su predmet dva prekršaja i u pogledu svakog od prekršaja dođe do zaključenja pojedinačnog sporazuma o priznanju prekršaja, prekršajni sud će doneti jednu presudu kojom se usvajaju oba sporazuma i okrivljenom izriču jedinstvene prekršajne sankcije za prekršaje u sticaju, pri čemu se ne odstupa od sadržine zaključenog sporazuma propisane članom 234. Zakona o prekršajima, u pogledu prekršaja za koji se okrivljeni tereti ni u pogledu vrste i visine kazne, odnosno drugih prekršajnih sankcija, jer sud samo vrši sabiranje kazni, odnosno drugih prekršajnih sankcija o kojima je postignuta saglasnost ovlašćenog podnosioca zahteva i okrivljenog, usvaja sporazume i izriče jedinstvenu kaznu, odnosno druge prekršajne sankcije za prekršaje u sticaju, čime ni doneta presuda ne bi bila u suprotnosti sa članom 238. Zakona o prekršajima.


PITANJE

Da li ima uslova da se sporazum o priznanju prekršaja prihvati ako u istom podnosilac zatheva ne odustaje od prekršajnog gonjenja za druge prekršaje koji su obuhvaćeni zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka, tj. da li ukoliko se sporazum zaključuje samo u odnosu na jedan prekršaj iz zahteva, u odnosu na druge prekršaje podnosilac mora odustati od gonjenja ili sud treba od podnosioca zahteva da traži da se izričito izjasni da li odustaje ili ne od daljeg gonjenja u odnosu na druge prekršaje koji nisu obuhvaćeni sporazumom? (dilema u pogledu primene člana 234. stav 1. tačka 4. Zakona o prekršajima) (od 20.04.2017. godine)

ODGOVOR

U situacijama opisanim u postavljenom pitanju, prvostepeni sud treba da od podnosioca zahteva samo traži da se izričito izjasni o tome da li odustaje od daljeg gonjenja u odnosu na druge prekršaje koji nisu obuhvaćeni sporazumom, a u slučaju kada postoji izjava da ne odustaje, sud će postupak razdvojiti tako da se u odnosu na prekršaj koji je predmet sporazuma donosi presudu, a u odnosu na ostale prekršaje postupak se nastavlja.


PITANJE

Koji propis primeniti kada je prekršaj sankcionisan Zakonom o prevozu u drumskom saobraćaju i Opštinskom Odlukom o obavljanju taksi prevoza, kada ovlašćeni inspektor za nadzor po oba propisa podnosi zahtev za pokretanje prkršajnog postupka po Zakonu o prevozu u drumskom saobraćaju, a sankcija po Odluci o obavljanju taksi prevoza je blaža u odnosu na zakonsku sankciju? (od 11.04.2017. godine)

ODGOVOR

Oba propisa sadrže kaznene odredbe koje se suštinski tiču istog pitanja i primena propisa se ne može rešavati pozivom na to koji je propis blaži, jer se ne radi o izmeni propisa nakon izvršenja prekršaja, te u ovom slučaju treba imati u vidu da podzakonski propis ne može isključiti primenu zakona, pa treba primeniti propis koji je opisan i naveden u zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka.


PITANJE

Ako je u krivičnom postupku po privatnoj krivičnoj tužbi, pravnosnažno obustavljen krivični postupak, zbog odustanka privatnog tužioca od privatne krivične tužbe zbog krivičnog dela uvreda u produženom trajanju (usled nagodbe privatnog tužioca i tuženog), a po zahtevu Policijske uprave se vodi prekršajni postupak zbog prekršaja iz člana 22. stav 1. Zakona o javnom redu i miru, za isti događaj, da li se radi o presuđenoj stvari, te da li treba obustaviti prekršajni postupak ili nastaviti sa vođenjem istog, imajući u vidu član 4. Zakonika o krivičnom postupku i član 8. Zakona o prekršajima? (od 04.04.2017. godine)

ODGOVOR

U situaciji opisanoj u postavljenom pitanju radi se o presuđenoj stvari, zbog čega nema mesta daljem vođenju prekršajnog postupka, u prilog čemu govore i presuda Ustavnog suda br. Už-1285/2012 od 26.03.2014. godine i presuda Evropskog suda za ljudska prava po predstavnci broj 50124/13 (predmet Milenković protiv Srbije) od 01.03.2016. godine.


