Pitanja i odgovori Odeljenja sudske prakse Prekršajnog apelacionog suda na postavljena pitanja, javni red i mir


PITANJE

Da li se primenjuju odrebe člana 308. stav 1. tačka 1. Zakona o prekršajima, ukoliko okrivljeni kao počinilac prekršaja ima prebivalište na području Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, živi na adresi na kojoj je prijavljen i poseduje dokumeta od tzv. „Republike Kosovo“? (od 17.06.2017. godine)

ODGOVOR

U situaciji opisanoj kao u pitanju, ne može se primeniti odredba člana 308. stav 1. tačka 1. Zakona o prekršajima.


PITANJE

Kako postupiti kada su zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka obuhvaćena dva okrivljena za prekršaj iz člana 9. stav 2. Zakona o javnom redu i miru, a u toku postupka jedan od okrivljenih podnese krivičnu prijavu za krivično delo čija je radnja identična radnji predmetnog prekršaja i za koje se vodi krivični postupak? (od 17.06.2017. godine)

ODGOVOR

Odredbom člana 8. stav 3. Zakona o prekršajima propisano je da se protiv učinioca prekršaja koji je u krivičnom postupku pravnosnažno oglašen krivim za krivično delo koje obuhvata i obeležja prekršaja ne može za taj prekršaj pokrenuti postupak, a ako je pokrenut ili je u toku, ne može se nastaviti i dovršiti.
Odredbom člana 183. stav 2. istog Zakona propisano je da kada zahtev sadrži podatke o tome da je povodom istog događaja pokrenut krivični postupak ili postupak za privredni prestup, prekršajni sud će spise predmeta dostaviti nadležnom sudu na dalje postupanje i o tome obavestiti podnosioca zahteva, dok je stavom 3. ove zakonske odredbe propisano da će sud postupiti na način iz stava 2. ovog člana i kada u toku postupka sazna da se povodom istog događaja vodi krivični postupak ili postupak za privredni prestup.
U primeru opisanom u postavljenom pitanju, sud bi trebao da izvrši proveru i dopisom od nadležnog organa (suda, tužilaštva) zatraži informaciju da li je protiv određenog okrivljenog podneta krivčna prijava ili privatna tužba, odnosno da li je protiv istog pokrenut i da li se vodi krivični postupak, pa u zavisnosti od toga postupak protiv okrivljenih razdvoji (član 107. Zakona o prekršajima) i spise predmeta u fotokopiji uz dopis dostavi nadležnom organu u delu koji se tiče onog okrivljenog koji se krivično goni, a protiv drugog okrivljenog nastavi vođenje prekršajnog postupka.


PITANJE

Da li fizičko lice koje u svojstvu muzičara stvara uznemirenje građana izvođenjem muzičkog sadržaja korišćenjem muzičkih instrumenata u ugostiteljskom objektu može biti učinilac prekršaja iz člana 7. stav 2. Zakona o javnom redu i miru? (od 31.05.2017. godine)

