Одговори Одељења судске праксе Прекршајног апелационог суда на постављена питања, извршење


ПИТАЊЕ

Када наступа извршност пресуде којом се усваја споразум о признању прекршаја, обзиром на одредбе члана 237. став 2. и члана 307. став 4. Закона о прекршајима?

ОДГОВОР

Датум извршности пресуде суда о усвајању споразума о признању прекршаја не опредељује чињеница што је иста уручена окривљеном по истеку рока од петнаест дана од дана правноснажности, већ се у погледу времена извршности такве пресуде треба стриктно придржавати рока прописаног у одредби члана 307. став 4. Закона о прекршајима ("Службени гласник РС", бр. 65/2013 и 13/2016).


ПИТАЊЕ

Да ли се доноси решење о стављању ван снаге решења о извршењу на основу члана 315. став 4. Закона о прекршајима, у ситуацији када је донето решење којим је неплаћена новчана казна замењена у казну затвора, а након доношења тог решења (кажњени није упућен на издржавање казне затвора), кажњени је платио у целости казну?

ОДГОВОР

Одредбом члана 153. Закона о прекршајима прописано је да у прекршајном поступку суд доноси одлуке у облику: пресуде, решења и наредбе. Имајући у виду наведену одредбу и да се ради о мериторном одлучивању у поступку извршења судске одлуке, ваља поступити у складу са чланом 315. став 4. Закона о прекршајима и решењем ставити ван снаге решење о извршењу.


ПИТАЊЕ

Ко одлучује по молби за одлагање почетка извршења казне затвора, да ли судија који поступа по предмету или председник у суду коме је молба упућена?

ОДГОВОР

По молби за одлагање почетка извршења казне затвора одлучује судија који поступа по предмету, што произилази из одредби члана 225. Закона о извршењу кривичних санкција ("Службени гласник РС", бр. 55/14), према којима се молба за одлагање подноси прекршајном суду који је упутио кажњеног на извршење казне (став 1.) који суд је дужан да поводом молбе донесе решење у року од три дана од пријема молбе (став 3).


ПИТАЊЕ

Да ли се списи предмета могу архивирати ако надлежна Полицијска управа у поступку извршења одлуке не достави извештај о извршењу казнених поена?

ОДГОВОР

Министарство унутрашњих послова је као орган управе сходно члану 98. став 2. Закона о прекршајима дужно да одговори на сваки захтев суда и достави обавештење о упису казнених поена, јер се предмет не може архивирати док у списима нема обавештења да су извршене све прекршајне санкције.


ПИТАЊЕ

Како да поступа суд у поступку извршења прекршајног налога за лице које је одлуком суда у потпуности лишено пословне способности?

ОДГОВОР

Уколико је суду достављен доказ о потпуном лишењу пословне способности, поступак треба обуставити, а налог вратити издаваоцу.


ПИТАЊЕ

Како да поступа извршни судија када се изда прекршајни налог правном лицу које је у стечају, тј. коју одлуку извршни судија треба да донесе, с обзиром да је Законом о стечају прописано да се над правним лицем које је у стечају не може водити извршни поступак, као и да ли кад извршни судија донесе решење о извршењу за правно лице, па правно лице изјави приговор у којем наводи да се налази у стечају, а веће по приговору правног лица стави ван снаге решење о извршењу са образложењем да се правно лице налази у стечају?

ОДГОВОР

Када се изда прекршајни налог правном лицу које је у стечају, а затим на основу таквог прекршајног налога првостепени суд донесе решење о извршењу, Веће првостепеног суда ће по приговору правног лица у којем наводи да се налази у стечају, ставити ван снаге решење о извршењу (или донети решење о обустави поступка извршења у смислу члана 80. и члана 93. став 2. Закона о стечају), а након тога суд ће издавоцу прекршајног налога доставити одлуку Већа по изјављеном приговору, са пропратним актом да извршење таквог прекршајног налога није могуће.


ПИТАЊЕ

Ко је надлежан за повраћај више или погрешно уплаћеног новца на име новчане казне?