PITANJE

Kako postupiti u situaciji kada je na osnovu jednog inspekcijskog nadzora izdato više prekršajnih naloga, po kojima je podnet zahtev za sudsko odlučivanje (pri čemu podnosilac zahteva za sudsko odlučivanje ističe da se radi o produženom prekršaju i traži spajanje zahteva za sudsko odlučivanje), obzirom da se na taj način stavlja u neravnopravni položaj u odnosu na okrivljene gde kazna za prekršaj nije propisana u fiksnom iznosu i gde je na osnovu jednog inspekcijskog nadzora uočeno više nepravilnosti koje su kvalifikovane kao jedan prekršaj i podnet je samo jedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, te da li ima prekršaja u produženom trajanju i ukoliko ima, kako u tom slučaju odmeriti kaznu imajući u vidu odredbe člana 46. stav 5. Zakona o prekršajima. (od 04.04.2017. godine)

ODGOVOR

Nema smetnji za primenu instituta produženog prekršaja ukoliko su ispunjeni uslovi iz člana 46. stav 1. i 2. Zakona o prekršajima niti ima smetnje da okrivljenom bude izrečena kazna u skladu sa stavom 5. istog člana Zakona (u dvostrukom iznosu fiksno propisane kazne).


PITANJE

Primenom kog člana Zakona o prekršajima treba izvršiti izrečenu kaznu u hitnom postupku po presudi koja je doneta po osnovu usvajanja zaključenog sporazuma o priznanju prekršaja, obzirom da takva presuda postaje pravnosnažna i izvršna danom donošenja, te nije moguće primeniti član 308. Zakona o prekršajima? (od 20.03.2017. godine)

ODGOVOR

Odredbom člana 238. stav 1. Zakona o prekršajima propisano je da sud kada odluka o usvajanju sporazuma postane pravnosnažna bez odlaganja donosi presudu kojom okrivljenog oglašava odgovornim i izriče mu kaznu, odnosno drugu prekršajnu sankciju i odlučuje o ostalim pitanjima predviđenim u sporazumu o priznanju, iz čega sledi zaključak da se izrečene kazne u hitnom postupku po presudi koja je doneta po osnovu usvajanja zaključenog sporazuma o priznanju prekršaja izvršavaju odmah, primenom citirane zakonske odredbe.


PITANJE

Kako postupiti po podnetim zahtevima za sudsko odlučivanje o izdatim prekršajnim nalozima koji nisu overeni pečatom organa koji ih je izdao i da li je potrebno prekršajne naloge vratiti na uređenje, imajući u vidu odredbe člana 176. stav 4. Zakona o prekršajima, ili se takvi prekršajni nalozi mogu odbaciti bez traženja izdavaoca prekršajnog naloga da isti uredi? (od 16.03.2017. godine)

ODGOVOR

Kada je sudu podnet zahtev za sudsko odlučivanje o izdatom prekršajnom nalogu koji nije overen pečatom organa koji ga je izdao, sud će pre donošenja rešenja o pokretanju postupka takav prekršajni nalog vratiti na uređenje organu koji ga je izdao, u skladu sa članom 176. stav 4. Zakona o prekršajima.
Ako ovlašćeni organ u ostavljenom roku ne postupi po zahtevu suda i ne otkloni nedostatak, sud će shodnom primenom člana 182. stav 3. Zakon o prekršajima na čiju primenu upućuje član 176. stav 5. istog Zakona, rešenjem odbaciti zahtev za sudsko odlučivanje podnet po prekršajnom nalogu (uz navođenje naziva ovlašćenog organa koji ga je izdao, identifikacionog broja i datuma izdavanja), a u stavu 2. konstatovati da se navedeni prekršajni nalog neće izvršiti (uz preporuku da u spisima predmeta treba zadržati fotokopiju prekršajnog naloga kako bi se mogla doneti odluka).