ODGOVOR

Članom 7. stav 2. Zakona o javnom redu i miru, koji se označava kao: „Svađa, vika i buka na javnom mestu“, propisano je da će se kazniti onaj ko narušava javni red i mir ili stvara uznemirenje građana, izvođenjem muzičkih i drugih sadržaja, korišćenjem muzičkih instrumenata, radio i televizijskih prijemnika i drugih zvučnih uređaja, kao i mehaničkih izvora buke i zvučnih signala (motora, sirena i sl.) novčanom kaznom od 5.000 do 30.000 dinara.
Članom 20. istog Zakona, koji se nadnaslovom oznčava kao „Buka u ugostiteljskim i drugim objektima“, propisano je da ko u obavljanju umetničke, ugostiteljske ili druge delatnosti narušava javni red i mir, izvođenjem muzičkih i drugih sadržaja, korišćenjem muzičkih instrumenata, radio i televizijskih prijemnika i drugih uređaja, kao i mehaničkih izvora buke i zvučnih signala, preko dozovljene jačine koja je uređena propisima o zaštiti životne sredine od buke, da će se kazniti novčanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara. Dalje se u stavu 2. kaže da će se za prekršaj iz stava 1. tog člana kazniti pravno lice novčanom kaznom od 200.000 do 500.000 dinara, preduzetnik novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara, a odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara.
Citirani članovi se pre svega razlikuju, polazeći od naziva prekršaja, da li se buka stvara na javnom mestu – član 7. ili se radi o buci pri obavljanju delatnosti u ugostiteljskim i drugim objektima – član 20. Zakona o javnom redu i miru, kao posebno regulisanom javnom mestu.
Drugi osnov rezlikovanja je da se član 7. stav 2. navedenog Zakona odnosi isključivo na fizičko lice, a član 20. istog Zakona pored fizičkog lica se odnosi i na pravno lice, preduzetnika i odgovorno lice, imajući u vidu i navedene kazne.
Dalje, kod člana 7. Zakona o javnom redu i miru jačina buke ne mora da bude merena i da je izvan propisa o zaštiti životne sredine od buke, suprotno članu 20. gde mora biti preko tako propisane dozvoljene jačine.
U vezi svega navedenog je i opis prekršaja, kada se u članu 7. navedenog Zakona govori o narušavanju javnog reda i mira ili stvaranju uznemirenja građana, koje uznemirenje na mora da se dokazuje po članu 20. istog Zakona ako je izmerena buka van propisane jačine, a u oba slučaja se radi o narušavanju javnog reda i mira po opštem pojmu tog narušavanja.
Zato nije moguće stvaranje buke u ugostiteljskim i drugim objektima, odnosno pri obavljanju delatnosti, za šta pre svega snosi odgovornost vlasnik, jednostavno tretirati kao buku koju u smislu člana 7. Zakona stvara fizičko lice kao izvođač muzičkih sadržaja, odnosno kazniti fizičko lice koga je angažovao vlasnik objekta i delatnosti koju u njemu vrši, nezavisno od toga što u smislu člana 20. Zakona o javnom redu i miru nije merena jačina konkretne buke, pa tako nije dokazana krivica vlasnika objekta i nosioca delatnosti prilikom koje se stvara buka. Ne može se mimoilaziti činjenica da se radi o buci koja se stvara u ugostiteljskim i drugim objektima pri izvođenju muzičke i druge delatnosti.
Član 20. pomenutog Zakona omogućava da po tom osnovu paralelno odgovaraju pravno i odgovorno lice, kao vršioci delatnosti, kao i fizičko lice koje je neposredni izvođač muzičkih sadržaja, a angažovano je od navedenog pravnog lica, pri čemu moraju biti ostvarena obeležja prekršaja propisana tim članom.
Iuzetna je i zamisliva situacija da fizičko lice za svoj račun u ugostiteljskom ili drugom javnom objektu izvodi muzičke i slične sadržaje, a da se pri tom ne radi o obavljanju delatnosti vlasnika objekta, kada bi fizičko lice koje izvodi takve sadržaje moglo odgovarati po članu 7. stav 2. Zakona o javnom redu i miru. Tada se dokazuje da li je buka uzrokovala uznemirenje građana svojom jačinom, nezavisno od toga što ta jačina nije merena.
Odgovornost pa i ishod postupka zavisi i od toga kako je prekršaj opisan u zahtevu, ali i od citiranog zakonskog razlikovanja prekršaja.


PITANJE

Da li je posledica nastupila na javnom mestu ako oštećeno lice pobegne kod komšije u njegov privatni stan? (od 08.08.2016. godine)

ODGOVOR

Postojanje elemenata javnosti utvrđuje se u zavisnosti od konkretnog slučaja i podnetog zahteva za pokretanje prekršajnog postupka (npr. da li se radi o višestambenoj zgradi ili porodičnoj kući), pa ako je posledica nastupila u drugom stanu, u toj situaciji posledica nije nastupila na javnom mestu u smislu Zakona o javnom redu i miru ("Službeni glasnik RS", br. 6/16), dok ako je oštećeno lice npr. pretrčalo u drugu kuću preko ulice, tada bi moglo da bude da je posledica nastupila na javnom mestu u smislu navedenog Zakona.


