Одговори Одељења судске праксе Прекршајног апелационог суда на постављена питања, јавни ред и мир


ПИТАЊЕ

Да ли се примењују одребе члана 308. став 1. тачка 1. Закона о прекршајима, уколико окривљени као починилац прекршаја има пребивалиште на подручју Аутономне покрајине Косово и Метохија, живи на адреси на којој је пријављен и поседује докумета од тзв. „Републике Косово“?

ОДГОВОР

У ситуацији описаној као у питању, не може се применити одредба члана 308. став 1. тачка 1. Закона о прекршајима.


ПИТАЊЕ

Како поступити када су захтевом за покретање прекршајног поступка обухваћена два окривљена за прекршај из члана 9. став 2. Закона о јавном реду и миру, а у току поступка један од окривљених поднесе кривичну пријаву за кривично дело чија је радња идентична радњи предметног прекршаја и за које се води кривични поступак?

ОДГОВОР

Одредбом члана 8. став 3. Закона о прекршајима прописано је да се против учиниоца прекршаја који је у кривичном поступку правноснажно оглашен кривим за кривично дело које обухвата и обележја прекршаја не може за тај прекршај покренути поступак, а ако је покренут или је у току, не може се наставити и довршити.
Одредбом члана 183. став 2. истог Закона прописано је да када захтев садржи податке о томе да је поводом истог догађаја покренут кривични поступак или поступак за привредни преступ, прекршајни суд ће списе предмета доставити надлежном суду на даље поступање и о томе обавестити подносиоца захтева, док је ставом 3. ове законске одредбе прописано да ће суд поступити на начин из става 2. овог члана и када у току поступка сазна да се поводом истог догађаја води кривични поступак или поступак за привредни преступ.
У примеру описаном у постављеном питању, суд би требао да изврши проверу и дописом од надлежног органа (суда, тужилаштва) затражи информацију да ли је против одређеног окривљеног поднета кривчна пријава или приватна тужба, односно да ли је против истог покренут и да ли се води кривични поступак, па у зависности од тога поступак против окривљених раздвоји (члан 107. Закона о прекршајима) и списе предмета у фотокопији уз допис достави надлежном органу у делу који се тиче оног окривљеног који се кривично гони, а против другог окривљеног настави вођење прекршајног поступка.


ПИТАЊЕ

Да ли физичко лице које у својству музичара ствара узнемирење грађана извођењем музичког садржаја коришћењем музичких инструмената у угоститељском објекту може бити учинилац прекршаја из члана 7. став 2. Закона о јавном реду и миру?

ОДГОВОР

Чланом 7. став 2. Закона о јавном реду и миру, који се означава као: „Свађа, вика и бука на јавном месту“, прописано је да ће се казнити онај ко нарушава јавни ред и мир или ствара узнемирење грађана, извођењем музичких и других садржаја, коришћењем музичких инструмената, радио и телевизијских пријемника и других звучних уређаја, као и механичких извора буке и звучних сигнала (мотора, сирена и сл.) новчаном казном од 5.000 до 30.000 динара.
Чланом 20. истог Закона, који се наднасловом ознчава као „Бука у угоститељским и другим објектима“, прописано је да ко у обављању уметничке, угоститељске или друге делатности нарушава јавни ред и мир, извођењем музичких и других садржаја, коришћењем музичких инструмената, радио и телевизијских пријемника и других уређаја, као и механичких извора буке и звучних сигнала, преко дозовљене јачине која је уређена прописима о заштити животне средине од буке, да ће се казнити новчаном казном од 20.000 до 100.000 динара. Даље се у ставу 2. каже да ће се за прекршај из става 1. тог члана казнити правно лице новчаном казном од 200.000 до 500.000 динара, предузетник новчаном казном од 50.000 до 200.000 динара, а одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 20.000 до 100.000 динара.
Цитирани чланови се пре свега разликују, полазећи од назива прекршаја, да ли се бука ствара на јавном месту – члан 7. или се ради о буци при обављању делатности у угоститељским и другим објектима – члан 20. Закона о јавном реду и миру, као посебно регулисаном јавном месту.
Други основ резликовања је да се члан 7. став 2. наведеног Закона односи искључиво на физичко лице, а члан 20. истог Закона поред физичког лица се односи и на правно лице, предузетника и одговорно лице, имајући у виду и наведене казне.
Даље, код члана 7. Закона о јавном реду и миру јачина буке не мора да буде мерена и да је изван прописа о заштити животне средине од буке, супротно члану 20. где мора бити преко тако прописане дозвољене јачине.
У вези свега наведеног је и опис прекршаја, када се у члану 7. наведеног Закона говори о нарушавању јавног реда и мира или стварању узнемирења грађана, које узнемирење на мора да се доказује по члану 20. истог Закона ако је измерена бука ван прописане јачине, а у оба случаја се ради о нарушавању јавног реда и мира по општем појму тог нарушавања.
Зато није могуће стварање буке у угоститељским и другим објектима, односно при обављању делатности, за шта пре свега сноси одговорност власник, једноставно третирати као буку коју у смислу члана 7. Закона ствара физичко лице као извођач музичких садржаја, односно казнити физичко лице кога је ангажовао власник објекта и делатности коју у њему врши, независно од тога што у смислу члана 20. Закона о јавном реду и миру није мерена јачина конкретне буке, па тако није доказана кривица власника објекта и носиоца делатности приликом које се ствара бука. Не може се мимоилазити чињеница да се ради о буци која се ствара у угоститељским и другим објектима при извођењу музичке и друге делатности.
Члан 20. поменутог Закона омогућава да по том основу паралелно одговарају правно и одговорно лице, као вршиоци делатности, као и физичко лице које је непосредни извођач музичких садржаја, а ангажовано је од наведеног правног лица, при чему морају бити остварена обележја прекршаја прописана тим чланом.
Иузетна је и замислива ситуација да физичко лице за свој рачун у угоститељском или другом јавном објекту изводи музичке и сличне садржаје, а да се при том не ради о обављању делатности власника објекта, када би физичко лице које изводи такве садржаје могло одговарати по члану 7. став 2. Закона о јавном реду и миру. Тада се доказује да ли је бука узроковала узнемирење грађана својом јачином, независно од тога што та јачина није мерена.
Одговорност па и исход поступка зависи и од тога како је прекршај описан у захтеву, али и од цитираног законског разликовања прекршаја.