PITANJE

Da li presudom kojom su oglašeni odgovornim pravno i odgovorno lice, ukoliko su ispunjeni uslovi za primenu čana 298. stav 2. Carinskog zakona, odnosno člana 54. stav 3. Zakona o prekršajima, treba odrediti da novčani iznos vrednosti predmeta prekršaja plate oba okrivljena ili samo pravno lice? (od 06.03.2017. godine)

ODGOVOR

Polazeći od koncepcije odgovornosti pravnog i odgovornog lica, kako je propisana Zakonom o prekršajima, pravno i odgovorno lice nisu u međusobnom saizvršilačkom odnosu u smislu člana 23. Zakona o prekršajima, već posebnom odnosu gde posebna pravila važe za odgovornost pravnog, a posebna za odgovornost odgovornog lica (član 27., 28. i 30. navedenog Zakona). Pri tome se ne radi o zajedničkom delovanju posebnih i nezavisnih subjekata, kao kod saizvršilaštva. Naime, pravno lice čini prekršaj radnjom odgovornog lica, a odgovorno lice vrši poslove u ime i za račun pravnog lica. Posebne su sankcije propisane za pravno, a posebne za odgovorno lice. Imovina pravnog lica je odvojena od imovine odgovornog lica, pa pravno lice odgovara svojom imovinom, radi čega se imovinske obaveze pravnog lica tiču njegove imovine. Pri tome odgovornost članova društva prema Zakonu o privrednim društvima treba razlikovati od odgovornosti odgovornog lica koje postupa u ime pravnog lica. Zato se zaštitne mere, posebno ako su imovinske prirode, koje se izriču za prekršaj pravnog i odgovornog lica, tiču pravnog lica i njegove imovine, pa se izriču pravnom, a ne i odgovornom licu. Isto tako, u slučaju prestanka pravnog lica, nije moguće kao zaštitnu meru od odgovornog lica naplatiti vrednost robe koja je predmet prekršaja, a koju nije bilo moguće oduzeti od pravnog lica. Jedino ako bi odgovorno lice preuzeo predmet ili novac ostvaren prodajom predmeta, postoji osnov da se od njega oduzme stečena imovinska korist, koja će se oduzeti od svakog učinioca, odnosno sticaoca takve koristi. Dakle, ako je odgovorno lice samovoljno otuđilo ili uništilo predmete ili na drugi način onemogućilo njihovo oduzimanje, o čemu govori član 54. stav 3. Zakona o prekršajima, ceni se da li je to učinilo u ime i za račun pravnog lica ili je tim radnjama lično steklo imovinsku korist, jer u ovom drugom slučaju od njega će se oduzeti tako stečena imovinska korist, član 68. – 70 . Zakona o prekršajima.


PITANJE

Koji je prekršajni sud mesno nadležan da postupa za primenu odredbe člana 63. stav 4. Zakona o prekršajima, da li sud po mestu prebivališta kažnjenog lica ili sud koji je pravnosnažnom presudom izrekao zaštitnu meru zabrana prisustvovanja određenim sportskim priredbama? (od 20.02.2017. godine)

ODGOVOR

Pravnosnažnom presudom kojom je izrečena zaštitna mera zabrane prisustvovanja određenim sportskim priredbama, određuje se način izvršenja ove mere, a prekršajni postupak po podnetom zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka zbog sumnje da okrivljeni nije izvršio obavezu iz člana 63. stav 1. Zakona o prekršajima se vodi kao redovan postupak i za njega važe odredbe o opštoj mesnoj nadležnosti iz člana 103. istog Zakona, odnosno mesno je nadležan sud u mestu gde se okrivljeni zatekao, a nije se javio. U situaciji kada nije poznato mesto izvršenja prekršaja, primenjuju se odredbe o supsidijarnoj mesnoj nadležnosti iz člana 104. Zakona o prekršajima, o čemu je zauzeto pravno shvatanje na Drugoj sednici svih sudija Prekršajnog apelaciong suda od 27.05.2016. godine.


PITANJE

Da li se odredbe Zakona o prekršajima koje se odnose na postizanje sporazuma o priznanju prekršaja mogu primeniti na maloletne učinioce prekršaja? (od 03.02.2017. godine)

ODGOVOR

Navedeni institut se ne nalazi ni u Zakonu o prekršajima u odeljku u kome se goviri o maloletnim učiniocima prekršaja, kao ni u Zakoniku o krivičnom postupku, a ni u Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, pa iz napred navedenog proizilazi da se na maloletne počinioce prekršaja ne mogu primeniti odredbe koje se odnose na postizanje sporazuma o priznanju prekršja, a naročito imajući u vidu da se o odgovornosti maloletnika odlučuje samo pred sudom.