PITANJE

Šta sve podrazumeva izraz da je posledica radnje prekršaja iz Zakona o javnom redu i miru nastupila na javnom mestu, odnosno da li je, ako se oštećeno lice obrati za lekarsku pomoć ili policijsku zaštitu tada je posledica nastupila na javnom mestu? (od 08.08.2016. godine)

ODGOVOR

Lekar, policajac, radnik centra za socijalni rad koji su intervenisali NE MOGU predstavljati javnost u smislu Zakona o javnom redu i miru.


PITANJE

Kada je preduzetniku stavljen na teret prekršaj iz člana 15. stav 2. Zakona o javnom redu i miru ("Službeni glasnik RS" br. 51/92-101/05), kakvu odluku doneti s obzirom na odredbe novog Zakona?

ODGOVOR

Kada je u pitanju prekršaj iz člana 15. stav 2. Zakona o javnom redu i miru ("Službeni glasnik RS" br. 51/92-101/05), a odluka nije doneta do stupanja na snagu novog Zakona o javnom redu i miru ("Službeni glasnik RS" br. 6/16) okrivljenog treba osloboditi odgovornosti na osnovu člana 250. stav 1. tačka 1. Zakona o prekršajima.
Navedeno imajući u vidu da je postojanje prekršaja iz člana 20. stav 1. Zakona o javnom redu i miru ("Službeni glasnik RS" br. 6/16) uslovljeno merenjem jačine buke i da je bitno obeležje prekršaja da je intenzitet buke preko dozvoljene jačine koja je utvrđena propisima o zaštiti životne sredine od buke, te ako je prema činjeničnom opisu iz zahteva za pokretanje prekršajnog postupka preduzetniku ili pravnom licu i odgovornom licu u pravnom licu stavljeno na teret izvršenje prekršaja iz člana 15. stav 2. Zakona o javnom redu i miru ("Službeni glasnik RS" br. 51/92-101/05), treba primeniti novi Zakon o javnom redu i miru, jer je povoljniji po okrivljene.


PITANJE

Kako postupati po zahtevima za pokretanje prekršajnog postupka zbog prekršaja iz člana 9. Zakona o javnom redu i miru, a u kojima se ne navodi element javnosti?

ODGOVOR

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka treba odbaciti ukoliko isti ne sadrži ovaj bitni element, niti u spisima predmeta nema indicija da je delo izvršeno na javnom mestu, mestu dostupnom pogledu ili čujnosti sa javnog mesta ili da je posledica nastupila na javnom mestu, u suprotnom, ukoliko za to ima indicija, vratiti zahtev na uređenje shodno članu 182. Zakona o prekršajima, a u svakom slučaju a priori ne pokretati prekršajni postupak.


PITANJE

Da li je dovoljno da mesto na kome je izvršen prekršaj bude dostupno pogledu i čujnosti sa javnog mesta ili je neophodno da je taj događaj neko zaista video i čuo?

ODGOVOR

Članom 3. stav 2. Zakona o javnom redu i miru ("Službeni glasnik RS" br. 6/16) propisano je da će se smatrati da je prekršaj ili krivično delo iz ovog zakona izvršeno na javnom mestu i kad je radnja izvršena na mestu koje se u smislu stava 1. tačka 2. ovog člana ne smatra javnim mestom, ako je to mesto dostupno pogledu ili čujnosti sa javnog mesta (na primer balkoni ili dvorišta) ili je posledica nastupila na javnom mestu.
S obzirom na mogućnost velikog broja različitih situacija koje se ne mogu unapred predvideti, sudska praksa naglašava da u svakom konkretnom slučaju sud ocenjuje da li ima elemenata javnosti u smislu člana 3. stav 1. tačke 1, 2, 3. i stava 2. Zakona o javnom redu i miru ("Službeni glasnik RS" br. 6/16) i u skladu sa tim donosi odluku.