ОДГОВОР

Одредбом члана 150. став 1. Судског пословника прописано је да ако је кажњено лице новчану казну, трошкове поступка, односно имовинску корист, више или погрешно уплатило, надлежни прекршајни суд је дужан да донесе решење са налогом о враћању погрешно или више уплаћеног износа, док је одредбом става 2. истог члана Судског пословника прописано да се решење из става 1. овог члана доставља надлежном органу за послове финансија ради повраћаја погрешно или више уплаћеног износа од корисника на чији је рачун износ уплаћен, те је за повраћај више или погрешно уплаћеног новца на име новчане казне надлежан прекршајни суд.


ПИТАЊЕ

Који суд је надлежан за ивршење изречене казне затвора лицу које има пребивлаште у другом месту, а које је ван територије седишта суда који је казну изрекао, а када се ради о извршењу пре правноснажности?

ОДГОВОР

У случају извршења изречене казне затвора лицу које има пребивалиште у другом месту, а које је ван територије седишта суда који је казну изрекао по члану 308. Закона о прекршајима, из разлога целисходности налог треба да изда суд који је донео пресуду којом се затвор изриче, а у осталим случајевима ради се о замолном извршењу казне затвора када треба применити члан 217. став 3. Закона о извршењу кривичних санкција и заводе се под ознаком Ипр 1, по члану 298б. Судског пословника.


ПИТАЊЕ

Чија је надлежност наплатa судских такси (Закон о судским таксама, "Службени гласник РС", бр. 28/94 ... и 106/15)?

ОДГОВОР

Уколико је покренут поступак принудне наплате судских такси пре 01.01.2016. године, надлежан је орган за послове јавних прихода, обзиром да је он након приспећа обавештења од стране суда био надлежан да покрене поступак, а након тог датума надлежност за покретње поступка принудне наплате је прешла на суд.
Како је одредбом члана 42. Закона о судским таксама прописано да суд неће покретати поступак за принудну наплату таксе која не прелази износ најниже таксе која се плаћа за тужбу у парничном поступку, то се износ неплаћене судске таксе у прекршајном поступку не може принудно извршавати, осим уколико се истовремено не наплаћује од истог таксеног дужника износ већи од 1.900,00 динара.


ПИТАЊЕ

Да ли је за спровођење решења о извршењу пописом, проценом и продајом покретних ствари надлежан Основни суд, а у смислу члана 315. Закона о прекршајима, а из разлога што се већи број основних судова оглашава стварно ненадлежним за спровођење ових решења о извршењу, уз позивање на решење Врховног касационог суда Ус. 43/14 од 29.10.2015. године.

ОДГОВОР

Одредбама члана 314. став 1., члана 315. став 1., члана 316. и члана 318. став 1. тачка 1-3 Закона о прекршајима ("Службени гласник РС" бр. 65/2013) је прописано да новчану казну изречену за прекршај, трошкове прекршајног поступка, као и друге новчане износе који су досуђени на основу накнаде штете, на основу имовинскоправног захтева или по основу одузимања имовинске користи, извршава прекршајни суд који их је изрекао, односно суд на чијем подручју је издат прекршајни налог. По протеку рока за добровољно плаћање суд који је донео првостепену одлуку која се извршава, односно суд на чијем подручју је издат прекршајни налог доноси решење о извршењу у којем се, између осталог, морају навести средства којима се врши принудна наплата. Одредбом члана 318. став 4. овог Закона је прописано да, ако се током спровођења решења установи да се принудна наплата не може спровести на средствима и предметима извршења који су одређени у решењу, суд може преиначити решење и одредити друго средство и предмет извршења.
Из напред наведеног следи закључак да се мора поштовати редослед поступања у поступку извршења одлуке прекршајног суда, како је то прописано Законом о прекршајима, па ако окривљени не изврши добровољно плаћање и ако се одлука не може извршити на начин одређен решењем о извршењу (не може се спровести извршење над средствима са рачуна кажњеног лица јер није запослен), тек онда се установљава надлежност Основног суда за принудну наплату на покретним и непокретним стварима кажњеног лица (члан 321. ЗОП-а), у прилог чему говори и одлука Врховног касационог суда Ус. 43/2014 од 29.10.2015. године.