PITANJE

Kako postupiti u slučaju kada sud dobije obaveštenje od tužilaštva da je pokrenut krivični postupak, ali ne pred Osnovnim sudom, već na primer donošenjem naredebe od sprovođenju istrage, kome dostaviti spise, jer je članom 183. stav 2. Zakona o prekršajima određeno da se spisi dostavljaju sudu, a u svakoj situaciji se još ne vodi postupak, pri čemu navedeni član Zakona o prekršajima govori o obavezi dostavljanja predmeta samo ako je pokrenut ili se vodi krivični postupak povodom događaja koji je predmet prekršajog postupka, a odredbama člana 7. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/11... i 55/14) propisano da je krivični postupak pokrenut donošenjem naredbe o sprovođenju istrage (član 296)? (od 30.01.2017. godine)

ODGOVOR

Bez obzira na zakonsku odredbu o dostavljanju spisa sudu, spisi se dostavljaju organu koji vodi postupak, a u konkretnom slučaju, naredbom tužilaštva se pokreće krivični postpak, te tužilaštvu spise valja i dostaviti.


PITANJE

Kako i kada sud u postupku primenjuje član 160. stav 6. Zakona o prekršajima i da li se može izvršiti uredno pozivanje okrivljenog za saslušanje primenom navedene zakonske odredbe, te ukoliko postoji mogućnost urednog pozivanja okrivljenog za saslušanje na osnovu člana 160. stav 6. Zakona o prekršajima, da li se u tom slučaju odluka može doneti na osnovu člana 93. stav 3. istog Zakona? (od 12.01.2017. godine)

ODGOVOR

Odredba člana 160. stav 6. Zakona o prekršajima se može primeniti ukoliko je prethodno postupljeno u skladu sa stavom 1. navedene zakonske odredbe, kojom je propisano da ako se na adresi gde se dostavljanje ima izvršiti niko ne zatekne, ostaviće se u poštanskom sandučetu ili pribiti na vrata obaveštenje da lice kome je pismeno upućeno treba da ga preuzme u sudu u roku od 15 dana od dana pokušanog dostavljanja.
Presuda se ne može doneti na osnovu člana 93. stav 3. Zakona o prekršajima ukoliko prethodno nije pokušana dostava poziva u skladu sa članom 158. i 159. istog Zakona. Zakonsko rešenje o dostavljanju pismena odsutnom licu (po obaveštenju i isticanjem pismena na oglasnoj tabli suda) motivisano je efikasnošću postupka, ali ono podrazumeva prethodno obavezan pokušaj dostavljanja pismena kako je to propisano u članu 158. i 159. Zakona o prekršajima, pa tek nakon bezuspešnog pokušaja dostavljanja prema navedenim odredbama, prelazi se na dostavljanje odsutnom licu shodno članu 160. navedenog Zakona. Ako je dostavljanje odsutnom licu izvršeno u svemu prema propisanim uslovima iz člana 160. Zakona o prekršajima, dostava se smatra izvršenom po isteku roka od 8 dana od dana isticanja pismena na oglasnoj tabli suda, iz čega sledi zaključak da se u takvim slučajevima može doneti odluka po članu 93. stav 3. Zakona o prekršajima.
Donošenje presude na osnovu člana 93. stav 3. Zakona o prekršajima bi trebalo da bude izuzetak i to u lakšim i jednostavnijim slučajevima, imajući u vidu i propisane sankcije, kada ima dovoljno dokaza za donošenje odluke i bez ispitivanja okrivljenog.
Po ovom pitanju postoji i pravno mišljenje zauzeto na Drugoj sednici svih sudija Višeg prekršajnog suda od 07.07.2011. godine, pod kojim uslovima se presuda može doneti bez ispitivanja okrivljenog.