ПИТАЊЕ

Да ли је последица наступила на јавном месту ако оштећено лице побегне код комшије у његов приватни стан?

ОДГОВОР

Постојање елемената јавности утврђује се у зависности од конкретног случаја и поднетог захтева за покретање прекршајног поступка (нпр. да ли се ради о вишестамбеној згради или породичној кући), па ако је последица наступила у другом стану, у тој ситуацији последица није наступила на јавном месту у смислу Закона о јавном реду и миру ("Службени гласник РС", бр. 6/16), док ако је оштећено лице нпр. претрчало у другу кућу преко улице, тада би могло да буде да је последица наступила на јавном месту у смислу наведеног Закона.


ПИТАЊЕ

Шта све подразумева израз да је последица радње прекршаја из Закона о јавном реду и миру наступила на јавном месту, односно да ли је, ако се оштећено лице обрати за лекарску помоћ или полицијску заштиту тада је последица наступила на јавном месту?

ОДГОВОР

Лекар, полицајац, радник центра за социјални рад који су интервенисали НЕ МОГУ представљати јавност у смислу Закона о јавном реду и миру.


ПИТАЊЕ

Када је предузетнику стављен на терет прекршај из члана 15. став 2. Закона о јавном реду и миру ("Службени гласник РС" бр. 51/92-101/05), какву одлуку донети с обзиром на одредбе новог Закона?

ОДГОВОР

Када је у питању прекршај из члана 15. став 2. Закона о јавном реду и миру ("Службени гласник РС" бр. 51/92-101/05), а одлука није донета до ступања на снагу новог Закона о јавном реду и миру ("Службени гласник РС" бр. 6/16) окривљеног треба ослободити одговорности на основу члана 250. став 1. тачка 1. Закона о прекршајима.
Наведено имајући у виду да је постојање прекршаја из члана 20. став 1. Закона о јавном реду и миру ("Службени гласник РС" бр. 6/16) условљено мерењем јачине буке и да је битно обележје прекршаја да је интензитет буке преко дозвољене јачине која је утврђена прописима о заштити животне средине од буке, те ако је према чињеничном опису из захтева за покретање прекршајног поступка предузетнику или правном лицу и одговорном лицу у правном лицу стављено на терет извршење прекршаја из члана 15. став 2. Закона о јавном реду и миру ("Службени гласник РС" бр. 51/92-101/05), треба применити нови Закон о јавном реду и миру, јер је повољнији по окривљене.


ПИТАЊЕ

Како поступати по захтевима за покретање прекршајног поступка због прекршаја из члана 9. Закона о јавном реду и миру, а у којима се не наводи елемент јавности?

ОДГОВОР

Захтев за покретање прекршајног поступка треба одбацити уколико исти не садржи овај битни елемент, нити у списима предмета нема индиција да је дело извршено на јавном месту, месту доступном погледу или чујности са јавног места или да је последица наступила на јавном месту, у супротном, уколико за то има индиција, вратити захтев на уређење сходно члану 182. Закона о прекршајима, а у сваком случају а приори не покретати прекршајни поступак.


ПИТАЊЕ

Да ли је довољно да место на коме је извршен прекршај буде доступно погледу и чујности са јавног места или је неопходно да је тај догађај неко заиста видео и чуо?

ОДГОВОР

Чланом 3. став 2. Закона о јавном реду и миру ("Службени гласник РС" бр. 6/16) прописано је да ће се сматрати да је прекршај или кривично дело из овог закона извршено на јавном месту и кад је радња извршена на месту које се у смислу става 1. тачка 2. овог члана не сматра јавним местом, ако је то место доступно погледу или чујности са јавног места (на пример балкони или дворишта) или је последица наступила на јавном месту.
С обзиром на могућност великог броја различитих ситуација које се не могу унапред предвидети, судска пракса наглашава да у сваком конкретном случају суд оцењује да ли има елемената јавности у смислу члана 3. став 1. тачке 1, 2, 3. и става 2. Закона о јавном реду и миру ("Службени гласник РС" бр. 6/16) и у складу са тим доноси одлуку.