PITANJE

Da li Skupština grada može ovlastiti JKP Parking servis Požarevac za izdavanje prekršajnih naloga, ili ta mogućnost proističe iz odredaba Zakona? (od 23.12.2016. godine)

ODGOVOR

JKP Parkig servis Požarevac nije ovlašćen organ za izdavanje prekršajnog naloga za prekršaje propisane Odlukom o javnim parkiralištima ("Službeni glasnik grada Požarevca", br. 3/15), a imajući u vidu da nadzor nad primenom odredaba ove Odluke vrši komunalna inspekcija (izuzev odredaba iz čl. 7) preko ovlašćenih lica, to znači da su komunalni inspektor i komunalni policajac ovlašćeni da izdaju prekršajni nalog za prekršaj, shodno članu 169. Zakona o prekršajima, kako je to propisano i odredbama člana 27. i 31. Odluke.


PITANJE

Da li u situaciji kada je sudu dostavljen zahtev za sudsko odlučivanje podnosioca zahteva, zakonskog zastupnika maloletnog lica u zakonom propisanom roku, a povodom izdatog prekršajnog nalaoga maloletnom licu za prekršaj učinjen motornim vozilom u saobraćaju, treba pokrenuti prekršajni postupak, odnosno da li se isti prekršajni nalog može smatrati zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka, obzirom da se prekršajni nalog ne može izdati maloletnom licu? (od 10.10.2016. godine)

ODGOVOR

U situaciji koja je opisana u postavljenom pitanju, može se pokrenuti prekršajni postupak i potom obustaviti primenom čalna 248. stav 2. Zakona o prekršajima, imajući u vidu da je odredbom člana 168. stav 4.istog Zakona propisisano da se prekršajni nalog ne može izdati maloletniku.


PITANJE

Da li se može smatrati da je prekršajni nalog kojim je okrivljenom pravnom licu izrečena novčana kazna i koji je dostavljen postupajućem sudu radi sprovođenja postupka izvršenja i unošenja novčane kazne u jedinstveni registar sankcija, a u spisima predmeta nema dokaza da je prekršajni nalog uručen okrivljenom pravnom licu, jer je uz primerak prekršajnog naloga dostavljen neuručen koverat naslovljen na okrivljeno pravno lice sa naznakom „nije tražio“, pri čemu je kao razlog neuručenosti navedeno „primalac nije kod kuće, ostavljen izveštaj“, a nalog je snabdeven klauzulom konačnosti i izvršnosti, u toj situaciji dostavljen u skladu sa zakonom i na koji način prekršajni sud treba da postupi, tj. da li treba da poroverava da li je prekršajni nalog zaista postao konačan i izvršan pre nego što preduzme radnje u postupku izvršenja? (od 10.10.2016. godine)

ODGOVOR

U situaciji opisanoj u postavljenom pitanju ne može se smatrati da je dostavljanje prekršajnog nalog izvršeno u skladu sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku, po kom se vrši uručenje prekršajnog naloga okrivljenima, a pri čemu prekršajni sud nema ovlašćenja da po službenoj dužnosti proverava urednost uručenja prekršajnog naloga okrivljenima, a time i valjanost iskazanih klauzula konačnosti i izvršnosti, već to može da čini samo po uloženom prigovoru na rešenje o izvršenju.


PITANJE

Da li se na osnovu izveštaja Ministarstva unutrašnjih poslova može voditi prekršajni postupak, a u pogledu prekršaja iz člana 63. stav 4. Zakona o prekršajima? (od 01.09.2016. godine)

ODGOVOR

Prekršajni postupak se ne može vodi na osnovu izveštaja Ministarstva unutrašnjih poslova, već taj organ mora podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, te u zavisnosti od podnetog zahteva sud će eventualno pokrenuti i voditi postupak, doneti odluku, a forma odluke će zavisisti od ishoda postupka.


PITANJE

Kako postupati kada je presuda strankama u postupku dostavljena pre nastupanja zastarelosti prava na vođenje postupka, ali je u međuvremenu zastalerost nastupila i to pre isteka roka za žalbu, te da li se na takvu presudu može staviti potvrda pravnosnažnosti? (od 25.08.2016. godine)

ODGOVOR

Ako je presuda oslobađajuća i uručena je strankama u postupku pre datuma apsolutne zastarelosti, a rok za žalbu ističe nakon vremena zastarelosti, ali žalbe nisu izjavljene, na takvu se presudu bez smetnje može staviti potvrda pravnosnažnsti sa datumom koji je posle roka zastarelosti.
Ako je presuda osuđujuća i uručena je strankama pre zastarelosti, a rok za žalbu ističe nakon zastarelosti i nijedna strana u postupku ne podnese žalbu, na takvu odluku ne bi trebalo stavljati potvrdu pravnosnažnosti, već doneti rešenje o obustavi postupka zbog zastarelosti.


PITANJE

Ako se prekršajni sud rešenjem oglasio mesno nenadležnim za postupanje u određenom predmetu, a predmet je dostavio nadležnom sudu, da li se smatra da je takav predmet završen? (od 28.04.2016. godine)

ODGOVOR

Kada se prekršajni sud oglasi mesno nenadležnim i predmet dostavi nadležnom sudu, smatra se da je predmet rešen na drugi način.


PITANJE

Koje navode treba da sadrži izreka drugostepene odluke u situaciji kada se u izreci pobijane presude navodi više datuma izvršenja jednog prekršaja, a prilikom odlučivanja po žalbi se utvrdi da je za neke od datuma nastupila apsolutna zastarelost za vođenje prekršajnog postupka?

ODGOVOR

Ukoliko se u izreci prvostepene presude navodi više datuma izvršenja jednog prekršaja, a prilikom odlučivanja po žalbi se utvrdi da je za neke datume nastupila apsolutna zastarelost za vođenje prekršajnog postupka, drugostepeni sud će odlukom preinačiti prvostepenu presudu tako što će izostaviti datume u odnosu na koje je došlo do zastarelosti i okrivljenog oglasiti odgovornim samo za one koji to nisu.


PITANJE

U kojoj formi dostaviti spise nadležnom sudu u slučaju kada se povodom istog događaja vodi i krivični postupak - da li dopisom ili rešenjem?

ODGOVOR

U konkretnom slučaju je potrebno spise predmeta dostaviti nadležnom sudu uz dopis što proizilazi iz odredbe člana 183. stav 2. i stav 3. Zakona o prekršajima.


PITANJE

Da li spise predmeta dostavljati nadležnom tužilaštvu na osnovu člana 183. Zakona o prekršajima u slučaju ako je pokrenut predkrivični postupak?

ODGOVOR

Navedeni član ZOP-a govori o obavezi dostavljanja predmeta samo ako je pokrenut ili se vodi krivični postupak povodom događaja koji je predmet prekršajnog postupka, pri čemu je odredbama člana 7. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano da je krivični postupak pokrenut donošenjem naredbe o sprovođenju istrage (član 296).


PITANJE

Kako postupiti u situaciji kada redovni sud, predmet koji mu je dostavljen u smislu člana 183. stav 2. Zakona o prekršajima, jer se protiv istog lica povodom istog događaja vodi krivični postupak, vrati spise predmeta, sa obrazloženjem da će po potrebi tražiti na uvid spise predmeta? Da li prekršajni sud treba da izazove sukob nadležnosti ili da nastavi postupanje u tim predmetima?

ODGOVOR

U konkretnom slučaju spisi predmeta se dostavljaju nadležnom sudu u skladu sa članom 183. stav 2. i 3. Zakona o prekršajima ("Sl.glasnik RS" br. 65/2013) u formi dopisa radi pridruživanja spisima predmeta suda kod kojeg je povodom istog događaja pokrenut krivični postupak ili postupak za privredni prestup.


PITANJE

Kada se iskazuje pravosnažnost odluke u situaciji kada poslednji dan roka za izjavljivanje žalbe pada u neradni dan suda ili praznik, a žalba nije izjavljena?

ODGOVOR

Na osnovu člana 307. i člana 137. Zakona o prekršajima odluka je pravosnažna kada se više ne može napadati žalbom, a način računanja rokova važi i za rok nastupanja pravosnažnosti, pa sledi da će uvek kada poslednji dan roka za žalbu pada u neradni dan suda (državni praznik, subotu, nedelju) datum pravosnažnosti odluke biti ISTEKOM sledećeg prvog radnog dana u kojem je žalbu bilo moguće podneti.
Najkraće, sa pomeranjem roka za žalbu pomeriće se i datum pravosnažnosti bez obzira na to što žalba nije izjavljena.